Jutarnje buđenje je vreme kad se “sudaramo” sa stvarnošću, izlazimo iz jedne sfere i lagano prelazimo u drugu.
Yin energija predstavlja ženski polaritet, unutrašnji svet, pasivni princip, tamu, senku, hladnoću, emocije, sposobnost primanja, plodnost, reakcije.
Yang je muški princip, želja za davanjem, svetlost, sunce, toplota, spoljni svijet, kontrola, akcija i logički um. Nedostatak sna jeste znak da nismo sposobni primiti yin energiju iz određenog razloga. Odbijanje yin energije je znak da je u sebi već imamo i da smo je koncentrisali u toku dana te da se u toku noći aktivirao yang. Yin se koncentrira ako nismo u stanju pustiti svoj unutrašnji svet prema spolja, ako u sebi nosimo tugu, brigu, nerazjašnjene emocionalne konflikte, ako smo suviše reaktivni i osetljivi na spoljne nadražaje, ako krijemo naše osećaje i glumimo da smo neko drugi nego ono što zaista jesmo.
Na primer, žene često nastoje svoju ranjivost prikriti maskom vamp-žene, preteranom šminkom ili upadljivom odećom i privlače mnoge poglede. Žena ima izrazitu yin energiju, odnosno moć upijanja i ako nema jaku auru, takvi joj pogledi mogu naštetiti. U pojedinim kulturnim sredinama žene se ne pojavljuju razotkrivene na ulici i tako se zaštićuju od spoljnih uticaja. Odeća nije sredstvo za pokazivanje, samoreklamu i statusni simbol, kako se u današnje vreme doživljava, već nešto potpuno drugo. Njena boja i materijal sudeluje u stvaranju energetskog polja, ona može uzrokovati napetost u energetskom polju ili omogućiti bolji protok energije. Najlon, sunđer i poliesterski materijali se spravljaju obradom nafte i njenih derivata i predstavljaju umetni materijal, isto kao što je coca-cola hemijski napitak i ne može se usporediti s prirodnom vodom. Zato trebamo preferirati prirodne materijale kako bismo bili usaglašeni s prirodnim tokovima energije.
Isto tako je i s građevinskim materijalom koji je ugrađen u našem domu i nameštajem unutar istog, jer nije svjedeno da li boravimo u drvenoj kolibi ili zgradi od čelične konstrukcije obloženoj staklom. Kako nas odeća štiti na ulici, tako nas zidovi štite dok smo unutar doma i veoma je važno na koji način se odvija interakcija između nas i prostora u kome boravimo. Uvek i u svakom trenutku bi trebala postojati harmonija, ako ista nedostaje to ćemo osetiti na svom raspoloženju.
Nered u prostoru gde boravimo odrazit će se na našu energiju. Slika na zidu koja simbolizuje tugu, siromaštvo, suze i sl. neće pozitivno uticati na opštu energiju prostora.
Previše crvene boje ili špicastih oblika kao i oštre linije nameštaja ili puno kontrasta može uneti nervozu i agresivnost. Nedostatak zaobljenih linija i prirodnih nijansi otežaće harmoničan protok energije.
Naglašeno prisustvo bele boje stvorit će potrebu da se stvari previše isteruju na čistac, te stanje sterilnosti, beživotnosti, anemičnost, hladnoću i sl.
Crna predstavlja najtamniju noć iz koje se počinje rađati zora, ona je istovremeno kraj starog i početak novog, stoga u mnogim kulturama crna boja predstavlja smrt, ponor i ništavilo, što je zapravo samo prelazak u sferu tajni i misterija, tako i osobe obučene u crno emitiraju dozu misterioznosti i nedokučivosti. Crna nije negativna boja, ona samo predstavlja put u nepoznato, a mi se toga najviše plašimo, jer nismo spremni tragati u mraku za svetlošću.
Dominacija sive ukazuje na potrebu za kontrolom, ova boja izmiruje kontrast između bijele i crne, i nije spremna biti potpuno otvorena i pristupačna, već izražava granice u okviru kojih se ispoljava. Siva boja je najviše zastupljena u službenim objektima gde dominiraju određena pravila, zakoni i granice ponašanja, uključujući i obavezan “službeni” osmeh koji je daleko od iskrenosti i topline, jer označava neutralnost – odsustvo emocije.
Zemljane nijanse kao što su bež i smeđa osim što prezentiraju pouzdanost, odgovornost i majčinski odnos prema drugima, mogu stvoriti ozbiljnost, osećaj pritiska, brige, tuge, melanholije, žudnje, opterećenosti, ljubomore, nedostatak entuzijazma i živosti u prostoru, suviše disciplinovan i strog stav prema vezi ili braku, što može uneti dosadu i nedostatak “zraka svetlosti”, kao i probleme sa probavnim traktom i želucem. Zemlja takođe prezentira poniznost, prizemnost, siromaštvo.
Žuta boja podstiče mentalne i analitičke aktivnosti, verbalnu komunikaciju i radoznalost, prilično je topla, radosna i otvorena.
Zelena boja i vertikatlni dizajn simbolizuje rast, zdravlje i financijsko blagostanje.
Plava simbolizuje nebeska i vodena prostranstva, veru, pouzdanost i povjerenje.
Ružičasta je boja ljubavi i njene nijanse stvaraju romantično ozračje, dok crvena podstiče strast.
Zlatna je kralj svih boja, boja bogatstva, moći i prosvetljenja. Zlatna predstavlja sunce, toplotu i muški polaritet, dok srebrna simbolizuje mesec, hladnoću i ženski pol.
Zlatna boja zagreva auru i podstiče na aktivnost, dok srebrna hladi.
Nijedna boja nije sama po sebi pozitivna niti negativna, samo je stvar količine i svaka postaje negativna onda kada dominira.
Voda je dobra i korisna, ali kada stvori poplavu (kada je ima više nego što treba), onda je negativna. Kada je nema nikako, onda je potrebna i stvara čežnju, odnosno rupu u energetskom sklopu. Kroz korespondencije boja i elemenata s određenom oblašću života možemo detektirati problematična područja. Imamo li određenih financijskih “rupa” u životu, možda bismo ih mogli popuniti upotrebom zelene boje u prostoru, orijentišući se ka istočnoj i jugoistočnoj strani i unošenjem jake svetlosti u ovaj sektor kako bi se zapalila vatra i pokrenula aktivna energija. Sklonost k isključivoj dominaciji zemljanih nijansi u prostoru govori o prenaglašenoj potrebi za sigurnošću kao i materijalistički stav prema životu, u smislu da verujemo samo u ono što ima konkretan i opipljiv oblik.
Dominacija zemlje zagušuje i zatrpava, donoseći stagnaciju, poput majke koja se previše brine za svoje dijete pa bi ga najradije zatrpala i ušuškala da nigdje ne može maknuti.
Zemlja se može neutralizirati upotrebom zelene boje. Naglašena belina treba nešto od vatrenih nijansi kao što su crvena, ružičasta ili narančasta. Trebamo uvek znati pronaći tačku ravnoteže i da preterivanje ne doprinosi harmoniji.
Kako smo u stalnoj interakciji s okolinom, tako ista utiče na našu ravnotežu yina i yanga. Ako smo suviše yin, tada nam treba yang i obrnuto.
U stanju brige, depresije i tuge nije potrebna izolacija, već upravo suprotno – dodir s spoljnim svetom i suncem, naporna fizička vežba i sl.
Lečnici su oduvek kao praktičan lek protiv depresije svojim pacijentima preporučivali da uzmu sekiru u ruke i cepaju drva.
Što je sedativ u odnosu na fizički rad?
Depresija je znak da nismo polarizovani i da trebamo raditi na balansiranju energije. Sedativ je sredstvo koje će hemijskim putem umrtviti naš ionako mrtav energetski sistem i dodati još više yin energije, izbaciti nas potpuno iz ravnoteže, gde će se buđenje i sudar sa stvarnošću pokazati još težim i bolnijim, tako se yang energija doživljava kao udar groma i počinjemo je izbegavati. Počinje nam smetati sve što podsjeća na život, počinjemo uživati u svojoj samoći i crnilu, život promatramo kroz prizmu brige i tuge i osećamo žal za prošlošću (yin), jer se plašimo budućnosti (yang).
Ravnoteža yina i yanga je u sadašnjem trenutku, jer je “ovdje i sada” jedino izvesno. Kada naučimo živeti u sadašnjem trenutku, tada ćemo naučiti kako stvoriti unutrašnju harmoniju.
Ako smo jedno vreme živeli intenzivnim životom, putovali i provodili se po svetu ili bili poslovno angažovani, u kontaktu s većim brojem ljudi ili se izlagali fizičkom naporu, tada nam je potreban yin da bi se energija stišala. Na taj način stvaramo harmoniju unutar sebe i u svakom trenutku možemo osluškivati svoju unutrašnjost i prepoznati šta nam je potrebno.
Takođe, i u ishrani se možemo rukovoditi ovim principom, jer i hrana ima svoj polaritet, pa tako više yanga poseduje luk, sol, začini, posebno oni koji greju, dok voće i tečnosti imaju više yina.
Tako ćemo prema unutrašnjem osećaju birati odgovarajuće namirnice koje su nam potrebne. Ako nam je suviše toplo (yang), uzećemo tećnost da se rashladimo (yin) ili ako jednostavno želimo povećati nivo yin energije, unećemo dosta voća ili mlijeka.
Čovek je svesno biće, ali često živi veoma nesvestan život i potpuno mu je svejedno što jede, s kim se druži, gde boravi i što oblači.
Takva ravnodušnost prema svemu biva nam uzvraćena istom merom.
Duhovna praksa nas uči da čak nijedan uzdah niti izdah ne trebamo činiti nesvesno, jer je disanje funkcija koja nas održava u životu.
Poštovanjem te spone, pokazujemo zahvalnost na životu i što smo svesniji prema svakom detalju koji nas okružuje, primećujući njegovu svrhu i simboliku, to će nam biti lakše spoznati sebe i ploviti kroz život bez napora.
(Izvor: atma.hr / duhovni-razvoj.blogspot.com)
Нема коментара:
Постави коментар