Apsolutna Istinaotkrivenje tajne univerzuma
BOG JE LJUBAV
Rabija, svetica iz Basre, sedela je pred svojom kolibicom. Dan je bio vreo, ali Rabiji to nije smetalo. Ona je utonula u ljubavne misli i osećaje prema Bogu. Tako je najradije provodila vreme. Drugi ljudi su je smatrali besposličarkom. Međutim, Rabija je bila uverena da ona na najbolji način troši svoje vreme. Ljubav je bila njezino zvanje i zanimanje. Ona je volela svoje zanimanje, i smatrala je da na svetu nema boljeg.
Sporo su se vukli vreli sati. Sunce kao da se nije pomicalo sa uzvišenog vrha neba. Ulicama nije niko prolazio, čak su se i psi povukli u hlad, podno kakva zida ili stabla. Polagano je odmicao dan. Naposletku se sunce prikloni zapadu, i u vezduhu se oseti blag vetrić. Žega popusti.
Uto, na putu se stvori nepoznat mladić. Uputi se k Rabiji. Ona ga je primetila tek kada je njegova izdužena sena pala na njezino lice. Rabija podiže pogled, prenu se iz svoga unutarnjeg blaženstva, i nasmeši se došljaku. Mladić joj se pokloni, i reče da je došao po njezin blagoslov.
Rabija ga pomnije pogleda i primeti da je glavu ovio belim peškirom. “Zašto si povezao glavu peškirom?”, htela je znati Rabija.
- “Jedva sam preživeo današnji dan”, objasni mladić. “Od žege me je zabolela glava, pa sam je ovio mokrim peškirom. Još uvek se ne osećam dobro. Zato sam došao po tvoj blagoslov, svetice.”
- “Oh”, reče Rabija. “Ti si veoma mlad. Koliko ti je godina?”
- “Dvadeset i pet”, reče mladić.
- “Jesi li inače zdrav?”
- “ I te kako!”
- “A glavobolja, spopada li te često?”
- “Veoma retko, Božja ugodnice”, odgovori mladić. “Danas je prvi put da je imam.”
U Rabijinim očima zasvetlucaše suze:
– “Već dvadeset i pet godina uživaš taj veliki Božji dar, dobro zdravlje. Zahvališ li Mu ikada na tom daru? Jesi li ikada zastao da promisliš koliko si uistinu blagoslovljen? Zahvaljuju Mu i slepi i hromi, a ti? Umesto zahvalnosti, ti stavljaš taj smešni peškir oko glave, kao da svima želiš objaviti koliko patiš, i kako je moj Voljeni prema tebi nemilosrdan. …Skini, dete, taj peškir, da ne bi pružio ljudima priliku da te sažaljevaju. Da ih ne bi naveo na naopake misli o Božjoj strogosti, pa da zaborave da je On Ljubav!”
Нема коментара:
Постави коментар