СТРАЖАРСКА КУЛА СЕПТЕМБАР 2012
Доброта — драгоцена у Божјим очима
НА ЈЕДНОГ младића из Јапана дубоко је утицала доброта једног старијег човека. Тај човек је као мисионар тек неко време боравио у овој азијској земљи и још увек није добро говорио јапански. Па ипак, сваке седмице је посећивао тог младића да би с њим разматрао неку библијску тему. С пријатељским осмехом и лепим манирима, стрпљиво је одговарао на бројна питања која је постављао знатижељни младић.
Доброта овог старијег мисионара оставила је снажан утисак на младића. ’Ако Библија може учинити човека тако добрим‘, размишљао је он, ’онда морам да сазнам више о њој.‘ Такво размишљање га је подстакло да почне да проучава књигу која му је до тада била потпуно страна. Све то доказује да доброта допире до срца и говори гласније од речи.
Особина која потиче од Бога
Лако је показивати доброту према онима који су нам драги јер је у човековој природи да буде добар према својим најближима. Међутим, доброта у основи потиче од Бога. Исус је рекао да је његов небески Отац добар како према онима који га воле тако и „према незахвалнима“. Он је подстицао своје следбенике да у том погледу опонашају Бога, рекавши: „Будите дакле савршени, као што је савршен ваш небески Отац“ (Лука 6:35;Матеј 5:48; Излазак 34:6).
Пошто су створени по Божјој слици, људи имају способност да попут њега показују доброту (Постанак 1:27). Дакле, можемо се угледати на Бога и бити добри и према онима с којима нисмо толико блиски. У Библији се за доброту каже да је плод Божјег светог духа, то јест силе којом се он служи (Галатима 5:22). Према томе, ту особину можемо стећи уколико боље упознамо Бога који нас је створио и приближимо се њему.
Доброта није само саставни део људске природе. То је особина коју Бог веома цени и зато је сасвим логично што нас он позива да будемо „добри једни према другима“ (Ефешанима 4:32). У Библији такође налазимо подстицај да ’не заборављамо гостољубивост‘. Пошто реч „гостољубивост“ на изворном језику значи „љубав према странцима“, подстакнути смо да показујемо доброту и према онима које не познајемо (Јеврејима 13:2).
Будући да живимо у свету у ком нема много доброте и захвалности, да ли је могуће бити добар према другима, чак и ако их не познајемо? Шта нам може помоћи да тако поступамо? И зашто би уопште требало да размишљамо о томе?
Важна у Божјим очима
Занимљиво је да је апостол Павле након што је говорио о показивању доброте странцима додао: „Показујући је неки су, и не знајући, угостили анђеле.“ Можете ли замислити како бисте се осећали када бисте имали прилику да угостите анђеле? Али Павле је рекао да су неки људи то учинили „не знајући“. Другим речима, уколико стекнемо навику да будемо добри према другима, па и онима које не познајемо, можемо бити награђени на неочекиван начин.
У већини библијских превода са унакрсним референцама, ове Павлове речи се повезују са записима о Аврахаму и Лоту из 18. и 19. поглавља књиге Постанак. Оба пута су се анђели појавили као странци који су носили важне поруке. У случају Аврахама, порука се односила на испуњење Божјег обећања да ће му дати сина, а у Лотовом случају односила се на његово избављење приликом уништења Содома и Гоморе (Постанак 18:1-10; 19:1-3, 15-17).
Ако прочитамо те записе, можемо запазити да су и Аврахам и Лот показали доброту према људима које нису познавали. Наравно, у библијско доба је било део културе да се показује гостољубивост — како према пријатељима и рођацима тако и према незнанцима. Заправо, према Мојсијевом закону Израелци нису смели да занемаре потребе странаца у својој земљи (Поновљени закони 10:17-19). Па ипак, очигледно је да су Аврахам и Лот учинили више од онога што се касније захтевало у закону. Уложили су посебан труд како би били добри према странцима и због тога су били благословљени.
Аврахамова добра дела донела су благослов њему, тиме што је добио сина, али и нама. На који начин? Он и његов син Исак имали су значајну улогу у испуњењу Божје намере. Од њих је потекла лоза у којој се родио Месија, Исус. Захваљујући њиховој верности, пружена је предслика онога што је Бог касније из љубави и доброте учинио за спасење људи (Постанак 22:1-18; Матеј 1:1, 2; Јован 3:16).
Ови записи упечатљиво показују шта Бог очекује од оних које воли и колико он цени доброту. Показивање доброте није ствар избора већ је од пресудне важности у Божјим очима.
Испољавање доброте нас приближава Богу
У Библији се каже да ће у наше време многи бити „незахвални, неверни, безосећајни према другима“ (2. Тимотеју 3:1-3). Сигурно се сваки дан сусрећемо с таквим особама. Па ипак, то није разлог да у себи гушимо лепа осећања према другим људима. Хришћанима се даје савет: „Никоме не враћајте зло за зло. Чините оно што сви људи сматрају добрим“ (Римљанима 12:17).
Можемо се трошити за друге и великодушно показивати доброту. Библија каже: „Свако ко воли [...] познаје Бога.“ Један начин на који показујемо љубав јесу добра дела (1. Јованова 4:7; 1. Коринћанима 13:4). Када чинимо добро другима, срећнији смо јер боље упознајемо Бога и све смо му ближи. Исус је у Проповеди на гори рекао: „Срећни су милосрдни, јер ће им бити указано милосрђе. Срећни су они који су чистог срца, јер ће видети Бога“ (Матеј 5:7, 8).
Када не знамо шта да кажемо или урадимо, сигурно нећемо погрешити ако покажемо доброту
Узмимо за пример Аки, младу домаћицу из Јапана која има два сина. Након што јој је изненада преминула мајка, пала је у тешку депресију. Понекад јој је било толико лоше да је морала да тражи лекарску помоћ. У то време се у њен комшилук доселила једна породица. Отац је недавно погинуо у несрећи а мајка је остала сама са петоро мале деце. Аки је саосећала с њима и трудила се да се спријатељи с том женом и њеном децом. Док им је помагала на различите начине — на пример, делила с њима храну и давала деци одећу коју су њени синови прерасли — Аки је поново стекла емоционалну стабилност. Осетила је истинитост библијских речи: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). Према томе, најбоље што можемо урадити за себе када смо потиштени јесте да чинимо добро другима.
„Јехови позајмљује“
Када показујемо доброту, то је као да ’Јехови позајмљујемо‘
Показивање доброте не мора да кошта много и не зависи од наших способности или снаге. Много значи један осмех, лепа реч, практична помоћ, мали поклон од срца или уступање места у реду. Када не знамо шта да кажемо или урадимо у некој ситуацији, сигурно нећемо погрешити ако покажемо доброту. Младића ког смо поменули у уводу чланка дубоко су дирнула дела мисионара чија је доброта премостила језичку баријеру. Није чудо што Бог од својих слугу тражи да ’воле доброту‘ (Михеј 6:8).
„Једна лепа реч може да греје три хладна зимска месеца.“ Као што показује ова изрека са Оријента, само једно добро дело може учинити много тога. Када долази из чистих мотива и из љубави према Богу, свима може загрејати срце. Чак и када други не цене наша добра дела, не значи да су она узалудна. Она су драгоцена у Божјим очима. Библија нас уверава да онај ко чини добра дела заправо „Јехови позајмљује“ (Пословице 19:17). Добро је да размишљамо о томе у којим приликама можемо бити добри према другима.
Нема коментара:
Постави коментар