O zahvalnosti

Dobro je nekada se staviti u stanje bez udobnosti i videti da možeš živeti bez puno toga. To je oslobođenje. Mi mislimo da smo slobodni ljudi, a svi smo zarobljeni. Toliko smo uslovljeni svakakvim stvarima, mestima, ljudima, navikama, poslovima. Nema slobode. Kada počneš da posmatraš svoj život vidiš koliko nisi slobodan, a mislio si da si slobodan. Nisi nezavisan, a mislio si da si nezavisan. Potpuna nezavisnost ne može postojati sve dok si u telu. I onda tek odatle proizlazi zahvalnost. Kada spoznaš koliko je tvoj život zavisan od milion drugih stvari koje postoje, ne samo na ovoj planeti već i u širem univerzumu, tek onda možeš osetiti zahvalnost. Do tada je to samo mentalni proces, a mentalna zahvalnost je tako okrnjena verzija istinske zahvalnosti srca.

Na primer, neko se u autobusu pomeri da ti sedneš, i ti kažeš "O hvala što ste ste ustali". Šta je to? To su programi. Neko tebi nešto pokloni, ti osećaš obavezu da njemu nešto pokloniš nazad. To nije zahvalnost, to je program, to je uljudnost. Mama i tata su ti rekli da kada ti neko nešto pokloni, ti reci "hvala", a oni kažu "molim".
To nije zahvalnost, to je program. U jednom prekrasnom tekstu, u "Tao Te Chingu", u jednoj pesmi piše: "Kada nestane ljubavi, pojavi se ljubaznost. Kad nestane ljubaznosti, pojave se pravila."
I ako pogledate današnji svet sa ekspanzijom pravila, sa ekspanzijom direktiva, zakona, državnih uredbi, videćete koliko smo se udaljili od ljubavi. Eksponencijalni rast zakona i pravila po kojima se svi moramo ponašati, pokazuje koliko smo se udaljili od ljubavi. I ako mislite da je civilizacijski domet to što imamo prekrasne zakone koji štite ljudska prava, varate se - to je dokaz koliko smo zastranili. To što piše negde u zakonu da nije u redu i po zakonu ubiti nekoga, to uopšte nije dokaz našeg napretka, to je dokaz našeg nazadovanja. Jer ako to mora pisati na nekom papiru, tek onda shvataš koliko smo daleko od sebe. Zabranjeno je krasti iz kuća ljudi koje ne poznaješ, bez njihovog dopuštenja. Stvarno? Zar to nije logično, zar se ne rodiš s time? Nije u redu diskriminirati ljude po boji kože, vere, seksualnosti, bilo čega. Da, mi smo jako napredni, mi ne diskriminiramo, to je zabranjeno. Nismo jako napredni, nego smo jako nazadni.

Celokupno Zapadno društvo se ponosi zakonima koji su dokaz udaljenosti od ljubavi. A prvi korak da bi se vratili prema ljubavi je ljubaznost, jer "kada nestane ljubaznosti, pojave se pravila". Znači, ljubaznost nije dokaz ljubavi. Ljubaznost je i dalje nešto okrnjeno. Tako je i sa mentalnom zahvalnošću. Zahvalni ste zato što ti je negde to neko rekao ili napisao, ili ste naučili u školi... treba ustati starijem kada uđe u autobus.

Istinska zahvalnost je moć koja pokreće Univerzum. To je moć kojom majstor živi život, kojom stvara. To je moć kojom Isus hoda po vodi, kojom diže mrtve u žive, kojom stvara ribu u mreži i pretvara vodu u vino. Zahvalnost je moć kojom je Isus to radio. Nije došao na obalu jezera i rekao "E tata slušaj, idem ja do onih ljudi i daj da se ne osramotim, da se sad utopim ovde, daj da ja pređem preko vode."
Ne, nije sigurno tako rekao. Išao je s punim uverenjem i s punim osećajem zahvalnosti što je to moguće. Kada je pretvarao vodu u vino, sigurno nije mislio "E molim te sada, nestalo nam je vina, pa nam ti sad nešto sredi." Došao je do one bačve i osetio je istinsku zahvalnost u srcu što je unutra vino. Bez dvojbe, bez sumnje. I kada pristupiš sa takvim osećanjem, ne može a da ne bude. Nije bilo šanse da ne bude vino unutra nakon tog osećaja. I to osećanje je ono čemu trebamo prići, da ga doživimo i da u takvom osećanju onda hodamo po gradu.

Ako budete istinski zahvalni i za ono što se još nije dogodilo, zahvalni ste unapred, pa će se dogoditi kako treba. Kada si u srcu istinski zahvalan, onda ćeš imati raj, prekrasno mesto. Već je prekrasno, samo ga treba otkriti, treba ovu prljavštinu maknuti iz vidokruga, treba ga očistiti. I videćeš onda dole zlato, a izgledalo je prašnjavo. I u vašim srcima je zlato, samo treba maknuti prašinu i paučinu.

Zahvalnost počinje uistinu sa tim mentalnim procesom, jer smo eto naučeni da budemo mentalni. Sve je jako mentalno i misaono, ali onda se spuštamo u srce.Svaki dan koji provedete zavisi od stotina nepoznatih ljudi koji žrtvuju svoje živote da biste danas vi ugodno živeli u gradu. Da biste mogli otići svaki dan u samoposlugu i zgrabiti nešto sa police, bez da se pitate otkud to na polici. To što si dao novac ne znači da shvataš šta sve iza toga stoji.

Ko stoji iza čipi-čipsa na polici, kolike stotine ljudi, koliko rada na zemlji, poljoprivrednika, onih ljudi na bušotini koji vade naftu da bi kamion mogao doći do police, onih ljudi u fabrici koji su proizveli kamion da bi to moglo doći od radnje, onih radnika u samoposluzi koji crnče danonoćno da bi se ti samo mogao ušetati u samoposlugu i uzeti čipi-čips. E kada bi imao spoznaju koliki trud i rad i organizacija celokupne planete sudeluje u tome da tvoj život učini laganim, sa kakvom bi zahvalnošću hodao okolo? Spoznajte koliko čitav svet, celokupna kreacija, podržava vaš život, i koliko svaki vaš dah zavisi od svega oko vas. E to je zahvalnost, kada spoznaš veličinu sistema koji podržava tvoj život.

Autor: Ivan Bavčević
www.centarsvijesti.com
www.facebook.com/bavcevic
Obrada sa hrvatskog na srpski: Milan Bojić

Ovaj tekst možete čitati i u martovskom broju magazina Nova Svest

PREPORUČUJEMO