Unutrašnja duga uma
Kada se jednog dana u budućnosti bude pisala neka nova istorija, Spasoje Vlajić biće sigurno jedna od bitnih figura o kojoj će čitav svet učiti. Nesvakidašnji naučnik koji probija dimenzije sa glasom mekim poput pliša, otkrio je zakone i formule koji će u Novom Svetu koji dolazi biti isto toliko važni koliko je sada Njutnov zakon gravitacije. Njegova bezvremenost i proročki duh ne pokazuju se na prvi pogled, jer su maskirani skromnošću i mirom koji stoje kao optička varka koja štiti od neželjenih pogleda. Zaista, ta optička varka mora da deluje, jer čovek koji je napisao skoro trideset knjiga i otkrio formule i zakonitosti buduće nauke, živi kao sasvim običan građanin Srbije za koga znaju samo posvećeni tragaoci, ljubitelji mistike i alternativnih znanja.
Priča o Spasoju Vlajiću puna je anegdota i avantura, kao u nekom špijunskom romanu ili u seriji “Brojevi“. Kada je uz pomoć Svetlosne formule koju je kreirao potvrđeno da je delo "Smrt Smail age Čengića" napisao Njegoš, a ne Ivan Mažuranić, sve jugoslovenske novine su ga optužile za nacionalizam, i malo je falilo da bude uhapšen. Uz pomoć kompjuterskog programa koji je baziran na Vlajićevoj formuli, prognoziran je i izbor Slobodana Miloševića za predsednika Srbije još 1984. godine, dok je on bio samo bankar za koga se malo znalo. Ovim smo već u domenu teorije zavere, no verovatno je tada rad Spasoja Vlajića zapazila jugoslovenska vojska, te je dobio priliku da svoja istraživanja nastavi u Sibiru, zajedno sa ruskim naučnicima, a potom i u Nemačkoj, gde je kao direktor Jugoslovenskog obrazovnog centra proveo pet godina.
Zakoni i formule koje je otkrio nose veoma specifična imena, poput Svetlosna formula ili Svestna formula i ukazuju na oblast koju zvanična nauka teško razume i bojažljivo prihvata. Prema mišljenju stručnjaka, otkrića Spasoja Vlajića mogla bi da imaju epohalni značaj u razvoju nove tehnologije, zasnovane na korišćenju energije misli ispoljene preko zračenja moždanih ćelija.
Priča o Spasoju Vlajiću puna je anegdota i avantura, kao u nekom špijunskom romanu ili u seriji “Brojevi“. Kada je uz pomoć Svetlosne formule koju je kreirao potvrđeno da je delo "Smrt Smail age Čengića" napisao Njegoš, a ne Ivan Mažuranić, sve jugoslovenske novine su ga optužile za nacionalizam, i malo je falilo da bude uhapšen. Uz pomoć kompjuterskog programa koji je baziran na Vlajićevoj formuli, prognoziran je i izbor Slobodana Miloševića za predsednika Srbije još 1984. godine, dok je on bio samo bankar za koga se malo znalo. Ovim smo već u domenu teorije zavere, no verovatno je tada rad Spasoja Vlajića zapazila jugoslovenska vojska, te je dobio priliku da svoja istraživanja nastavi u Sibiru, zajedno sa ruskim naučnicima, a potom i u Nemačkoj, gde je kao direktor Jugoslovenskog obrazovnog centra proveo pet godina. Zakoni i formule koje je otkrio nose veoma specifična imena, poput Svetlosna formula ili Svestna formula i ukazuju na oblast koju zvanična nauka teško razume i bojažljivo prihvata. Prema mišljenju stručnjaka, otkrića Spasoja Vlajića mogla bi da imaju epohalni značaj u razvoju nove tehnologije, zasnovane na korišćenju energije misli ispoljene preko zračenja moždanih ćelija.
Ovaj gospodin aristokratskog držanja rođen je, prema sopstvenim rečima, kao četvrti Spasoje u Žarkovu, 4. aprila 1946. godine. Iako je porodica insistirala na tome da kum odredi neko drugo ime, ovaj je ostao nepokolebljiv u svojoj nameri da se dete nazove Spasoje. Samo ime, kao i prezime Vlajić formiraju inicijale S.V. a njihov značaj on će otkriti tek mnogo godina kasnije, u snu koji mu je odredio životnu misiju.
„Sanjao sam građevinu u Staroj Grčkoj, neki hram u kojem me je čekala sveštenica u belom. Ona mi je tada rekla da ću postati Vrhovni projektor i pokazala mi je jedan zid. Na zidu su se ispisivala razna slova i poruke, i u tom trenutku sam prepoznao drevnu mudrost koja je obuhvatala i sadašnje vreme. Međutim, osetio sam da san prestaje, da se polako budim i pokušao sam da što bolje upamtim poruke koje sam gledao na zidu. Ipak, umesto svih onih poruka, ostala su samo dva slova koja sam upamtio i to su bila slova S i V. Prvo što mi je palo na um je da su S i V, na neki način, osnova koja spaja svetove uz pomoć reči kao što su: SVE, SVETLOST, SVEST, SVET... Dakle, označavala su neku ukupnost i to je bio prvi podsticaj ka otkrivanju odnosa zvukova prema značenju. Daljim razmišljanjem jednostavno se otvorio put i posle toga je usledila matematička obrada svih podataka koje sam dobio istraživanjem. Na taj način je nastala Svetlosna, a potom i Svestna formula.“, prepričava svoj mistični san Spasoje Vlajić. Njegova porodica ima šesnaest članova i svi oni žive u dve porodične kuće u istom dvorištu. „Imam tri snajke, tri sina, osmoro unučadi i ženu čije ime znači mudrost.“ Sa suprugom Sokom (Sofijom) je 45 godina u srećnom braku.
Svakog dana u određeno vreme Spasoje je kod svoje kuće pored telefona u slučaju da neko zainteresovan za njegov rad poželi da ga pozove ili poseti.
„Ja sam svakog dana sa ljudima. Radnim danima mi se družimo od 17 do 19h u Žarkovu na mojoj adresi. Petkom održavam predavanja u Zemunu, u Ulici Goce Delčeva 15, od 16h, a u Novom Sadu su predavanja svakog prvog utorka u mesecu na adresi Fruškogorska 8, od 17h.“ Predavanja koja Spasoje Vlajić vodi su besplatna i otvorena za sve.
Kako je izgledalo Vaše detinjstvo i okruženje u kom ste odrasli?
„Kada sam ja rođen, Žarkovo je bilo predivno selo na šumadijskom pobrđu. Beograd je bio prilično daleko, štaviše, uticaj Beograda je bio mali, barem za nas decu. Sećam se kada su nam dolazili rođaci iz grada u selo, da smo ih smatrali malo priglupim. Nisu znali da se popnu na drvo, a kada bi ih pojurio ovan trčali bi pravolinijski, dok svako seosko dete zna da treba trčati oko drveta ili se podvući negde. Kada mi neko kaže da je iz Beograda ja odmah pomislim "Lako ću sa tobom", to mi je ostalo iz detinjstva. Bilo je to lepo i bezbrižno detinjstvo. Zahvaljujući tome, skoro svakog jutra kada se probudim u svojoj kući u Žarkovu osećam radost i neki neobjašnjiv osećaj koji me nosi. Te 1946. godine žene su se porađale po kućama i sećam se da mi je majka pričala kako sam baš na mestu na koje sada spuštam svoju nogu kada ustajem iz kreveta, prvi put okupan po rođenju. Zamislite sada, posle svih mojih putovanja, života u Sibiru i pet i po godina u Nemačkoj u raznim gradovima, na kraju, taj životni krug se zatvorio, odnosno otvorio na mestu gde sam rođen.“
Možete li reći nešto o svom obrazovanju i istraživačkim počecima?
„Na PMF-u sam diplomirao fiziku čvrstog stanja, to je kristalografija. Takođe sam završio i za nastavnika informatike. Međutim, skoro četrdeset godina ja istražujem fiziku i tehnologiju svesti. Između ostalog, fizika i tehnologija svesti postaju novi ogranak oduhovljene nauke koju je utemeljio, to mogu odgovorno da kažem, naš Nikola Tesla.
Posle završetka studija počeo sam da radim na Fakultetu kao asistent i na neki način akademski put bio mi je otvoren. Međutim, desilo se nešto neočekivano. Dobio sam zadatak da radim neku katjonsku izmenljivost i da bih izbegao mukotrpne hemijske analize, meni je palo na pamet da radim takozvane molekularne filtre.
To je bio izuzetan način da se postupak olakša. Posao je išao odlično i ja nikome nisam rekao na koji način sve radim. A onda, jednog dana, dok sam se baškario na četvrtom spratu Fakulteta dogodila se eksplozija i izbio je požar. Nakon što smo ugasili požar, objasnio sam profesorima način na koji se sve izvodilo i zatim je trebalo naći grešku. Greška nije bila u mom postupku, već u neodgovarajućim crevima koja su povezivala sprave, a koja mi je greškom dao magacioner. Ja sam očekivao da će me na Fakultetu pohvaliti zbog postupka koji je inovativan, međutim oni su me izbacili. Tada mi se činilo da je došao smak sveta, ali na neki način je dobro što se to desilo, jer da sam ostao na Fakultetu moj put bi bio ograničen. Čitavog života bih verovatno istraživao minerale serpentinske grupe. U tom periodu sam izvodio i oglede u kojima sam istraživao uticaj zvuka na kristalizaciju dva istovetna rastvora kuhinjske soli. Gledao sam preko rendgena i mikroskopa kako zvuk utiče na kristale. U moje prostorije dolazio je i čuveni japanski naučnik Masaru Emoto, koji je kasnije otkrio kako kristali vode reaguju na razne spoljašnje uticaje.
Da me nisu izbacili sa Fakulteta, verovatno bi sledeći korak u istraživanju bio uticaj svetlosti na kristalizaciju.“
Jedan period svog života proveli ste u Sibiru radeći sa sovjetskim naučnicima na strogo poverljivim istraživanjima. O čemu se tu radilo?
„Svetlosna formula je matematičko-fizička formula koja pokazuje koji je odnos zvučne energije glasa, živčanih struja i moždanih talasa. Sa Svetlosnom formulom ulazi se u unutrašnju dugu uma, ponire se u one oblasti koje su vekovima bile zabranjene za nauku. Sa tom formulom počeo sam prevoditi metafizičko u fizičko i parapsihološko u psihološko. To je postalo interesantno određenim ljudima iz vojske i oni su me poslali u Sibir da razvijam ta znanja. Tamo sam upoznao jednog čudesnog čoveka koga u svojim knjigama nazivam Dr Ulanov.
Čudesan je bio po tome što je u svojoj mladosti bio šaman, a kasnije je završio fiziku, i to kvantnu mehaniku. Rad u takvom okruženju bio je prilika da se upoznam sa sponom između dubokih, tajnovitih znanja i odnosa tih znanja prema savremenoj nauci. Kasnije sam saznao da sam tog čoveka upoznao jer je on već bio upoznat sa Svetlosnom formulom. Na neki način, tu je počeo moj put na kom sam iz čistog uzročno-posledičnog ugla posmatranja polako shvatao i smisaone odnose, što me je dovelo do shvatanja da ovaj svet nije samo svet fizičkih zakona, fizičkih dimenzija i uzročno-posledičnih odnosa, nego da je sve to proizvod jedne više stvarnosti. Recimo da je to peta dimenzija svesti gde vladaju naduzročni odnosi i gde smisao i smisaone podudarnosti imaju značajan udeo u našem životu. U Sibiru smo proučavali sinhronicitete, istovremenu podudarnost misli i događaja koje je Jung prvi objasnio. Ja sam sinhronicitete posmatrao onako kako su ih sovjetski naučnici posmatrali, a oni su pokušavali da otkriju kako ih voljno izazvati.
To je bio podsticaj čoveku da shvati svoju veličanstvenost, jer smo, kao kruna stvaranja, mi iz mnogih razloga zaista veličanstveni. Jedna od tih veličanstvenosti je da jedino u nama skladno trepere sve stvarnosti: i duh, i duša, i um, i telo. I delom svoga bića mi smo u svim tim stvarnostima.“
Šta je onda suština Vašeg najvećeg otkrića – Svetlosne formule?
„Kada čovek iskaže reč, to je određeno treperenje mehaničke energije, zapravo prenos zvuka kroz vazduh, tj. talasanje vazduha. To talasanje vazduha vrši ritmički pritisak na bubnu opnu i izaziva biohemijski proces posle koga slede živčane struje. Kada su u svom začetku, živčane struje su teraherci. Dakle, zvuk se prevodi u svoje svetlosno stanje. Svaka reč ima svoju boju. Preko učestalosti frekvencije zvučne, tj. mehaničke energije računa se elektromagnetni talas, odnosno ta živčana struja.U živčanim strujama i moždanim talasima upisan je sadržaj misli. Govor je dokaz za to – čovek pomisli, misao pokrene moždane ćelije, poteku živčane struje koje dolaze do grla i čovek izgovara svoju misao. Svetlosnom formulom ne samo da se jednostavno ponire u unutrašnju dugu uma, nego preko moždanih talasa ulazimo u elektromagnetno polje uma, u taj stojeći talas koji je zapravo Zapis akaše ili Knjiga života. Elektromagnetno polje uma je zapravo noseća podloga za nešto još tananije, nešto za čim traga savremena nauka, a to su čestice svesti.“
Gde je sve Svetlosna formula našla svoju primenu?
„Njena primena je praktično neograničena. Navešću vam samo neke primere da bi vam bilo jasnije. Recimo, u računarstvu i informatici. Na FON-u je odbranjen rad čija je svrha bila da se kompjuterski algoritmi pojednostave uz pomoć Svetlosne formule i tako postigne ušteda. Taj rad je uspeo i odobren je od strane stručnjaka.
Isto tako, Svetlosna formula našla je izuzetno mesto u psihologiji i medicini.
Dugo godina sarađujem sa prim. dr sci Tihomirom Jovanovićem, dugogodišnjim upravnikom bolnice 'Laza Lazarević' i tu smo postigli izuzetne rezultate, pogotovo u oblasti koja se naziva autogeni trening. Svetlosna formula može da pronađe pravu reč koja potom deluje kao odgovarajuća misaona pilula. Dakle, mi možemo da pronađemo odgovarajuće reči koje su potrebne da bi se pobudili određeni hormonalni procesi, recimo da stvaramo dopamin kod onih koji ne mogu da zaspe.
Radili smo i ogled u Zemunu, Žarkovu i Novom Sadu o tome kako korišćenjem Svetlosne formule možemo da pokrenemo hipotalamus da proizvodi dopamin koji nazivaju prenosilac ljubavi, a da on potom deluje na hipofizu, da sputa prolaktin i da dame koje su zdrave i sposobne postignu blagosloveno stanje bez problema. Znate šta se desilo nakon toga? Oglede smo sprovodili u 2008. godini, a prema izveštaju "Republičkog zavoda za statistiku" iz 2009. godine u Novom Sadu, Zemunu i opštini Čukarica, bio je veći prirodni priraštaj nego mortalitet.
Preko Svetlosne formule je naučno dokazano da Jungove duhovne praslike i kolektivno nesvesno imaju svoju energetsku podlogu i to je veliki doprinos istraživanjima psihologije, neurologije i endokrinologije. Ova formula je našla primenu čak i u umetnosti i estetici. Nedavno me je posetio jedan gospodin iz Holandije koji mi je rekao da koriste Svetlosnu formulu u dizajnu skulptura i grnčarije. Tako nastaju predmeti koji imaju živi odnos sa posmatračem i koji, recimo, mogu delovati umirujuće ili podsticati na rad. Postoje nepresušne mogućnosti korišćenja Svetlosne formule.“ Mada nekima rad Spasoja Vlajića može delovati apstraktno i na granici sa fantazijom, iza njega stoje brojni eksperimenti i proverljivi matematički proračuni i fizičke formule. O ugledu koji Spasoje uživa kod domaće naučne zajednice govore brojni tekstovi podrške i recenzije knjiga pisane od strane priznatih naučnika iz raznih oblasti.
Pored nauke, Spasoje Vlajić ostavio je trag i u umetnosti kao jedan od trojice osnivača signalističkog književnog pokreta.
Mnogo će tekstova i knjiga biti napisano o ovom čoveku u vremenu koje dolazi, a za sada je možda najlepše reči o njemu ispisao prof. dr Velimir Abramović kada je rekao:
„U Vlajićevom delu vidim svedočenje o najdubljem savremenom potresu sveta, kome smo mi epicentar, a o čemu, nažalost, taj isti svet nema još jasnog saznanja. Ne zna se u nauci još ni ono što je naš autor već dobro proučio i doveo do operacionalne tehnike, do inženjeringa budućnosti, ne zna se da'svaka misao potresa zemlju' i da je čarolija imenovanja put do razumevanja kosmičkih tajni...“
Milan Bojić za magazin Sensa
www.novasvest.com
Нема коментара:
Постави коментар