ZAKON VIBRACIJE - KREIRANJE

Details

Written by Gordana Parvatii

 Hits: 201

Zakon vibracije je jedan od temeljnih zakona. U svrhu razumevanja tog zakona, potrebno je osim prevazilaženja početnih otpora prema načinu na koje su knjige na tu temu pisane, imati i lično iskustvo. Ukoliko primeri koje već imamo u sopstvenom životu nisu dovoljni da bismo bili sigurni u delovanje zakona vibracije, možemo krenuti sa kreiranjem, posmatrajući sve to kao igru.

S obzirom da je na temu zakona privlačenja (vibracije) toliko toga ispisano, ja ću dati samo lični pogled na kreiranje, u skladu sa svojim iskustvom i razumevanjem.

Prvo što treba raščistiti kada je zakon vibracije u pitanju je da to nije pitanje zasluga, niti mogućeg. Pitanje je usklađenosti vibracije sa onim što tražimo. Problem unutar nas je što mi ne želimo preći na drugu varijantu mogućnosti, jer to urušava identitet, sliku koju o sebi imamo. Tako neko ne može (ne želi) sebe zamisliti kao uspešnog poslovnog čoveka jer to nije svet koji ga privlači, naprotiv, duboko ga odbija pomisao da bi mogao biti isti kao i oni koje nekim delom osuđuje. U tom smislu svako nastojanje da zaradi novac, dođe do boljeg posla, vuče niz uverenja, ideja i otpora prema toj varijanti. Jer mi, uglavnom, želimo novac, ali ne i ono što dolazi u paketu sa tim (milion ličnih kompromisa, kompromitovanje, spuštanja kriterijuma, manipulaciju, zloupotrebu, sve one osobine koje preziremo, pa i manjak vremena za sve drugo osim tog posla). Naravno, navedeno je samo primer, svako za sebe treba da sagleda svoju težnju i uverenja koja ima vezano za to. Elem, kada to znamo, kreiranje može da počne. Jer, zašto bismo mi morali biti kao bilo ko, bilo koja ideja koju imamo o tim i takvim ljudima, poslovima, okolnostima? Prvo, nije istina da su SVI takvi, da SVAKI dobar posao znači i nedostatak vremena i kompromitovanje. Drugo, mi nismo drugi. Ako je cilj da obezbedimo bolju materijalnu situaciju (a cilj i motive treba dobro preispitati) onda je način na koji dolazimo do toga nebitan. Jer, pravi cilj bi trebalo da je povezan sa nama, da se tiče unutrašnjeg života, pažnje, svesti, budnosti, dok su materijalni elementi ono što to olakšava, čini mogućim.

Kod kreiranja postoje dve zamke koje moramo izbeći. Prva je da rešavamo prepreke, jer ih tako samo kreiramo i onemogućavamo da se stvari uklope na, za nas, trenutno nezamisliv način. U tom smislu pomaže kreiranje međuciljeva, međuodrednica, jer njih bolje osećamo - doživljavamo ih realnijim.

Druga stvar koja se mora izbeći su drugi, oni koji mislimo da pomažu, smetaju cilju, ili su na bilo koji način povezani sa ciljem. Nemamo prava da kreiramo za druge. Tu pomaže potpuna usmerenost na sebe, na sopstveni osećaj koji dobijamo ostvarivanjem težnje. Kao u snu, gde drugi uglavnom nemaju jasan oblik (više postoji samo znanje o njihovom prisustvu) i gde se često desi da iz jednog oblika prelaze u drugi (sanjamo da pričamo sa jednom osobom, a ona ubrzo postane neko drugi), tako i u kreaciji nije uopšte bitno KO. Bitno je ono što taj neko pokrene, energija koju nosi. Drugi su potpuno nebitni i o njima mislimo bezoblično, ne vezujući se za poznate osobe i nemajući viziju šta bi oni trebalo da naprave.

Najvažnija stvar je osećaj Sebe koji imamo dok kreiramo ono čemu težimo. I tu imamo čitav niz dodatnih alata, u cilju osećanja sebe na mnogo potpuniji i sveobuhvatniji način. I tu moramo biti jasni sami sa sobom, znati da novac (ili bilo šta drugo materijalno) neće doneti unutrašnji mir, niti osećaj celovitosti, potpunosti, ispunjenosti. Ali novac nas može prebaciti na drugu varijantu mogućnosti i dati veći manevarski prostor za rad na sebi, za rad na oslobođenju. (Od čega? Od uverenja, ideja, koncepata i strukture kojom smo ograničeni.) Znači, novac i bolji posao nemaju nikakve veze sa osećajem unutrašnjeg mira i celovitosti. Ali to ne znači da ne možemo, osećajući te emocije, pokrenuti da se novac kao problem reši. Koristimo osećaj Sebe, najdublje što možemo da dotaknemo ono trajno i istinsko i stavljamo ga u sve i jedan slajd koji kreiramo. Jer, na kraju priče, ono čemu zaista težimo je to.

Rad na kreiranju je primena ideja rada. Jer uključuje rad na identitetu (stavovima, uverenjima, idejama, konceptima), odvajanju, pažnji, predaji, rad na oslobađanju od ograničenja, negativnosti, otpora. I znači rad na predaji, poverenju. Pročišćava, otvara, menja energiju (vibraciju).

Tu dolazimo do ključne ideje kreiranja: Delovanje iz stanja ispunjene težnje. Cilj mora postati namera, a namera uključuje sjedinjenost sva tri centra – intelekt, emocije i delovanje. Ono što naše ciljeve ne čini namerom najviše je vezano za emocije kojih nismo svesni, ambivalentna osećanja i težnje. Znači, od ključnog je značaja delovanje u pravcu težnje. Nije poenta kreiranja da budemo u meditativnom stanju ceo dan sanjajući svoj san ostvarenim, već da osećaj sebe (težnje i namere) unesemo u delovanje, što je značajna razlika. Bitan deo kreiranja je i način na koji reagujemo kada krene realizacija koja uglavnom ne ide na način na koji očekujemo. Ako nismo odvojeni od rezultata i očekivanja, nema ništa od kreiranja u željenom pravcu. Naš fokus je na cilju, težnji, i međuodrednicama. Naš fokus je delovanje iz stanja ispunjene težnje. A to podrazumeva delovanje. (!) Moramo raditi u pravcu težnje, a to znači spremnost da idemo težim putem, polako, uz niz problema i komplikacija, uz istovremeno dopuštanje i da taj put postane daleko jednostavniji i uočavanje i prihvatanje prilika koje se pojave kao prečice. Ponavljam, bitno je da ne ograničavamo kreiranje našim idejama o načinu na koji se postiže, jer to nas ne može odvesti na novu liniju varijanti (ne menja strukturu).

Kreiramo bez obzira da li smo svesni toga ili ne. Zakon vibracije radi u svakom slučaju. Onda ostaje da se odlučimo da li ćemo kreirati svesno ili pod uticajem podsvesnih i nesvesnih težnji. S tim da treba biti oprezan sa ovim prvim, "svesnim kreiranjem" jer mi nismo svesni. Kreirajući sa namerom možemo pokrenuti i delove koje ne želimo jer postoji i dalje deo samskara i vasana koje deluju u pozadini. Ali ako to posmatramo kao put osvešćivanja i prostor za Rad na sebi, odvajajući se od svih dešavanja, onda nema problema, jer kroz to dobijamo pažnju, svest i urušavamo ograničenja.

Još jedna bitna stvar je da izbegavamo negacije kada formulišemo težnju. Kreiramo ono čemu težimo, a ne ono čega želimo da se rešimo. Jako je bitan način formulisanja cilja. Na primer, cilj "ne biti vođen negativnim emocijama" je negativno zadavanje cilja, fokus na onome što ne želimo čime osnažujemo ono čega želimo da se rešimo (pažnja=energija). Šta bi bio odjek te rečenice? "Vođen negativnim emocijama." Podsvest radi po principu slike, ona je bukvalna. Primer koji to najslikovitije pokazuje je način na koji deca funkcionišu – oni uvek razmišljaju u slikama, vizualizuju, jer im je prosto taj deo kreativnosti dominantan. Dete trči na stepenice i viknemo mu: "Ne trči, pašćeš!" U tom momentu dete stvara sliku pada i skoro je izvesno da će se saplesti. Nakon toga ide rečenica: "Rekao sam ti! Što ne paziš?" Poenta je da dete nema svest o svim mogućnostima. Onog momenta kada mu damo ideju "trči, pašćeš" to postaje jedina mogućnost koju vidi. Samim tim biva ograničen time. Ako bi mu, sa druge strane, pri trčanju na stepenice rekli "uspori, pazi", ono nema sliku pada i mnogo je veća šansa da uspori. Još je bolje da mu ništa ne govorimo dok trči niz stepenice, jer čim se intelektualni um umeša, naruši rad motoričkog centra. Šalu na stranu, podsvest radi po principu vizualizacija, slika. Podsvest treba da ima vizuelni (osećajni) dojam onoga čemu težimo, a ne onoga čega želimo da se rešimo. I, kao i detetu, treba otvoriti prostor mogućnosti, a ne zakucati ga u onome što hoćemo da se ne desi. Mi razmišljamo u slikama, to je cela suština kreiranja. Cilj "ne biti vođen negativnim emocijama" treba da dobije svoju pozitivnu formulaciju. Biti vođen svešću, pažnjom, otvorenošću. Šta god, samo da otvara prostor, ukazuje na izlaz, a ne na zid.

Pretvoriti cilj u slike. Doživeti prostor koji kreiramo, auto, hranu, odeću. Delovanje iz tog stanja. Osećati miris hrane, miris automobila, cigarete. I boje. Doživeti svim čulima. Dodirivati sve to svešću, kao što bismo dodirivali onoga koga volimo. Ubaciti emociju, pamtiti (kreirati) sliku pomoću emocije.

****

I za kraj, još neka lična razmišljanja na ovu temu. U ranijim proučavanjima zakona privlačenja (vibracije) ostalo mi je nejasno koja je svrha tog kreiranja, odnosno da li i u kojoj meri kreiranje pomaže razvoju čoveka ili ga vezuje za materijalni (pojavni) svet. Igrala sam se sa zakonom privlačenja bukvalno posmatrajući to kao igru (što mi je i inače odnos prema svim idejama) i puštajući da se taj odgovor pronađe. Jer, s kilometra se vidi da ovladavanje kreiranjem vezuje, jer zadovoljava želje čija je priroda da bivaju neispunjene (apetiti samo rastu), a daje i privid moći što svakako udaljava od okretanja ka sebi, ka unutrašnjem. Međutim, sa druge strane, ovladavanje kreiranjem je nužan korak rasta, jer bez toga ostajemo u identifikaciji, zarobljeni okolnostima i pod vlašću svih onih drugih kojima smo predali moć. Kreiranje je nužno i zbog znanja o zakonima koji vladaju, kao jedan od prvih koraka dopuštanja iracionalnog, imaginarnog i razumevanja da nije u pitanju praznoverje, magija, već zakoni koje ne poznajemo i slojevi stvarnosti koje ne vidimo. Elem, odgovor na to pitanje polako dobija svoj oblik. Sve može biti materijalizovano i sve biva materijalizovano kada je dovoljno jaka mentalna projekcija. I, da, time bivamo vezani u meri u kojoj se identifikujemo sa kreiranim, u meri u kojoj ne shvatamo da je u pitanju samo materijalizacija misaonih oblika. Uobličenje svesnih i nesvesnih težnji, koje su u pojavnom svetu konačno dobile oblik. To nas onda vraća na suštinu Rada na sebi, na početne lekcije: pažnja, odvajanje, posmatranje onoga što se unutar nas pokreće i neidentifikacija sa tim. Ili, preciznije rečeno: svesna identifikacija u cilju pribavljanja energije, uz stalni oprez (pažnju) da identifikacija ne oduzima energiju, da ne uvlači u negativne emocije i stanja.

Kreiranje, zbog elastičnosti vremena, menja i prošlost i budućnost, i to je sasvim jasno i vrlo lako proverljivo. Razumevanje koje imamo sada, menja sve prethodne događaje, a svakako i one koje tek treba da nastanu. Kreiranje treba da stimuliše kreativnost, stvaralaštvo, da mobiliše emocije, misli i delovanje, daje energiju koja je potrebna. Jedina zamka je identifikacija, pridavanje prevelikog značaja onome što kreiramo. Nepridavanje značaja ne znači obezvređivanje težnje, jer time svo delovanje gubi energiju, snagu. Naprotiv, potrebno je dati najveći značaj svemu, unošenjem najdubljeg osećaja Sebe, ali bez poistovećivanja. Sa svešću da je to samo igra, alat, kreacija koju stvaramo u cilju izgradnje onoga što nam je potrebno da bude izgrađeno unutar nas.