Zena u svetu muskaraca
Изгнани Адам је радио. А Ева је рађала и радила. У доба Илије мушкарци просише хлеб, жена хлебом нахрани Илију. Јован чекаше Христа, Бог чекаше Марију. Јован је држао главу на грудима Бога, Бог је држао главу на грудима Марије. Мушкарци су јели пили са Исусом, Марија је седела крај ногу Бога. Мушкарци хтедоше жену, жена се сузама дотаче Бога. Мушкарци који живеше далеко од бунара се мучише да поверују, жена која беше крај бунара поверова без муке. Узети мушкарац чекаше да му дође човек, жена сама приђе Богу. Апостоли се причестише и побегоше, жене се наситише мрвицама и осташе.
Изгнани Адам је радио. А Ева је рађала и радила. У доба Илије мушкарци просише хлеб, жена хлебом нахрани Илију. Јован чекаше Христа, Бог чекаше Марију. Јован је држао главу на грудима Бога, Бог је држао главу на грудима Марије. Мушкарци су јели пили са Исусом, Марија је седела крај ногу Бога. Мушкарци хтедоше жену, жена се сузама дотаче Бога. Мушкарци који живеше далеко од бунара се мучише да поверују, жена која беше крај бунара поверова без муке. Узети мушкарац чекаше да му дође човек, жена сама приђе Богу. Апостоли се причестише и побегоше, жене се наситише мрвицама и осташе.
Mушкарци све ове догађаје ставише у књиге - у небројане томове књига, жене су то исто ставиле у срце - једно једино. Човек започиње живот кроз Жену.
У свету доминира искривљена свест, а и савест, о односу мушкараца и жена. И тако је готово кроз сву историју: зла Ева и наивни Адам. А шта Бог мисли о овом ставу најлепше и најпоучније сведоче жена Хананејка мрвицама и Марија Магдалина течењем ка празном Гробу - Хананејки се Бог задиви; Марији се, после Мајке, првој јави, а не Апостолима. Овим догађајима је Бог понудио мушкарцима лек од мушког шовинизма а свима од предрасуда. Бог створи Адама као икону Епископа, надзирача, а Еву као икону свештеника, саслужитељку; Адам је глава Еви а Ева је сасуд Адамов. Јер Литургију не може да служи један, јер није добро да је човек сам. Њих двоје служише Богу као иконе Епископа и свештеника; али не издржаше терет службовања до краја, падоше у замку самообожења. Након тога се положај жене погоршава из века у век до данашњих дана; положај жене никада није био опаснији: жена жели да постане „епископ“ у духу овога света - надзирач.
Резиме – жена може бити свештеник, макар ђакониса, али не може бити епископ; јер глава Еви је Адам; Адам је икона Оца Ева икона Сина, љубав њих двоје икона Духа. Адам је источник Еве, а не обрнуто. На жалост, мушкарци озбиљно болују од инфантилизима и предрасуда: убеђени су да благодат долази кроз пол а не кроз личност. У личности нема пола, јер личност потиче од Бога а не од природе. Можда ће потоњи Хришћани имати више мужевности а мање мушкости.
П.С. Човек је општи појам, људи се рађају кроз жену. И зато је жена најузвишеније биће у свим световима, зар Богородица није Владичица, Она која надзире све Анђеле, све људе, еве светове, сву Творевину љубављу својом.
Ako izuzmemo fizičku snagu, superiornost u mnogim osobinama je na strani žena.
Ovaj svet više i nije svet muškaraca. Muška dominacija je samo prividna.
Нема коментара:
Постави коментар