O podršci ženskom preduzetništvu

28.08.2015

Nataša Đurović

Politika i društvo

Borci za ljudska prava i razni pokreti organizatori su mnogih događaja kojima se skreće pažnja na  neki društveni problem. Kod nas ima prostora da se o tome priča, a ako ćemo iskreno i da se peru pare.

Cilj im je različito definisan, ali se, u krajnjoj liniji, svodi na jedno, a to je poboljšanje uslova života u Srbiji, u svakom pogledu. Promoteri i predstavnici organizuju razne aktivnosti, od deljenja propagandnog materijala, do konkretnih akcija, navodeći da iza njih stoje vlade nekih zemalja EU, koje finansiraju te projekte.

Ono što mene lično čudi u celoj toj priči, nije sto oni nama daju novac, mislim, moraju ga oprati negde, nego na kom smo mi to nivou kad misle da su nama potrebne edukacije od strane laika i da li ćemo  mi, zaista, nasesti na jeftine priče o podršci iz inostranstva?

Ali, ono što je važno, jeste, ko su, zapravo ti naši ljudi koji sprovode te programe i da li oni, zaista, veruju u to što pričaju i rade? Reklo bi se DA.  Pitanje koliko država ima uvid u sve to, besmisleno je, s obzirom na to kakva je vlast.

Na internetu je moguce naći mnogo organizacija koje nude podršku u raznim sferama, naročito ženama, jer su ih izdvojile kao najosetljiviju kategoriju lica, a nacionalne manjine su na drugom su mestu.

Ponude se najčešće u smislu stimulacije ženskog preduzetništva, pri čemu prednost imaju samohrane majke, žene žrtve nasilja, Romkinje i ostale ugrožene kategorije, gde je cilj njihovo ekonomsko osnaživanje, što je, u krajnjoj liniji u redu, tj. bilo bi u redu da stvari ne funkcionišu kako funkcionišu, a to znači - loše.

Preduzetništvo je nešto što zahteva ispunjenje mnogih uslova, a na prvom mestu sposobnost i spremnost da se čovek upusti u neki posao. Sama želja nije dovoljna, i pored najbolje volje. Zahteva mnogo vremena i posvećenosti, pod uslovom da imate dobru poslovnu ideju, da se uklapate u zahteve tržišta, a neophodno je i poznavanje više materija, makar okvirno. Finansije se podrazumevaju, kao i to da imate nekoga ko će vam čuvati decu i obavljati kućne poslove. Ako sve to postoji, onda se možete upustiti u fazu razmišljanja o počinjanju sopstvenog posla. Značaj seminara, edukacija, razmene iskustava i ne samo na početku, već sve vreme poslovanja je nesporan.

Nakon prijavljivanja na program podrške u nekoj organizaciji, kako god se ona zvala, izlažete svoju ideju koju će svi pohvaliti, što ce biti, onako, dobar impuls i motiv da se nastavi dalje. U razmatranju mogućnosti njenog širenja, biće razgovora o tome kako je to traženo u inostranstvu i kako bi se moglo, u dogledno vreme i o tome razmišljati, jer samim ulaskom na inostrano tržište, vas čeka gomila para!

Biznis plan, osnova svakog dobrog poslovanja biće izložen u najkraćim crtama, kao i način na koji se on pravi; Postupak registracije firme objašnjen, princip obrta kapitala takođe, tako da ostaje samo da krenete. Vrlo jednostavno, zar ne?

Međutim, ono što vam niko neće reći, jeste da je ovo Srbija i da je postupak otvaranja firme komplikovan i skup, da su dažbine državi enormne u odnosu na moguću zaradu i da “paušal” ni izbliza nije tako dobar i jeftin. Niko vam neće reći da u inostranstvu naši proizvodi nisu cenjeni, jer ne ispunjavaju standarde a da biste ih izvozili, potrebna je gomila dokumentacije i određena procedura. To što stranac kupi neku količinu, recimo, zlatiborskih džempera na Zlatiboru, nije izvoz, bez obzira što roba ide preko granice.

Svaka inspekcija koja se pojavi na vratima, reći će da mora da piše neku kaznu, bez obzira što je sve u redu, a već naredna koja dođe, reći će da niste morali to da platite, već morate ovo što oni kažu. Neće vam niko reći ni to da je jedino tržište koje funkcioniše ono na vašarima, kao što neće reći ni to da, koliko ste planirali da uložite, trebaće vam još toliko za tzv. skrivene troškove i još toliko dok se ne desi taj obrt kapitala, jer tek od treće ture uloženog novca, vraća se prva.