Želje za dobro zdravlje i dugovečnost sastavni su deo svih zdravica, napitnica, čestitki. Mitovi, legende i bajke imaju ovu temu kao lajt-motiv: Japanci veruju da ih može podmladiti udaranje čarobnom metlom, u našim pričama neka neobična voćka donosi ozdravljenje i vraća mladost... Ako u zapretanim slojevima bajkovitog kazivanja potražimo zrniće racionalnosti, ono nije daleko: plodovi što ih donosi zemlja i masaža stručkom bilja zaista mogu biti toliko korisni da ih možemo smatrati gotovo čudesnim, utoliko više što se nalaze svuda oko nas. Tajna je samo u njihovom prepoznavanju i korišćenju na pravi način. Pre nego što vam predložimo nekoliko izvrsnih recepata koje je vekovima sačuvala tradicionalna narodna medicina, predlažemo vam da se upoznate sa nekim od metoda koje su koristili drevni narodi od kojih se može mnogo naučiti, kao i sa savetima psihologa koji se bave izučavanjem fenomena starosti. Stari Egipćani polagali su mnogo na dobro stanje organizma, svesni da se ulaganje u zdravo telo uvek višestruko isplati. Jedna od njihovih poznatih metoda u bitki za dugovečnost bilo je znojenje, koje su izazivali na različite načine. Pitanje koje su postavljali prilikom susreta glasilo je: " kako se znojite?" i to, zaista, mnogo objašnjava. Da biste sledili primer mudrih Egipćana, možete da izaberete između brojnih biljaka koje potpomažu izlučivanja štetnih materija iz tela. Mada će o tome biti još reci, podsetimo da su breza, zova i lipa izvrsni pomagači u znojenju. Kinezi, kako drevni tako i današnji, smatraju koren biljke žen-sen sjajnim stimulatorom za podmlađivanje. Kod nas to mesto zauzima nekoliko biljaka, jedna od njih je, na primer, angelika ili krajovac, a i pčelinji produkt - polen, ima sličnu, regenerativnu, ulogu. Na bliskom i srednjem istoku disanje se smatralo prvorazrednim preduslovom dobrog i dugog zdravlja. Priznati i cenjeni filozof, pesnik i lekar Ibn Sin, kod nas poznatiji kao Avićena, govorio je, i to vrlo argumentovano, da je pravilna "ventilacija" tela neophodna za njegovo savršeno funkcionisanje. Ovakvo gledište zastupa i savremena medicina, a i lično iskustvo nas uverava da boravak na čistom vazduhu, prepunom kiseonika i negativnih (a za zdravlje vrlo pozitivnih) jona, deluje više nego blagotvorno. Ono što nas iznenađuje posle čitanja starih medicinskih tekstova je činjenica da mi, koji smo ovladali čudima tehnologije - ne umemo da dišemo! Naši udasi su nepotpuni, punimo samo neke delove pluća, dišemo kratko i ubrzano, isprekidano i ko zna kako još. Disanje je tehnika koja se mora naučiti, kaze Avićena, a onda dodaje sledeću misao: " Kada bi ljudi pravilno disali, bolesti bi postale retkost! Ova tehnika se može savladati u bilo kom životnom dobu, pa i u poznim godinama, ali najbolje je početi sa njom još u ranom detinjstvu. Prva stvar koju učite je da se uvek diše samo kroz nos. Disanje na usta olakšava prodor klica iz vazduha u pluća, pa su i infekcije mnogo češće, a prolaskom kroz nozdrve vazduh se filtrira i zagreva. Proces disanja se sastoji iz četiri faze koje imaju podjednako vreme trajanja. To su udah, zadržavanje vazduha u plućima, izdah i predah do ponovnog udaha. U početku je lakše pomagati se brojanjem. Ispraznite pluća i počnite da brojite u sebi do 4, lagano, ili brzo do 8. U tom intervalu punite pluća vazduhom, a ramena neka vam budu ispravljena. Kada ste napunili pluća, zadržite u njima vazduh takođe brojeći do 4. Sledeća faza je lagano ispražnjavanje pluća, a poslednja je da ona ostanu prazna u istom vremenskom intervalu. Posle toga sledi novi, dubok udah i krug se nastavlja. Prelasci iz jedne faze u drugu moraju biti blagi i ravnomerni, bez napora i naprezanja, inače će vas zamoriti. Vežbajte šetajući šumom ili parkom, kada i ritam hoda možete uzeti kao meru dužine udaha. Tehnika je usvojena kad više ne razmišljate o njoj, a disanje vam funkcioniše savršeno. Kod kavkaskih naroda, čija je dugovečnost već legendarna, nadmorska visina, čist vazduh i pravilna ishrana svakako su značajni faktori koji se ne mogu zanemariti (nažalost, ni kopirati u potpunosti), ali evo još nekoliko dodatnih činilaca koji ih svrstavaju u najdugovečnije narode sveta: - njihov život je obrazac mirnog, porodičnog, harmoničnog življenja, gde stresu nema mesta i gde se svi problemi i odgovornosti, kao i radosti, dele s drugima; - oni se bave fizičkim poslovima do duboke starosti, istrajno, marljivo, umereno, što je pravi recept za dobru formu u poodmaklim godinama. - njihova ishrana ne sadrži svinjsko već jagnjeće i ovčije meso, koje se ne konzumira kao prženo i ne svakodnevno. Jela se spremaju onoga dana kad se i upotrebljavaju, ništa se ne podgreva niti ostavlja za sutra. - posebno mesto u jelovniku zauzimaju kiselomlečni produkti, o kojima se najpovoljnije izrazila i vrhunska nutricionistika i medicina; dokazano je da svakodnevno korišćenje kefira, jogurta ili kiselog mleka u telu čoveka stimuliše takozvane "ćelije-ubice", odnosno prirodnu odbranu organizma protiv bolesti i slabosti. - poznato je da ljudi koje greje jutarnje sunce žive duže, a život planinskih ovčara kao da je sazdan po toj meri. - i, na kraju, jedna mala tajna kavkaskih krepkih stogodišnjaka: proklijalo seme deteline lucerke daje im dodatnu snagu i elan. I vi možete da sledite njihov primer: natopite malo semena u vodi i pustite da proklija, a onda ga dodajte jednom od dnevnih obroka.

Autor: SerbianFighter :