Šta znači voleti? Znači biti osećajan, prijemčiv na život, stvari, ljude; znači biti u skladu sa samim sobom i svime što nas okružuje, ne is­ključujući bilo šta i bilo koga. Isključivost je uvek znak da ste ogrubeli, da ste zatvorili vrata za sobom. Kada se ta grubost ispolji, senzibilnost umire. Neće vam biti teškoda otkrijete primere takve bezosećajnosti u svom životu.

...

Kako da dođete do takve ljubavi? Ne možete, jer je ona već u vama. Sve što treba da činite je da uklonite prepreke koje ste postavili na putu svoje prijemčivosti, otvorenosti prema životu,  i ona će izroniti na površinu.     

Dve glavne prepreke stoje na putu osećajnosti - pre­drasude i veze. Čim stvorite ideju o nekoj osobi, stvari ili situaciji, odmah izvlačite zaključke. Na taj način blo­kirate i poništavate svoju prijemčivost - postajete plenpredrasude, i od tog trenutka njenim očima gledate tu osobu. Drugim recima, više je ne vidite.

Ali kako onda možete biti osećajni prema osobi koju čak i ne vidite? Uzmite kao primer nekog poznanika i razmislite do kakvog ste pozitivnog ili negativnog za­ključka došli u odnosu na njega, zaključka koji imate na umu kada se nalazite pred njim. U trenutku kada kažete: „Taj i Taj je mudrac", ili je okrutan, blag, raspusnik, bilo šta, vaša percepcija je ogrubela, postali ste plen predrasu­de, i odbijate da vidite konkretnu osobu onakvu kakva je u tom trenutku - postajete kao pilot koji se ravna prema metereološkom izveštaju od prethodne nedelje.

Oštro gledajte na ovakve predrasude - da bi se uklo­nile, dovoljno je prepoznati da su to samo mišljenja, za­ključci, ubeđenja: sve, samo ne odrazi objektivne stvar­nosti.

Kako nastaju veze? Pre svega, susrećete se sa nečim što vam se dopada: s automobilom, primamljivo dizajni­ranim časopisom, pohvalom koju vam je neko uputio.Zatim se javlja želja da se zaustavite nad tim objektom, da ponovo okusite prijatnost. koju je u vama izazvala ta stvar ili osoba. Na kraju ubeđujete sebe da ne možete bi­ti srećni bez te osobe ili stvari, samo zato što ste slast koju u vama izazivaju poistovetili sa srećom.

Na ovoj tački, već ste se zakačili i vezali za nešto, a time dolazi do neizbežnog isključenja ostalih stvari, neosetljivost prema svemu što ne spada u domen objekta vašeg interesovanja. Kad god ostavljate taj objekt, ostavljate i svoje srce zajedno s njim, koje tada ne možete uložiti na nekom drugom mestu. Simfonija života teče dalje, a vi ostajete blokirani, gledajući unazad. Ograniča­vate se na nekoliko taktova melodije, da biste začepili uši za ostatak muzike. Eto kako u vama nastaje dishar­monija i sukob između onoga što vam život nudi i ono­ga za šta ste se vezali.

Zatim stižu napetost i briga, koje su neprijatnost za ljubav i radosnu sreću koja je njen plod. Jer ljubav i slo­boda nalaze se samo kad se uživa u svakoj noti života, u trenutku kada stiže, da bi je zatim pustili dalje, spremni da primimo note koje stižu za njom.

Kako se osloboditi neke veze? Ljudi stalno misle na odricanje; ali odreći se nekih delova muzike, isključiti ih iz sopstvene svesti, stvara isto takvo nasilje, iste sukobe i istu bezosećajnost kakve stvara kačenje i zavisnost. Ta­ko ponovo obnavljate grubost u sebi.

Tajna leži u tome da se ničega ne odričete, da se ni za šta ne kačite, da uživate u svakoj stvari, prepustivši da stvari dolaze i prolaze. Kako? Tako što ćete provesti sate i sate posmatrajući sadržanu u svakoj vezi. Vi uglavnom obraćate pažnju na bljesak opijenosti koje vam te stvari donose. Ali postanite svesni i nemira, pat­nji, robovanja koji potiču od njih; istovremeno, prisetite se radosti, mira i slobode koje osećate kad god raskinete neku vezu. Tako ćete prestati da gledate unazad i prepustićete se da vas ponese muzika sadašnjeg trenutka...

...

Kako se ponašati da bi se stvorio jedan srećan, do­bar i miran svet? Neophodno je naučiti ovu jednostavnu, lepu, ali i napornu veštinu: umetnost „gledanja".

Daću vam metod: svaki put kad se osetite gnevnim u odnosu na nekoga, nemojte gledati tu osobu, već gledajte same sebe. Pitanje koje treba da po­stavite sebi nije: „Šta nije u redu sa tom osobom?" već:„Šta mi ova razdraženost govori o meni?"

...

Postoji još jedan aspekt koji bi trebalo razmotriti. Uzmimo da vas nervira ono što neka osoba govori ili či­ni, jer njene reči i način na koji nešto radi otkrivaju ne­što iz vašeg života ili vaše ličnosti, što vi odbijate da vi­dite. Zamislite nepriliku koju stvaraju mistici i proroci - niko više nije spreman da ih smatra takvim kada nas iza­zivaju svojim rečima ili svojim životom.

Još jedna stvar je jasna - nervira vas određena oso­ba, jer ne živi prema očekivanjima koje ste u sebi izgra­dili u odnosu na nju. Prva pretpostavka: ako imate neko pravo da zahtevate od tog muškarca ili žene da se pona­ša prema vašim programima (kad se, recimo, ponašaju na nepravedan i okrutan način), neka vam bude. Među­tim, ako već hoćete da promenite ponašanje te osobe, zar ne biste bili efikasniji da niste razdraženi? Razdraže­nost u stvari samo zamagljuje vašu percepciju i čini va­šu intervenciju neumesnom... 

Druga pretpostavka: u mnogim slučajevima, vi ne­mate nikakvog prava da zahtevate da se neko ponaša shodno vašim očekivanjima. Neko drugi, suočen sa is­tom osobom i istim ponašanjem, ne bi uopšte bio izner­viran. Razmišljajte o toj istini, i vaša ljutnja će postepe­no nestati. Zar nije nelogično s vaše strane zahtevati da i drugi žive po normama i standardima koje su vam usa­dili vaši roditelji?

Obratite pažnju još na jednu istinu: ako uzmete u obzir ambijent u kome je ponikla konkretna osoba, nje­na životna iskustva, njen nedostatak svesnosti, zaključićete da se ona ne može ponašati drukčije. Veoma je tačna izreka da spoznaja svega znači opraštanje svima. Kada biste istinski poznavali određenu osobu, , umesto za prekor i osudu, i vaša ljutnja smesta bi iščezla.

Nakon takve promene u vama, prema istoj osobi odnosićete se sa ljubavlju, a ona će vam najverovatnije uz­vratiti istom merom, i tada ćete otkriti da živite u svetu ljubavi koji ste sami stvorili.

Antoni De Melo