недеља, 29. март 2015.


Joganandine lekcije: Životna energija leči!

Gospod Isus Hrist je rekao: „Ne živi čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih."
„Reč" je Životna Energija ili Vibrirajuća Kosmička Sila. „Usta Božja" su medula oblongata (produžena moždina; zadnji deo mozga, koji se sužava u kičmenu moždinu). Ovo je ulaz (Usta Božja), najvažniji deo ljudskog tela, za Životnu Energiju („Reč") koja podržava čovekovu egzistenciju. U hinduističkim i hrišćanskim spisima ta Reč je Aum, odnosno Amen.
Samo je Savršena Moć ta koja leči; svi spoljni načini stimulacije samo sarađuju sa Životnom Energijom i bezvredni su bez nje.


Lečenje prema temperamentu
Medicina, masaža, nameštanje kičme ili elektro-terapija mogu  pomoći da se povrati izgubljena harmonija u ćelijama hemikalizacijom krvi ili fiziološkom stimulacijom. Ovi spoljni načini ponekad pomažu Životnoj Energiji pri lečenju; međutim, nemaju moć delovanja na mrtvo telo iz kojeg je Životna Energija otišla.U zavisnosti od specifične prirode individue i njenog karaktera i temperamenta, za lečenje se mogu koristiti imaginacija, razum, vera, emocije, volja ili trud, bilo da je osoba imaginativna, intelektualna, verujuća, emotivna, voljna ili stremeća. Ovo je poznato malom broju ljudi.

Emil Kue je istakao vrednost autosugestije; međutim, osoba intelektualnog tipa nije prijemčiva na sugestije, nju može da zainteresuje samo metafizička rasprava o moći svesti nad telom. Ona ima potrebu da razume svako zašto koje se tiče mentalnih moći. Ako joj se objasni, npr, da se plikovi mogu stvoriti hipnozom, kako je to pokazao Viljem Džejms u „Principima psihologije", analogno tome moći će da shvati da moć uma može da izleči bolest. Drugim rečima, ako um može da stvori loše zdravstveno stanje, zašto ne bi mogao da stvori i dobro zdravstveno stanje? S tim u vezi, ova osoba sada može da razume da je moć uma razvila različite delove tela; um nadgleda proizvodnju i obnavljanje ćelija tela.

Autosugestija je takođe nemoćna da deluje na čoveka kojeg karakteriše jaka moć volje. On može biti izlečen od bolesti afirmacijama koje stimulišu njegovu volju više od njegove imaginacije. Autosugestija je ipak od koristi ljudima čiji temperament je uglavnom emotivan.

 
ruke koje lece


Snaga emocije i volje
Zabeležen je slučaj jedne emotivne osobe koja je izgubila moć govora, da bi, zatim, tu moć povratila kada je bežala iz zapaljene zgrade. Iznenadan šok izazvan plamenovima nagnao je ovu osobu da viče: „Vatra! Vatra!" - zaboravljajući svoju dotadašnju govornu nemoć. Jaka emocija je porazila podsvesnu naviku-bolest. Ova priča je primer isceljujuće moći intenzivne pažnje.

Za vreme mog prvog putovanja parobrodom, od Indije do Cejlona, iznenadilo me je prokletstvo morske bolesti i tom prilikom sam izgubio cenjeni sadržaj svog stomaka. Bilo je to, za mene, jedno veoma uvredljivo iskustvo. Navalilo je u trenutku kada sam potpuno uživao u prvom iskustvu ploveće sobe (kabina) i plivajućeg sela. Tada sam čvrsto odlučio da nikad više ne budem tako prevaren. Stao sam čvrsto na pod kabine i zauzeo stabilan stav. Zapovedio sam sebi da nikad više ne dopustim morskoj bolesti da me savlada. Kasnije, za mesec dana putovanja do Japana i nazad, i za 50 dana puta od Kalkute do Bostona, i za 26 dana puta od Sietla do Aljaske i nazad, nikada mi više nije bilo muka.


Pokretanje Životne Energije

Moći volje, imaginacije, razuma ili osećanja nisu dovoljne kako bi dovele do fizičkog ozdravljenja. One deluju samo kao različiti posrednici, koje, u zavisnosti od temperamenta osobe, na odgovarajući način, mogu pokrenuti Životnu Energiju da leči. U slučaju paralize ruke, ako voljom i imaginacijom stalno stimulišemo Životnu Energiju, ona može iznenada  da pojuri do bolesnog nervnog tkiva i da izleči ruku.

Ponavljanje afirmacija treba da bude postojano i neprestano, tako da snaga volje, ili razuma, ili osećanja bude dovoljna da pokrene neaktivnu Životnu Energiju i preusmeri je u prirodne kanale. 
Čovek ne bi smeo umanjiti važnost ponavljanih, sve dubljih, napora.

Pri sađenju, uspeh zavisi od dva činioca: potentnosti semenja i kvaliteta zemljišta. Slično tome, u lečenju je najvažnije da postoji moć isceljenja i prijemčivost pacijenta na lečenje „... Sila (odnosno, moć lečenja) iziđe iz njega..." i „... Vera tvoja spasila te je ..." (po Marku 5;30;34): ovakve Biblijske izreke pokazuju da su potrebni i moć isceljenja, i vera bolesne osobe. Veliki iscelitelji, ljudi koji su našli Boga u sebi, ne leče slučajno, već sa egzaktnim znanjem. Potpunim uvidom u upravljanje Životnom Energijom oni šalju ka pacijentu stimulativni impuls, koji harmonizuje protok Životne Energije u pacijentu. Tokom lečenja, oni zapravo vide kako psihofizički zakoni Prirode deluju u tkivima bolesnog čoveka i isceljuju. Osobe nižeg duhovnog postignuća takođe su sposobne da leče sebe i druge vizualizovanjem i usmeravanjem priliva Životne Energije u oboleli deo tela.
 
jogananda


Moguća su i trenutna izlečenja fizičkih, mentalnih i duhovnih bolesti. Tama taložena vekovima može biti u jednom trenutku raščinjena dovođenjem svetlosti, a ne pokušajima isterivanja mraka. Čovek ne može da kaže kada će biti izlečen, zato ne treba postavljati tačne vremenske granice. 
Vera, a ne vreme, će odlučiti kada će biti izlečen. Rezultati zavise od tačnog buđenja Životne Energije i od čovekovog stanja svesti i podsvesti. Nedostatak vere koči Životnu Energiju i sprečava savršeno delovanje ovog Božanskog Doktora, Graditelja Tela i Majstora-Zidara.
Napor i pažnja su najbitniji za postizanje odgovarajućeg stepena vere ili moći volje, ili mašte koji će automatski podstaći Životnu Energiju da leči. Želja ili očekivanje rezultata slabi moć istinske vere. Bez korištenja volje i vere, Životna Energija ostaje uspavana.

Potrebno je vreme da pacijent koji pati od hronične bolesti oživi oslabljenu moć volje, vere ili mašte, pošto su njegove moždane ćelije filigranski izbrazdane mislima o bolesti. Potrebno je dosta vremena da se izgrade loše navike svesti o bolesti. Isto tako, potrebno je određeno vreme da se izgrade dobre navike svesti o zdravlju.

Ako sugerišete sebi: „Dobro sam", a u stvari sumnjate u to, efekt je isti kao kada biste uzeli dobar lek i istovremeno progutali drogu koja poništava njegovo delovanje. Kada koristite misli kao lek, morate paziti da dobre misli ne neutrališete lošim mislima. Da bi misao bila aktivna i uspešna, mora biti oplođena takvom voljom, koja će odbiti loše uticaje negativnih misli.

Istina je moć u afirmaciji
Misli se moraju razumeti i ispravno primeniti da bi bile delotvorne. Ideje prvo ulaze u ljudski um u gruboj, neobrađenoj formi; potrebno je da budu prihvaćene sa dubokim razmišljanjem. Misao iza koje ne stoji duševna ubeđenost nema vrednosti. Zbog toga ljudi koji koriste afirmacije bez dubokog uvida u istinu na kojoj se zasnivaju (čovjekovo nerazdvojno jedinstvo sa Bogom) imaju loše rezultate i žale se da misli nemaju iscijeljujuću moć.

 


Autor: Paramahansa Jogananda, odlomak iz knjige "Naučno isceljujuće afirmacije"

PROČITAJTE JOŠ ODLOMAKA IZ KNJIGE "NAUČNO ISCELJUJUĆE AFIRMACIJE"







Нема коментара:

Постави коментар