12 dimenzija Kreacije

Napisao: Owen Waters Prevod: Milan Bojić

Kada sam konačno otkrio dvanaest dimenzija Kreacije, bio sam zapanjen simetrijom Stvoriteljevog dela.
U fizici, simetrija je znak da je teorija valjana, jer se priroda manifestuje kroz simetriju na bezbroj načina. Ja sam tragao za prirodom strukture realnosti decenijama, a onda, jednog dana 2002. godine, ključevi Univerzuma su došli na svoje mesto, kao delovi neke slagalice.

Dimenzije su merljive stvari, to su varijable Univerzuma. Na primer,prostor se sastoji od tri dimenzije – dužine, širine i visine – a vreme se označava kao četvrta dimenzija. Drvena kocka postavljena na sto ima tri dimenzije u prostoru, koje recimo iznose 5cm x 5cm x 5cm. A takođe postoji u datom trenutku vremena.

Vreme nije samo linearan tok, kao recimo reka vremena. To je, tačnije, dimenzija koja predstavlja izraz fizičkog kretanja. Drvena kocka je stavljena na sto u određenom trenutku vremena, i skloniće se sa stola u drugom trenutku vremena. Kada se skloni sa stola to će predstavljati njeno kretanje kroz prostor.

Do sada, predstavili smo ukupno četiri dimenzije, ili četiri načina da izmerimo realnost. Ali šta je sa ostalim dimenzijama postojanja? Matematičari koji su radili na teoriji struna u fizici su 1990. godine otkrili da postoji najmanje deset dimenzija, a ne samo četiri za koje se do tada znalo.
Fizika je već dokazala da je materija u stvari energija, odnosno elektro-magnetno polje održavano u stanju tenzije. Stoga, drvena kocka je napravljena od elektro-magnetne energije, što znači da su električna i magnetna energija još dve dimenzije koje se mogu izmeriti.
Neki objekat ima određenu količinu električne, i određenu količinu magnetne energije. Dimenzije su merljive varijable koje utiču na postojanje objekta, stoga su električna i magnetna energija dve dimenzije postojanja. One se uglavnom ispoljavaju u zajedničkoj formi poznatoj kao elektro-magnetna, međutim ispod toga se nalaze dve različite forme energije.

U eksperimentima sa subatomskim česticama, svest posmatrača je često uticala na ishod eksperimenta. Zbog toga možemo dodati još dve dimenzije –misao i osećanje, i to su komponente ljudske svesnosti.
Misao se ovde odnosi na intelekt, ili na mentalnu aktivnost linearnog smera. Na primer, aritmetika je linearna, kao i algebra, kao i kompjuterski procesi. Linearno mišljenje je osobina logike i pripada levoj hemisferi mozga. Holistička, desna hemisfera mozga, sa druge strane zadužena je za emocije, intuiciju i sposobnost da vidimo obrasce koji leže unutar celine.
Misao i osećanje se ispoljavaju u zajedničkoj formi, kao i elekro-magnetna energija, ali ispod te forme nalaze se dva različita aspekta svesti.

Do sada smo otkrili tri dimenzije prostora (dužina, širina, visina), jednu dimenziju vremena, dve dimenzije svesti (misao i osećanje) i dve dimenzije energije (elektricitet i magnetizam), što sve zajedno čini osam dimenzija.

Dimenzije su fundamentalni gradivni blokovi realnosti

Svaki fizički objekat ima tri dimenzije veličine (dužinu, širinu, visinu) i postoji na određenom mestu u određenom trenutku vremena. Prostor i vreme su opšteprihvaćeni kao prve četiri dimenzije, ali koje su ostale? Koji to osnovni gradivni blokovi realnosti omogućavaju postojanje Univerzuma?

Materija se sastoji od različitih količina elektro-magnetne energije, dakle električna i magnetna energija su osnovni gradivni blokovi u okviru fizičkog sveta. To ih čini dvema fundamentalnim varijablama, ili dimenzijama.

Ljudska svest se sastoji od osnovnih gradivnih blokova misli i osećanja, i to su takođe dimenzije realnosti. Svest ide mnogo dalje od postojanja ljudskih misli. U stvari, čitav Univerzum je napravljen od originalne svesti Stvoritelja.
Fizika je, kao i duhovna filozofija, uvek u potrazi za prirodom Univerzuma. Danas je, međutim, nepopularno uključiti Stvoritelja u fizičke teorije. To je iznenađujuće, jer su gotovo svi veliki ljudi u istoriji nauke, uključujući i Ajnštajna, bili duboko duhovni i mistični ljudi.

Sećam se, dok sam još bio u školi, da mi je nastavnik fizike zadao da nađem rešenje za neki naučni problem pozivajući se na osnovne principe. “Jednom kada razumeš osnovne principe momče”, rekao mi je, “onda se sve ostalo posloži samo od sebe.” Često se setim koliko je on tada bio u pravu.
Postojanje svesti Stvoritelja je osnovni princip. Jednom kada uključimo Stvoritelja, odgovori se pojavljuju sve lakše i brže. Dovoljno je zapitati se:”Kako bi Stvoritelj to uradio?”

Na kraju krajeva, sigurno nećete pogledati u avion koji na nebu proizvodi buku i reći: ”Koliko mogu da primetim, izgleda da on leti tako što proizvodi veliku buku.”
Umesto toga, vi ćete istražiti ko su bili kreatori motora, šta oni znaju i kako su radili, pa ćete tek onda otkriti sve o avionu.

Sada, da bismo uključili osnovni princip Jednog Stvoritelja, prvo moramo definisati originalnu prirodu Stvoritelja. Nepotrebno je naglasiti da je Stvoritelj beskonačna inteligencija. Reči poput svemoćan, sveznajući, sveprisutan, opisuju ideju beskonačne svesti.
Drugi atribut koji se odnosi na originalno stanje Stvoritelja je “bivanje”. U Zapadnom načinu razmišljanja, mi smo navikli da uvek nešto radimo, uvek samo radimo, radimo, radimo. “Bivanje”, s druge strane, je odsustvo rada. U stanju “bivanja”, vi prosto Jeste. Ne morate ništa da radite da biste nešto postali, ako već “jeste” to nešto.
Stanje “bivanja” je osnova celokupnog postojanja. Bivanje je bez pokreta i to je primarno stanje pre nego što se prvobitni čin kreacije pojavio. Ovo je zbog toga što čitav Univerzum postoji unutar svesti Stvoritelja – to je još jedan osnovni princip.

Sva materija je energija. Čitav Univerzum je energija. A u pozadini te energije se nalazi Svest koja ju je i stvorila.

Originalni čin kreacije bio je beskonačan u svom potencijalu, uzrokujući tako ne samo kreaciju Univerzuma, već beskonačnog broja Univerzuma.
U tom trenutku, Beskonačno Biće je proširilo sebe u sferu misli, kao svoj prvi čin. Zbog toga je dvanaesta dimenzija prva originalna kreativna misao, ili princip Oca Stvoritelja.
Obratite pažnju na to da je u stvari takozvana “dvanaesta dimenzija”, u stvari prva koja je nastala, tako da se potpuno opravdano može zvati i “prva dimenzija”. Međutim, ljudi su navikli da je prva dimenzija ona koja je najbliža našem svakodnevnom životu na Zemlji, pa zbog toga dvanaesta dimenzija označava onu koja je najbliža izvoru Kreacije.

Muško - ženski princip, u samoj Kreaciji, nije isto što i poređenje muškarca i žene. Muškarac i žena na Zemlji oboje sadrže mešavinu muških i ženskih atributa. Muškarac je fizička verzija čoveka sa muškim polnim karakteristikama, a žena sa ženskim polnim karakteristikama. Otac Stvoritelj je princip svesti koji je energetski čisto muški, i on radi u sinhronicitetu sa čisto ženskim principom, koji se naziva Majka Božija, ili jedanaesta dimenzija.

Precizan balans između muškog i ženskog kreativnog principa omogućio je manifestaciju desete dimenzije. Deseta dimenzija sadrži obrasce ili skice svesti za beskonačan broj Univerzuma.

Primarni čin kreacije od strane Boga može se prikazati na sledeći način:

12-ta dimenzija je prvobitna misao, ili princip Boga Oca (Tvorac, Stvoritelj).
11-ta dimenzija je prvobitno osećanje, ili princip Majke Božije (bezuslovna ljubav).

Zajedno, u preciznom balansu, Otac Tvorac i Majka Božija manifestovali su 10-tu dimenziju, gde su sadržani obrasci ili planovi svesti za beskonačan broj Univerzuma.

Fundamentalna formula Kreacije je: “Misao + osećanje = manifestacija.”

Smatra se da se ova formula, “Misao + osećanje = manifestacija”, ponavlja u savršenoj simetriji kroz ostalih devet dimenzija.

Dimenzije su osnovni gradivni blokovi realnosti. Mi živimo u svesnom univerzumu zato što je on u potpunosti stvoren od primarne Svesti. Svaki aspekt Univerzuma, od zvezda do ljudi, pa čak i sunčeve svetlosti, je 100 sastavljen od primarne Svesti.

Dimenzije uključuju tri dimenzije prostora (dužina, širina, visina), vreme, misao, osećanje, i tri fundamentalne energije koje grade fizičku i nefizičku materiju (etar, elektricitet, magnetizam).
Posle prvobitne Kreacije prve tri dimenzije (12, 11, 10), Beskonačno Biće je ponovilo proces tri puta, kreirajući trijadu koja se sastoji od Energije, Prostora i Kretanja. Svaka od ovih komponenti se potom izrazila u tri podforme, svaki put se povinujući izvornom obrascu misli, osećanja i manifestacije.

Obratite pažnju na simetriju 3 x 3 matrice u sledećem dijagramu.

Preostalih devet dimenzija Kreacije:

Princip:	Misao +	Osećanje =	Manifestacija
Misao kao prostor	Dimenzija 9 Linearna + separacija (Radijus)	Dimenzija 8 Kružna = separacija (Dijametar)	Dimenzija 7 Sferna separacija (Sfera)
Osećanje kao energija	Dimenzija 6 Eterična + energija (Životna energija)	Dimenzija 5 Magnetna = energija (Primarno polje)	Dimenzija 4 Električna energija (Fizička materija)
Manifestacija kao kretanje	Dimenzija 3 Mentalno + kretanje (Ljudska misao)	Dimenzija 2 Emotivno = kretanje (Ljudski osećaj)	Dimenzija 1 Fizičko kretanje (Vreme)

Obratite pažnju da kada definišemo vreme kao fizičko kretanje, ono se glatko uklapa u trijadu Kretanja koje obuhvata mentalno, emotivno i fizičko kretanje.

Mentalno kretanje, dimenzija 3, je misao na nivou čoveka, i razlikuje se od originalne kreativne misli iz dimenzije 12.

Emotivno kretanje, dimenzija 2, je osećanje na nivou čoveka.

Korišćenje električne energije, dimenzija 7, razvijalo se tek od 1800. godine. U to vreme elektricitet je bio neispitan i nepoznat. Mogao se proizvesti u veoma ograničenim količinama, koristeći recimo hemijske baterije. Takođe, primećeno je njegovo misteriozno dejstvo na magnetne igle iz kompasa, a munje su kategorisane kao električni fenomen od strane Bendžamina Frenklina, tokom njegovih čuvenih eksperimenata.
U tim ranim danima, kada su korišćene gasne lampe i sveće, vizionari poput Faradeja, Ampera i Volta, posvetili su čitave živote proučavanju elektriciteta. Znanja koja su se razvila iz tih istraživanja pretvorila su električnu energiju u radnu energiju, koja danas omogućava ogroman napredak u automatici, transportu i komunikacijama.

Magnetna energija, dimenzija 5, je primarno polje Univerzuma. To je materica Univerzuma, i matrica u kojoj sve energije i materija postoje. To je platno Univerzuma. Elektro-magnetna energija, uključujući svetlost, sastoji se od jednakih komponenti električne i magnetne energije. Kao što je sva materija energija, tako je i naše fizičko telo napravljeno od elekro-magnetne energije, i samo nam se čini da je od čvrstog materijala.

Eterična energija, dimenzija 6, se tradicionalno naziva prana u istočnjačkoj tradiciji, ili chi u orijentalnoj medicini. Kada se eterična energija u potpunosti istraži od strane novih vizionara i istraživača pionira, otvoriće potpuno novu granu fizike, mnogo veću od one koju je stvorio elektricitet.

Život na Zemlji funkcioniše u okviru matrice 3 x 3, koja se sastoji od 9 međusobno isprepletanih dimenzija. Deseta dimenzija je takođe važna jer ukazuje u kom univerzumu, od beskonačnog broja univerzuma, mi postojimo.

Da zaključimo:

Prvobitne 3 dimenzije su Svest StvoriteljaDimenzija 12 je princip Boga Oca.
Dimenzija 11 je princip Majke Božije.
Dimenzija 10 sadrži obrasce svesti za beskonačne univerzume.

Sledeće 3 dimenzije su Prostor, koji omogućava odvajanje objekata.
Dimenzija 9 je linearna separacija.
Dimenzija 8 je kružna separacija.
Dimenzija 7 je sferična separacija.

Sledeće 3 dimenzije su Energija.
Dimenzija 6 je eterična, ili životna energija.
Dimenzija 5 je magnetna energija, ili primarno polje Univerzuma.
Dimenzija 4 je električna energija, ili gradivni blok fizičke materije.

Sledeće 3 dimenzije su Kretanje.
Dimenzija 3 je misao (mentalno kretanje).
Dimenzija 2 je osećanje (emotivno kretanje).
Dimenzija 1 je vreme (fizičko kretanje).

Osnovnih 9 dimenzija funkcionišu isprepletane, u harmoniji. Sve one su kreacija Svesti iz prvobitne 3 dimenzije. Energija, prostor i kretanje su sve aspekti Jedne Svesti.
Kao što je pionir istraživanja elektriciteta, Majkl Faradej, izjavio o životu: “Sve ovo je samo san.”
Mi živimo u Univerzumu koji je 100 načinjen od izvorne Svesti. Kao takvi, mi sanjamo san Kreacije, u kom svako od nas, ponaosob, igra svoju ulogu i doživljava Univerzum iz svoje jedinstvene tačke gledišta.

Ovaj tekst možete čitati i u novembarskom izdanju magazina Nova Svest