Osviće nova svest
Autor: Šri Činmoj
Uoči Nove godine, nova svest se spušta na Zemlju. Bog još jednom svako biće i svakog čoveka nadahnjuje novom nadom, novom svetlošću, novim mirom i novom radošću. Bog kaže: „Sa osvitom nove godine i u vama osviće nova svest. Sa ovom novom svešću trčite ka svom predodređenom Cilju“. Mi slušamo Boga, slušamo naloge našeg Unutrašnjeg Pilota i trčimo ka konačnoj Stvarnosti. Na taj način nam nova godina daje energiju, ohrabrenje i nadahnuće da trčimo ka našem Krajnjem Cilju. Kada osvane Nova godina, moramo da postanemo svesni činjenice da sada treba da prevaziđemo sami sebe. Moramo da odemo van granica naše sadašnje sposobnosti i dostignuća. Kada smo tako nepokolebljivo odlučni, Bog na nas izliva Njegove najodabranije Blagoslove.
Bog uvek želi da se krećemo unapred: On ne želi da se osvrćemo unazad. Kada trkač trči brzo, ako se osvrne unazad, posrnuće. Slično tome, ako se neprestano osvrćemo na godinu koju ostavljamo po strani, mislićemo na našu tugu, jad, nezadovoljstvo, neuspeh i tome slično. Ali, ako gledamo unapred, videćemo da duboko u nama sviće nada.
Svaki dan u ovoj novoj godini je podjednako važan. Pretpostavimo da trkač treba da trči sto metara da bi stigao do cilja. Pošto najvećom brzinom pređe dvadeset metara, on oseti da će, s obzirom da trči toliko brzo, stići na cilj u sekundi. Tako dolazi do opuštanja. Ali, jednom kada starter da znak pucnjem iz pištolja, ako trkač održi najveću brzinu od početka do kraja, jedino tada će moći da pobedi u trci. Ili, da tako kažemo, jedino tada će biti zadovoljan svojom brzinom, ponosan na svoju brzinu.
Kada težimo da ostvarimo cilj svog života, mi napredujemo postepeno. A u toku ovog postepenog procesa, treba da održavamo isti tip težnje. Pretpostavimo da će trkač trčati pet milja. Kada starter da znak, trkač je inspirisan i počinje da trči veoma brzo. Ali posle dve ili tri milje postaje jako umoran. Trčanje mu postaje naporno i teško. Ako trkač odustane samo zato što je umoran i što je njegova inspiracija nestala, nikada neće dosegnuti svoj cilj. Ali, ako nastavi da trči, čak i ako mu se brzina smanji, napokon će stići na cilj. Tada će neizostavno osetiti da je to bilo vredno borbe i fizičke patnje.
Svakog dana, kada osvane jutro, treba da osetimo da treba da postignemo nešto novo. Svakog dana napredujemo. Ako težimo, stalno smo u procesu trčanja. Kada ujutru otpočnemo svoje putovanje, treba da osetimo da se danas nastavlja ju;erašnje putovanje: ne bi trebalo da ga shvatimo kao potpuno nov početak. A narednog dana trebalo bi da osetimo da smo prešli još jednu milju. Svakog dana bi trebalo da osetimo da smo prešli još jednu milju. Na taj način znamo da ćemo jednog dana stići na naš Cilj.
Svaki put kada kročiš u novu godinu,
Odluči da sa sobom ne nosiš
Svoje staro ja.
Otvori kapije novog života.
Bićeš srećan.
Zatvori kapije svog starog života.
Bićeš srećan.
Odluči da sa sobom ne nosiš
Svoje staro ja.
Otvori kapije novog života.
Bićeš srećan.
Zatvori kapije svog starog života.
Bićeš srećan.
Izvor: "Svakodnevno cvetanje moga srca", Šri Činmoj
Нема коментара:
Постави коментар