Čarobne misli
uz zakon privlačenja promeni navike, zaboravi blokade i kreiraj svoj život
Moj imaginarni prijatelj – deo 9
2 Antworten
Dragi čarobnjaci, ovde možete pročitati prvi , drugi ,treći ,četvrti i peti , šesti ,sedmi iosmi deo priče.
Dan je bio divan. Proleće je pokazivalo svoju lepotu u punom zamahu. Gabrijela je šetala sa Anitom, ženom koju je izabrala da joj bude učiteljica na daljem putu njenog duhovnog razvoja.
-Šta mi savetuješ da radim sad kada želim da unapredim sebe i svoj život posvetim duhovnosti?-upitala je Anitu.
-Šta ti želiš da radiš?-Anita joj uzvrati pitanjem- Uvek trebaš jasno da znaš šta želiš da bi mogla da se fokusiraš na ostvarenje željenog. To je kao kada putuješ, akoželiš da stigneš negde moraš znati gde putuješ, jer bez tog znanja tvoj put može biti zanimljiv ali nećeš znati gde će te odvesti. Ovako, ako želiš da postigneš neki cilj onda ga prvo odredi i zatim dopusti da ti dođu ideje koje trebaš sprovesti da bi ostvarila željeno.
-I dalje ne znam šta želim da radim? Koju metodu da izaberem i njoj posvetim svojživot?
-Ne očekuj odgovor spolja. To trebaš sama odlučiti, razmisli gde se najviše pronalaziš, šta te najviše usrećuje i šta zapravo voliš da radiš? I još nešto, zapitaj se šta želiš postići svojim radom?
-Volela bih da lečim ljude. Od detinjstva osećam želju za tim, ali kroz život sam radila sve samo ne to, iako ta želja nikad nije prestala. -odgovori Gabrijela.
-Dobro. Onda odluči šta trebaš uraditi da bi počela da lečiš i na koji način želiš da lečiš? Moraćeš da učiš, zato ćeš trebati izabrati metodu koja te najviše oduševljava i fokusirati se na znaje koje je potrebno da bi mogla da lečiš ljude na taj način. Vidiš, Gabrijela, sve je zapravo vrlo jednostavno ali ne očekuj da dobiješ ekspresne manifestacije i da ti znanje padne sa neba. Ako želiš lečiti moraš znati da lečiš. A znanje stičeš učnjem.
-Nekad se umorim od stalnog učenja…
- Zašto? Put je uvek zanimljiviji od samog stizanja na cilj, zapamti to. Jer preobražaj koji na putu stičeš je ono što zaista vredi. Ali shvatićeš to sama…
-Razumem.
Došle su do Centra i odlučile da posmatraju Romanu koja je izvodila vežbe sa grupom ljudi. To su vežbe koje predstavljaju kombinaciju fizičkih i umnih veština, i izvode se u pratnji muzike.
Vrlo fascinantan prizor, sa oduševljenjem je zaključila Gabrijela. Posamtrala je Romanu samouverenu i bezbrižnu, kako u se tom trenutku kreće tom prostorijom, ali je znala da je njen duh obitavao u nekim drugim dimenzijama samo njoj znanim, iz kojih je crpila energiju koju je prenosila na osobe pored nje i svi su se oduševeljeno spajali sa njom uživajući u ritualima koje su izvodili.
I Gabrijela se prepustila toj energiji i dopustila da je ponese u neke nove svetove. Osvrnula se oko sebe i videla Anitu kako sa lakoćom prati Romanu. Znala je da one potiču iz istog sveta i da ih nosi ista energija. I sama je poželela da bude deo toga, i u tom deliću sekunde je shvatila nešto što je pokušavala da dokuči čitav svoj život- gde je njeno mesto i gdje ona pripada? Sada je konačno shvatila odgovor: ove žene su živele ono za čim je ona tragala od kad zna za sebe. One su deo sveta iz kojeg i ona potiče samo što je iz njega izašla onog momenta kada je počela da veruje razumu a ne srcu. Dobro se seća tog dana kada je imala šesnaest godina, ležala je ispod drveta i zamišljala one čudne svetove koje je vidjala u snovima i kao dete uvek bežala u njih kada bi uradila nešto za šta je znala da se roditeljima neće svideti. Zamišljala je da postaje nevidljiva svaki put kada zakorači u božanstvene šume u kojima rastu veliki cvetovi koji lebde u vazduhu i potoci žubore sa svih strnana. dok se u njima igraju neobična mala stvorenja veličine njenog palca i vrločudnog izgleda. Nikad ih se nije plašila, baš naprotiv, uživala je posmatrajući njihovu igru, i dok je još bila sasvim mala dozvoljavali su joj da se igra sa njima. Oh , kako je uživala u tim igrama penjući se po drveću, leteći po oblacima i dodirujući zvezde. Ali što je više odrastala okolina sveta u koji odlazila je postajala drugačija. Setila se onog dana kada je ulaskom u tinejdžersko doba postala žena. Mnogo se uplašila, pobegla je iz škole, zaključala se u svoju sobu i plakala. Nije mogla tačno da se seti kako se to dogodilo, ali i danas je uverena da je zaspala i u snu otišla u svet za nju nepoznat, a ipak je znala da je tu oduvek pripadala. Videla je žene kako plešu držeći u rukama svoje velove veličanstvenih boja. Kosa im se vijorila i one su se radosno smejale ne prestajući sa igrom. Posmatrala ih je iz daljine jer nije imala hrabrosti da im priđe. Neke su brale cveće i pravile ukrase, druge su češljale svoju bujnu kosu, dok su se neke kupale u reci glasno pevajući.
Bila je fascinirana prizorom koji je gledala. Poželela je da im se pridruži ali nije znala šta treba da uradi. I baš kada je krenula prema njima začula je kako je doziva majčin glas koji je učinio da magija nestane. Od tad je često pokušavala da se vrati u taj svet, po nekad bi uspevala ali nikad nije uspela da bude dovoljno dugo da bi im se pridružila. Počela je na glas da ponavlja reči koje bi unapred pripremila za njih i maštala je da će to da im kaže kada im se konačno približi dovoljno blizu da mogu da je vide i čuju. Ali tog dana kada je imala šesnaest godina sve se promenilo. Bila je u selu kod bake i dede, ležala je na ispod drveta i poželela da poseti svoje drugarice iz nekog drugog sveta. Nije ni bila svesna da je pričala glasno i da su njene reči doprle do njenog brata i sestre koji su u tom trenuku išli ka njoj. Počeli u da je ismejavaju nazivajući je ludom. Nije znala šta da im kaže niti je umela da objasni šta zapravo radi, jer ni sama nije znala. Za to su saznali i njeni roditelji i zahtevali su da im objasni zašto se ponaša tako čudno? Plakala je odbijajući da im kaže i oni su čak razmišljali da je odvedu psihologu shvatajući sve to kao pubertetsku fazu. Međutim, bila je dovoljno pribrana da odbije posetu psihologu obećavši sebi i da više nikad neće otići u te apsurdne svetove koje ne vidi niko osim nje (verovala je da je samo ona u stanju da poludi do te mere da joj se priviđaju stvorenja koji ne postoje). I sa takvim verovanjem je zalupila vrata svetu iz kojeg je potekla i krenula da sluša razum koji je vodio u potpuno drugom smeru, čineći od nje uzornu građanku ali ne i srećnu. Sve do ovog trenutka danas u kojem je posmatrajući Romanu shvatila da ona izvodi isti onaj ples koji je viđala u svetovima kojima je okrenula leđa.
I počela je da plače tiho sapućući reči „VRATILA SAM SE…“. Prepustila se transu i plesala svesna da njeno telo zna pokrete koje nikad pre nije izvodila. Plakala ječitavo vreme dopuštajući da kroz suze pročisti svoj put na koji je zaboravila, ali je njeno Unutrašnje Biće nepogrešivo vodilo u tom smeru.
Romana je prestala da pleše iznenađeno posmatrajući Gabrijelu. Jeza joj je prolazila kroz telo, pogledom je potražila Anitu i u njenim očima pročitala isto što je i ona osećala. Gabrijela je bila jedna od njih. Emocije su bile pomešane jer nije verovala da je Gabrijela osoba koja potiče iz istog sveta kao one. Delovala joj je potpuno drugačije i , čak šta više, osećala je da njen put nema nikakve veze sa putem kojim je ona koračala. Ali sad se uverila da je pogrešila. Shvatila je da, iako različite, one su bile iste jer su razumele Magiju. Razlika je bila što je Romana Magiju živela čitav život, a Gabrijela je tek sad dopustila sebi da živi ono za šta je stvorena.
Kada je muzika prestala Gabrijela je otvorila oči i zadihano pogledala oko sebe. Trebalo joj je nekoliko minuta da shvati gde se nalazi, jer je kroz ples ona konačno otišla u Čarobni svet u kojem su postojale osobe koje su imale istu energiju kao i ona. Ovaj put je videla da u tom svetu nisu samo žene, već da tu ,takođe, ima i muškaraca i dece. Uočila je čak i je živtinje i biljke koje nikad pre nije videla. Radoznalo je proletela kroz Vasionu za nju nepoznatu, upijajući sve što je videla uželji da taj svet bar delimično prenese u svoj. Ali kada je muzika prestala i čarolija se izgubila. Ona je samo zastala potpuno zbunjena.
Romana joj je prišla i čvrsto je zagrlila. Stajale su tako neko vreme dopuštajući da se njihove energije konačno prepletu i njihova srca istinski otvore.
-Dobro nam došla. -tiho prošaputa Romana. Gabrijela ne reče ništa, osmeh je govorio sve.
-Mislim da si sad shvatila šta zaista želis.-reče Anita uzevši ih obe ispod ruke. –Danas sam jasno uvidela ono što su mi Boginje pokušavale reći. Dobila sam viziju koju ćemo zajedno sprovesti u delo.- Anita tad zastade i pogleda u njih, – Hoćete li me pratiti?
-Hoćemo.-odgovoriše u isti glas.
-Kasnije ću vam objasnti sve… Strpljive budite.
U tom trenutku Romani zazvoni telefon. Znala je ko je zove i bez gledanja u ekran telefona. Javila se i kratko rekla „izlazim“, zatim je pogledala u Gabrijelu i Anitu sa osmehom koji je govorio više nego hiljadu reči.
Gabrijela je u tom trenutku osetila tako jaku energiju, nešto je vuklo da krene za Romanom. Išla je iza nje osećajući kako joj srce sve jače lupa. Kod vrata je zastala. Dalje nije mogla da se pomeri.
Videla je samo obris tamne kose i jak stisak njegove ruke u trenutku kada je zagrlio Romanu. Naglo se okrenula i vratila u prostoriju ni sama ne znajući zašto?! Disala je ubrzano, srce je preskakalo, mislila je da će se ugušiti. Otrčala je do toaleta i umila hladnom vodom, polako umirujući disanje.
„Šta mi se dešava? Ovo je previše za jedan dan. Šta sve ovo treba da znači? Priviđa mi se mnogo toga, više nisam u stanju da se kontrolišem! Ko je on??? Umiri se, Gabrijela, ne umišljaj!!! On je čovek kojeg Romana voli i ne komplikuj sebi život još više jer i ovako je sve previše komplikovano… Pa čak ga nisam ni dobro videla! Samokontrola… Polako diši i ponašaj se normalno“. Ponavljala je u sebi reči bez nekog posebnog smisla. Stajala je tako naslonjena na vrata toaleta i umirivala sebe svesna da se desila velika promena, ali još nije znala kuda je sve to vodi. Odlučila je da sve prepusti Univerzumu i izašla iz toaleta gladna kao vuk.
-Anita, hajde da ručamo, naše telo ipak traži da ga održavamo.-kroz smeh je rekla Aniti, koja je sa oduševlejnjem prihvatila predlog.
A muškarac koji je pratio svoje snove… Osetio je isto kao i Gabrijela, ali nije ni pokušao da se osvrne ne bi li je video, jer je odlučio da svoj život podeli sa ženom koju nije tražio. Da li se i njegovo srce slagalo sa tim?
Nastavak sledi…
