лист за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања
Остали текстови
Светиња живота мора да се заштити
Мр Сергеј Чесноков, вођа сверуске организације „За живот“, за Геополитику говори о стварању цивилизације живота насупрот цивилизацији смрти
Сергеј Чесноков (38), професор историје и магистар филозофије, од 2009. године налази се на челу сверуске организације „За живот“. Он је и главни уредник „Витлејемског гласа“, и са обе ове позиције, као научник који се бавио анализом рада Лава Тихомирова, главног идеолога монархизма у Русији, бори се искључиво за заштиту светиње живота. У тој мисији недавно је са супругом боравио у Београду, где су заједно учествовали у литији, крсном ходу кроз престоницу, којим је Српска православна црква допринела нашем покајању због насилно прекинутих живота. Била је то прилика да са Чесноковим разговарамо шта се све у Путиновој Русији предузима на плану забране абортуса.
Шта Вас је мотивисало да покренете „Витлејемски глас“, чији сте главни уредник?
- Као историчар дошао сам до закључка да у 20. веку неизоставно и темељно морамо да се позабавимо темом абортуса као насилног прекида живота, јер је то питање нашега опстанка. По званичној статистици, у Другом светском рату је за седам година погинуло 55 милиона људи. А по такође званичним статистикама Светске здравствене организације, у свету годишње од абортуса страда 60 милиона људи. Када се стави у баланс једно са другим, онда је јасно да је абортус, у ствари, тема Трећег светског рата који још није објављен. Дакле, размере абортуса једнаке су Трећем светском рату који се већ дешава, али га ми не видимо јер га сами изводимо. И то је најлукавији рат који постоји зато што се води против народа, и што народ у њему уништава сам себе.
Међутим, да бисте објаснили погубне последице абортуса, организација „За живот“ је отишла и корак даље!?
- Да, насилан прекид живота је много комплекснија тема него што се то чини на први поглед, па смо одлучили да наш народ упознамо и са „наивним“ инструментима којима се изводи абортус, и рекли му да је њима убијено много више људи него у свим досадашњим ратовима заједно. Изложба је направљена у Нижњем Новгороду, и по томе колико је била посећена, уверени смо да је она заиста корак даље у нашим активностима након оснивања „Витлејемског гласа“.
Молим Вас да нашим читаоцима кажете шта је приоритетни циљ Удружења „За живот“.
- То је превасходно заштита људског живота од тренутка зачећа. У том смислу задали смо себи два основна задатка – први је да просветимо људе и доведемо их у стање да не желе абортус, а други је да, иако то пожеле, не могу, јер ће их у томе спречити закон који штити живот. До тог тренутка ми преко бројних епархија Руске православне цркве (РПЦ) саветима помажемо трудним женама и многодетним породицама, омасовљавајући и популаришући тако наше акције.
Да ли то значи да сте на овом хуманом задатку у заједничкој акцији са РПЦ?
- Да, наша делатност је усклађена, јер после првеизложбе одржане 2010. године, викарни епископ Пантелејмон, који у оквиру Синода РПЦ има задужење да ради на благодатној делатности (помоћ инвалидима, наркоманима, сиромасима, алкохоличарима), позвао ме је да радим с њим и ја сам две године радио при Патријаршији. Задатак ми је био да отварам Центре за заштиту материнства у свакој епархији.
Какав је однос наталитета и морталитета у Русији, и да ли је то основни мотив Вашега ангажовања?
- Морам да кажем да је пионирску улогу у овом важном послу имао отац Димитриј Смирнов. Он се у Центру „Живот“ од 1994. године бавио просветитељским радом и ми смо уверени да је из семена која је он расејао никле разне организације које су касније обједињене, а дотад су од Цркве и државе сматране маргиналним и небитним. Али после прве изложбе на којој је било много људи сабраних са свих страна Русије и региона, али и света – из Белорусије, Чешке, Грчке, Америке, Европе ‒ добили смо сасвим другачији третман у држави, али и у цркви. То је био први и главни резултат нашег деловања. А други резултат је да се ситуација у друштву променила и да је дошло до пада броја абортуса. Тако смо донекле успели да променимо ситуацију, а то је да чувени руски крст о већем броју умрлих него рођених, донекле променимо набоље. Није то још увек велика промена, али је важна. Иначе, сматрамо да је та неравнотежа последица дешавања у кавкаском региону, где је стопа рађања код муслимана много већа него код Руса.
Зна ли се каква је ситуација по питању абортуса у Русији била, на пример, пре десет година, а каква је данас?
- Са абортусима је, заиста, велики проблем, и статистика то тешко може да обухвати зато што они који се залажу за слободу опредељења лукаво предлажу да се абортус замени хемијским и контрацептивним средствима. Тако се дешава да број физичких абортуса опада, а број контрацептивних абортуса, зато што су комфорнији, расте. Задатак оних „научника“ који се баве контрацептивним средствима је да произведу револуционарну таблету после чије прве употребе би одмах био изазван стерилитет. Ми видимо по нашој младежи да је стопа рађања јако ниска, али не можемо да откријемо изворе такве ситуације – да ли је то последица ГМО хране или су у питању контрацептивна средства која се користе на начин како сам малопре описао. Чињеница је да је у десетлећима пре нас, када је абортус био дозвољен, дошло до опадања репродуктивног здравља жена и то је такође један од узрока пада наталитета.
Колико, и на који начин, у овом важном послу Удружење „За живот“ ужива помоћ државе?
- Држава нас, у принципу, подржава, али ми као и ви у Србији имамо шарену структуру чиновника са много страних агената који раде потпуно супротно националним интересима. Директор Руске железнице Јакуњин и његова супруга Наталија Јакуњина имају свој Фонд за светост материнства, и они нас подржавају безрезервно, као и Фонд Свети Василиј Велики, на челу са Константином Малофејевом. За пет година, колико већ организујемо изложбе, они су сабрали бројне идеје и пројекте којима ће конкурисати код државе да се нешто од тога и спроведе у дело. Ова година је преломна, и одлучујућа. Наиме, 2014. истиче Каирски споразум потписан 1994. по коме је договорено да земље потписнице не располажу суверено својим ресурсима – економским, демографским, природним и репродуктивним. Али, потписници су схватили да ће Запад до краја 2014. предложити нови програм, па је потпуно јасно да ми са друге стране морамо да имамо алтернативни предлог. Јер, на основу тог Каирског споразума били су формирани регионални центри који су практично спроводили идеологију абортуса. Русија је, нажалост, такође потписала овај споразум и у сваком регионалном центру био је формиран Центар за наводно планирање породице, а да нико није схватио о чему се ради, односно да је циљ био смањење становништва.
Да ли је коначни циљ руске борбе „За живот“ доношење закона против абортуса?
- Управо то нам је циљ, и у том циљу пре него што донесемо закон, у сваком региону морамо да оснујемо Центар за заштиту породице у коме ће сви људи имати могућност да се просвећују, и да им се ту указује помоћ. Тај закон треба да заштити државу од абортуса, од хемијске и хормоналне контрацепције, унутарматеричне спирале, и да се бездетним породицама забрани вантелесна оплодња. Она је гора од фашизма, јер да би оплодили једну јајну ћелију жене они практично онемогућавају живот десетинама хиљада друге деце. Наиме, само један сперматозоид, кога изаберу лекари а не Бог, добија право на живот. Значи наш циљ је забрана и помоћ. Желимо да се у школске уџбенике врати научна истина да живот почиње од тренутка зачећа. И да се, као раније у пуној Хипократовој заклетви, врати обавеза лекара да не помажу жени да абортира. Та пуна заклетва мора да се врати.
Имате ли подршку стручне јавности, како лекари гледају на активности Удружења?
- Са лекарима је све веома сложено. Министарство здравља у Русији је тако постављено да га ми називамо Министарством геноцида, зато што се не потчињава ни Путину ни Медведеву, него Светској здравственој организацији, чији је циљ смањење броја становника у целом свету. Они су просто рецидивисти, као наркомани, и они једноставно по навици приморавају жене на абортусе, тако што им говоре да ће им рођено дете бити инвалид. Управо због тога ми интензивно радимо и са лекарима. И они спроводе конкурсе да утврде ко је више живота сачувао. Руководе се Јеванђељем и Старим заветом да је блажен онај ко новцем откупљује робље. Многи лекари су радили за интерес противника живота, не знајући шта чине, али они који су се вратили православљу, кад су схватили шта раде, почели су да отказују послушност.
Да ли то све подразумева, пре свега, враћање православној вери?
- Да, то је много важно. Темељ свега је у вери и драго ми је да је Синод Српске православне цркве (СПЦ) примио захтев српских православних лекара за забрану абортуса. И посебно је важно што је са благословом патријарха у Београду одржана литија, крсни ход, јер то је најјаче духовно оружје које имамо за промену лоших ствари. Такође битан моменат из прошле године је васкршњи позив грузијског патријарха Илије који ужива несумњиви углед у целом православном свету да грузијски парламент учини додатни напор и законом забрани абортус. Отац Дмитриј Смирнов је такође присуствовао овом догађају, јер наша је жеља да се у целом православном свету учини јединствен фронт који ће истог тренутка у свим православним земљама забранити абортус. Ја из Србије идем право у Ватопед код оца Јефрема на Свету Гору да му поднесем извештај о литији у Србији за коју нам је он дао благослов.
Када очекујете да закон против абортуса треба да буде усвојен?
- Нацрт овога закона је у Русији већ урађен и ми смо на самом почетку сакупили 70.000 потписа, али желимо да имамо и читавих стотину хиљада, па и милион потписа, за сваку сигурност. Надамо се да ће се после тога руском народу обратити патријарх, а имамо и подршку руских стараца, као што је старац Илија, патријархов духовни отац.
Имате ли податак о томе колико савремена руска породица има деце у просеку?
- Немам прецизне податке о томе, али знам да су православне породице многодетне, имају и до десеторо деце, и ја знам многе такве породице. Али има и много бездетних, које јако желе велик број деце, али је њихово репродуктивно здравље уништено зато што су њихове мајке и баке абортирале и генерацијама га уништавале. Основно је питање да ли смо ми уопште православни ако смо толико деце убили. Зато не треба да се чудимо ако живимо лоше, јер Господ сва блага која шаље, то чини за благодат деце. Ја сматрам да ће сваки корак који иде ка заштити живота имати своје геополитичке последице. Пре свега духовне, јер православни филозоф Павел Флоренски је говорио да у основи сваке културе стоји култ, а у основи сваког култа је жртва. У основи православног култа је жртва спаситеља, а у основи савремене западне културе и њеног култа је убијање деце. И савремена култура Запада је култура пропагирања разврата, а цела та култура почива на крви деце. И ако ми прекинемо ту крваву жртву приношења деце, комплетна та западна култура која се храни крвљу деце принете жртви, срушиће се као кула од карата. Грешни човек, како је рекао Глигорије Богослов, личи на рањеног пса који лиже тестеру, али не осећа бол зато што пије сопствену крв. И наше друштво које данас убија своју децу слично је томе псу који не осећа бол, а то је врста самоубиства.
Р.Г.
Русија нуди алтернативу
- На крају 90-их година, када се појавио Путин, наводни Центри за планирање породице су затворени, али по инерцији навика остаје и ми сада на том њиховом портфолију настављамо да делујемо. И у сваком региону Русије формираћемо Центар за заштиту породице. Ми желимо да то буде глобална, светска алтернатива, јер наша је обавеза да насупрот америчкој цивилизацији смрти створимо цивилизацију живота.
Нема коментара:
Постави коментар