Mudrost drevnih Maja: 8 saveta za dug i zdrav život!
Majanska civilizacija je razvila metode lečenja koje imaju svoje mesto u današnjoj holističkoj medicini, a pridržavali su se i nekoliko recepata za zdrav i harmoničan život
Civilizacija Maja, koja je šest vekova cvetala u području koje danas obuhvata delove Meksika, Belizea, Hondurasa, El Salvadora i Gvatemale, razvila je metode lečenja koje imaju svoje mesto u današnjoj holističkoj medicini. Razvili su i nekoliko recepata za zdrav i harmoničan život.
1. Seme španske kadulje – čia
Španska kadulja, čia – naziv izveden od reči koja označava životnu snagu – bila je biljka koju su drevne Maje i Asteci smatrali važnom za održavanje dobrog zdravlja i energije. Maje su ovo seme redovno grickali, a koristili su ga i u verskim ceremonijama. Seme je bogato vlaknima i proteinima i prepuno je zdravih omega-3 masnih kiselina, nezamenjivo važnih za održavanje funkcija mozga, bitnih i u prevenciji raka.
Za Maje, esenciju zdravlja je predstavljala ravnoteža – dok je bolest smatrana njenim poremećajem. Da bi takvu neravnotežu izlečili, Maje su kombinovano koristili lekovite trave, vlastite oblike masaže i akupunkture, hidroterapiju imolitvu.
Majanska holistička tradicija lečenja je medicinsko – religiozna, što znači da su podednako lečili bolesti tela i psihe, spoznajaući njihovu uzajamnu povezanost. Majanski iscelitelji prvenstveno su nastojali da uravnoteže protok č’ulel, odnosnoživotne energije u telu, po čemu majanska medicina vrlo podseća na kinesku.
Iscelitelji, odnosno h’men, igrali su centralnu ulogu u zajednici Maja. Posedovali su široko znanje o raznim isceliteljskim sredstvima i koristili su ih da osobeoslabljenog zdravlja ponovno dovedu u ravnotežu.
Među urođeničkim stanovištvom, ova tradicija je nastavila usmeno da se prenosi kroz mnoge generacije, tako da je neki iscelitelji među današnjim potomcima Maja i dalje praktikuju, naročito u području Meksika poznatom kao Jukatan.
Među urođeničkim stanovištvom, ova tradicija je nastavila usmeno da se prenosi kroz mnoge generacije, tako da je neki iscelitelji među današnjim potomcima Maja i dalje praktikuju, naročito u području Meksika poznatom kao Jukatan.
Tokom 2.600 godina Maje su redovno konzumirale kakao. Arheolozi su pronašli ostatke čokoladnih pića u drevnim posudama i smatraju da su Maje čokoladu pile1.000 godina ranije nego što se to nekad verovalo.
Kakao je bio redovan sastavni deo njihove ishrane – neki tvrde čak i da su njime začinjavali svaki obrok – i održavao ih je u dobrom zdravlju. Bio je napitak običnih ljudi i hrana bogova i vladara, o čemu svedoči i njegovo naučno ime – Theobroma cacao – "hrana bogova".
Kakao i proizvodi od njega su puni flavanola, antioksidansa koji štiti srce i mozak, a nalazi se još i u crvenom bobičastom voću i čajevima. Kakao je bogatmagnezijumom, mineralom važnim za mnoge telesne procese, a takođe i kalcijumom, gvožđem, bakrom, cinkom i natrijumom.
Jaka vera u prirodne cikluse rađanja i umiranja unosila je smisao i strukturu u život Maja i predstavljala je temelj njihovih verskih uverenja. Maje su verovali da se ništa nikada zaista ne rađa niti zaista umire i to verovanje je nadahnulo njihov stav prema bogu i svemiru.
Gledano striktno sa zdravstvene strane – život u skladu s takvim duhovnim verovanjima donosi niži nivo stresa, bolje mentalno zdravlje i duži životni vek.
Maje su bili jedna od prvih kultura koja je držala životinje kao ljubimce. U najstarijem razdoblju svoje civilizacije pripitomili su pse kao pratioce i radi društva. Poznato je da bliskost s ljubimcem snižava krvni pritisak i nivoholesterola, popravlja raspoloženje i leči usamljenost.
Najnovija istraživanja pokazuju da su drevne Maje imali dovoljno usavršen sistem vodovoda i kanalizacije i da su znali da stvore vodeni pritisak, kako bi mogli da obezbede vodu u kućama, fontane i za higijenske potrebe.
Blizina vode i njeno obilje nisu, međutim, bili samo funkcionalni, već su fontane i slavine ljudima služile i da se bolje i ugodnije osećaju, a poznavali su i lečenje hidroterapijom.
U majanskoj kulturi, porodica je bila izuzetno važna. To se nije toliko odnosilo na klan i pleme, koliko na domaćinstvo, koje je mogla da čini jedna ili više porodicau bliskim rodbinskim vezama.
Jake porodične veze i dobri odnosi u porodici čine da se bolje osećamo, jačaju imunitet i produžuju život.
Pratite Stil na FB
Нема коментара:
Постави коментар