Vuk, pre svega, predstavlja hrabrost. Odlčnost. Neustrašivost. Pronicljivost. Instinkt. Samostalnost. I ponajviše mir. Sveukupna vučja snaga se ogleda u sposobnosti da sledi svoj put. Sam. Dok ne pronađe svoju vučicu. A do tad, sve njene blede senke svesno ignoriše, ne pridajući im više pažnje od onoga što zaslužuju. Jer vuk zna vrednost svoju i njenu. I čitav životni put jednog vuka ogleda se u njegovoj sposobnosti da sledi sopstvene instinkte u skladu sa prirodom, a samim tim i Bogom. I svi putevi njegovi vode ka njoj. Vučici.

A kada se sretnu, oni i dalje koračaju svojom stazom, jer niko drugi osim njih ne može nastaviti njihov sopstveni, sudbinom izabrani, put. I dalje su sami, ali ipak nisu. Imaju jedno drugo. Spajajući se postali su jedno i ne dozvoljavaju nikome da uništi to jedinstvo. Sami, a zapravo nisu. Zajedno su oduvek bili i biće. Hrabro prate svoju sudbinu pomažući jedno drugom, nikada ne izdajući ono što je najvrednije na ovom svetu postojanja. Ljubav.

Zato, ti koji sebe nazivaš vukom, od sada pa na dalje, nikad, zapamti dobro, nikad više to nemoj pomisliti, niti izgovoriti. Jer vuk ne podnosi kukavice i one koji u njegovo ime uništavaju sve što dotaknu. I smatraj da sam te opomenula. Jer sledeći put On će doći po svoje i moja kazana će biti samo blaga opomena u odnosu na ono što ti On donosi. I zato oprezan budi.

Nikad sebe ne nazivaj imenom onoga kojeg dostojan nisi. Nikad.

Vučica

Jelena