11 saveta za uzdizanje svesti
Šta u stvari znači „uzdizanje svesti“? To se često prikazuje kao neka vrsta nadljudskog dostignuća koje će nam omogućiti duhovne super moći... ali to, u stvari, znači da oslobađamo svoju dušu i svest od nagomilanog tereta. Što više unutrašnje slobode ostvarimo, to postajemo lakši i svetliji. Postati prosvetljen se odnosi upravo na to – prOSVETLITI se.
Širenje svesti je proces kojim obasjavamo (olakšavamo) naš teret, tako da se možemo kretati slobodno i nesmetano, kao svetlosna bića, što i jesmo!
Predstavljam vam 11 saveta i uvida koji su meni lično pomogli da obasjam svoj teret i podignem svoju svest.
Širenje svesti je proces kojim obasjavamo (olakšavamo) naš teret, tako da se možemo kretati slobodno i nesmetano, kao svetlosna bića, što i jesmo!
Predstavljam vam 11 saveta i uvida koji su meni lično pomogli da obasjam svoj teret i podignem svoju svest.
1. Budite ono što jeste u svakom trenutku
Da, to je tako jednostavno. Zamenite pretvaranje svojim prisustvom. Ne morate da čekate da se osećate „dobro“, ili „savršeno“, ili da se nešto dogodi, da biste se opustili u svom vlastitom postojanju. Ne treba da gledate tuđe životne puteve i da upoređujete, sudite ili da sumnjate u sebe. Ovakav način razmišljanja ionako predstavlja lažnu sliku o vama. Bez obzira šta osećate ili kakva je trenutna situacija, samo budite ono što jeste i dopustite da se ostalo dešava samo od sebe.
„Pronađite onaj mir koji sam u sebi miruje bez ikakvog napora. Budite tamo – budite onaj koji ima mir.“ Mooji
2. Oslobodite se straha od osećanja
Ovo je veliki problem. Otkrivati ko smo uopšte nije drugačije od otvaranja vrata kuće – kuća je velika metafora za ljudski um. To je veliki korak, jer mi puštamo da svetlost uđe! Ali da li to znači da smo um dubinski pregledali? Da li to nužno znači da smo posetili svaku sobu, otvorili svaki plakar, ili čak proveli neko vreme u „strašnom“ podrumu? Možda smo samo brzo provirili u svaku sobu.
Međutim, da li smo posvetili neko vreme da ih u potpunosti istražimo, da u njima meditiramo, da ih počistimo i otvorimo prozore kako bismo pustili svetlost unutra? Da li smo zadovoljni sa tim da vrata ostavimo otvorena za druge ljude kako bi mogli da pogledaju iza njih?
Svetlo naše svesnosti nije ograničeno posmatranjem samo onoga što je udobno i prihvatljivo za naš um. Ono je ovde kako bi obasjalo sve sobe – čak i one prašnjave ormare sa svim starim, emotivno nabijenim teretom. Često se ignoriše ono što prikriveno leži unutar svake sobe. Ali sada vetrovi promene otvaraju sva vrata i mnogi od nas osećaju i ponovo doživljavaju osećanja od kojih smo se nekada štitili. Jedino što nas sprečava da vidimo blagoslov dopuštanja promena da nam se dese, jeste strah od osećanja. Kada jednom odlučimo da nas taj strah ne može kontrolisati i definisati, mi prirodno ostavljamo sva vrata otvorenim, znajući da vetar promene neće slomiti ono što mi zaista jesmo, već će slomiti samo zastarele identitete koji ograničavaju našu unutrašnju slobodu i mir.
„Svrha ovog putovanja nije da se „dobro osećamo“, već pre da osećamo ono što se u stvari dešava u nama, drugim rečima, naša namera nije da se bolje osećamo, već da postanemo bolji u osećanju. Naše izvorno stanje postojanja je radosno, harmonično, mirno i puno ljubavi. Međutim, buđenje našeg postojanja u početku zahteva putovanje kroz trenutno stanje emotivnog tela.“ – Michael Brown, Proces prisutnosti.
3. Ni sa čim se ne identifikujte (čak ni sa duhovnim identitetom)
Oslobodite se etiketa. Da li se možete osloboditi identifikovanja? Na primer, pogledajte zeca, pticu ili cvet. Da li zec skakuće naokolo razmišljaući o tome da je zec, da li ptica peva zato što „to ptice rade“, a da li se lepota nekog cveta može osetiti preko njegovog imena, ili se jednostavno oseća u tišini? Isto važi i za nas. Ne odbacujmo reč BIĆE u izrazu „ljudsko biće“. Što manje dopustimo da se određujemo identitetom, više prostora stvaramo našem izvornom postojanju da zasija, i prosvetljenije i življe ćemo se osećati. Zastanite da udahnete sada, u ovom trenutku, i identifikujte se kao NIŠTA. Eto vidite...
Oslobodite se raznih misli i osećanja. Ovo je takođe dobar podsetnik kada je dopuštanje da osećamo u pitanju. Trenutno živimo u vremenu gde mnogo toga izbija na površinu, bilo da su u pitanju sistemi verovanja, sputane emocije, traumatični ožiljci, identiteti ili percepcije. Najlakši način da prođete kroz sve ovo nije samo da se oslobodite straha od osećanja, već i da ne žurite uvek da se poistovetite sa pričama ili emocijama koje se pojave. Ovo može biti izazov, ali pomaže kada znamo da oslobađanje nije nešto što radimo, već nešto što jesmo ispod svega što pokušavamo da uradimo. Ispod mentalne buke, mi smo OVDE, posmatramo šta prolazi pored nas i osećamo sve bez osuđivanja ili poistovećivanja. Kada se svesno pomerimo od poistovećivanja do odvojenog posmatranja, pomeramo se od otpora i zbunjenosti do mira i bistrine.
„Osećanja su samo posetioci. Ne poistovećuj se.“ – Mooji
4. Ne budite strogi prema sebi
„Uzdizanje svesti“ nije ozbiljna misija. Ne zahteva se bilo kakvo samoosuđivanje ili razmišljanje na način „Neću uspeti“. Zapamtite, mi smo ovde da bismo bili ljudi i da bismo se probudili kroz ljudski oblik – nemojte to negirati. Mi nismo izgubili mir zato što smo dozvolili sebi da budemo ljudi, već zato što osuđujemo i opiremo se određenim aspektima ljudskosti, dok jurimo i procenjujemo ostale. Mi nismo ovde da bismo stvarali neprijatelje, niti se od nas traži da uništimo svoj ego; jednostavno biramo da postanemo svesni kako trenutno funkcionišemo i prilagodimo se tome bez trunke osude. Možemo definitivno da se pohvalimo, planeta Zemlja je moćna škola. Ali uz veliku ljubav naše duše pokušavaju da naprave preokret, a ne uz osuđivanje.
„Da li stvarno misliš da možeš da obuhvatiš svoju istinsku prirodu mira i bezuslovne ljubavi tako što ćeš da se svađaš i osuđuješ sam sebe?“ –Više Sebstvo
5. Ne pretvarajte lični rast u sredstvo pomoću kojeg ćete dobiti sve što poželite
Kada se poistovetimo sa egom, mi verujemo u misao „Neostaje mi, dakle moram da popunim“, a u stvari mi smo celoviti i potpuni. Čak i kada se radi o našem vlastitom duhovnom razvoju, možemo sebe da uhvatimo kako razmišljamo „Ako se rešim ovog uverenja onda ću moći da ostvarim idealnu vezu i da dobijem ono što želim“, ili „Ako se sada oslobodim ovog straha, mogu sprečiti da se on posle ne pojavi“. Koliko god da pomak u svesti doprinosi pomaku u stvarnosti, zadržavanje na očekivanjima još uvek usredotočuje našu svest izvan nas samih i na taj način drži nas u stanju u kome mislimo da nešto želimo da prevaziđemo.
Obratite pažnju na to kako u stanju iščekivanja mi još uvek osuđujemo naše trenutno iskustvo – našeg vlastitog glasnika i učitelja – i tražimo nešto „bolje“ izvan nas samih. Kada stvarno prevaziđemo strahove i nesigurnosti iz prošlosti, to što ne dobijemo ono što želimo neće uticati na naš unutrašnji mir, jer naš istinski izvor mira je, ionako, unutar nas. To ne znači da ne možemo da imamo ono što želimo, već to znači da naša predstava o samima sebi neće zavisiti od ostvarenja želje. U stanju unutrašnje slobode, ne samo da će nam se otvoriti više mogućnosti, već ćemo moći i da ih vidimo!
Da sam morala da izmislim mantru o svemu ovom, glasila bi ovako: Oslobađam se svega što mi više ne koristi da budem SLOBODNA u sebi, i ne zamišljam ishode.
„Pronaći ćete mir ne tako što ćete preurediti okolnosti u svom životu, već tako što ćete shvatiti ko ste u najdubljem nivou“ – Eckhart Tolle
6. Budite više zainteresovani za vaše reakcije nego za to šta ili ko ih je pokrenuo
Ako ćemo uvek da reagujemo na isti način na određene scenarije, možda je onda došlo vreme da ispitamo naše reakcije, umesto toga što upiremo prst u nešto drugo. Mogu da vam kažem iz iskustva: Nigde nećete stići ako se usredsredite na spoljašnje uzroke. Kada prihvatimo da spoljašnje okolnosti i drugi ljudi igraju određenu ulogu kako bismo mi razvili svoju svest, onda ćemo shvatiti da je beskorisno da „ubijemo glasnika“. Mi u stvari treba da zahvalimo glasniku na poruci koju nam je doneo! Naravno, želja da reagujemo može biti jaka, ali ovo je savršena prilika da budemo mudri i da ovladamo svojim osećanjima. Ako dozvolimo svojim osećanjima da postoje bez uplitanja u ishod, onda ćemo biti u mogućnosti da se otrgnemo od naših reakcija i videćemo stvari iz više perspektive.
„Reagovao sam na ovaj način zato što sam sebi dopustio da me dotaknu tuđa mišljenja.. Ova me osoba napala zato što je sama nesigurna u sebe... Nervira me zato što me podseća na jedan scenario iz prošlosti sa kojim se još uvek nisam razgraničio...“
Ovo su primeri do kakvih sve zaključaka možemo doći ako polako posmatramo šta se dešava. Kada saznamo ključna verovanja iza svake naše reakcije i dozvolimo im da odu, naša se svest prirodno uzdiže iznad starih obrazaca.
„Mi ne krivimo poštara zato što nam stižu računi, isto kao što ne krivimo ogledalo zbog onoga što prikazuje. Na isti način, nema svrhe reagovati na odraze našeg neintegrisanog emotivnog naboja.“ – Michael Brown, Proces prisutnosti
P.S. Čak i kada se radi o korupciji na ovom svetu, nećemo NAPRAVITI pravu promenu ako budemo REAGOVALI na iste stare načine. Posmatrajući svet umesto što reagujemo na njega ne znači da smo apatični ili pasivni. To je sveobuhvatno i neutralno znanje stvarnosti u kojoj smo slobodni da stvaramo nešto drugačije. Reagovanje ima tendenciju da se vrti u krug i u mislima ovekoveči žrtvu, umesto da shvatimo da svi mi učestvujemo u stvaranju stvarnosti.
7. Sprijateljite se sa nepoznatim
Ah, to strašno nepoznato... ali šta ako nije toliko strašno? Šta ako nepoznato u stvari predstavlja ono što mi još nismo stvorili? PUN POGODAK! Upravo je to! Mi stvaramo trenutak po trenutak iz polja beskonačnih mogućnosti. Mi smo prirodno promenjiva bića. Ako se stvarno plašimo nepoznatog, onda sada treba da vrištimo zato što se tu upravo i nalazimo!
Mi želimo da prestanemo da vučemo prošlost za sobom i projektujemo sliku o tome kako bi budućnost trebala da izgleda. Kada to radimo, to je kao da gledamo tri kanala koji su postavljeni na jednom ekranu: naša prošlost, sadašnjost i zamišljena budućnost se prikazuju u isto vreme. Ne možemo sve jasno da vidimo! Međutim, kada se oslobodimo prošlosti i pustimo da nam budućnost ostane nepoznata, sve što nam ostaje da vidimo je ono što je stvarno: Ovaj trenutak. U ovom trenutku, sve je jasno i sveže, sve nam je dostupno da iskusimo i stvorimo. Sloboda može da se oseti samo u tom trenutku! Naposletku, mi se zaplićemo u obrasce zato što stalno projektujemo poznatu prošlost u nepoznatu budućnost.
„Neverovatno je koliko energije trošimo kada ne otpuštamo naše strahove iz prošlosti kako bismo sprečili našu tugu u budućnosti. Radije ćemo se plašiti i kontrolisati nego se usuditi da u potpunosti uživamo u sadašnjem trenutku.“ – François Lange
8. Nemojte previše analizirati
Citiraću svog prijatelja Džoa Martinija: „Odgovori na naše izazove su često prilično jednostavni. Ako se uhvatite da stalno iznova analizirate, verovatno provodite mnogo vremena u svojoj glavi. Izađite iz svoje glave! Odgovor će vam stići onda kada treba da stigne!“
Ovo je veoma vredan uvid. Uvek težimo verovanju da um zna šta je najbolje za nas, i mi ćemo se iscrpeti u opisivanju nekog trenutka, prošlog događaja ili budućnosti iz svakog mogućeg ugla. Možemo se opustiti: nije posao uma da otkrije kako da primimo uvide. Um je praktična alatka za izvršavanje zadataka koji se mogu izvršiti SADA, ali nikada nije bio namenjen da se previše upotrebljava ako nije potrebno. Sva kreativnost, pronicljivost i mudrost, u stvari dolaze sa mesta između naših misli i našeg BIĆA. Možemo uštedeti dosta vremena ako znamo da se svi odgovori ne nalaze u umu.
„Ako razmišljamo o nečemu, ako počnemo da analiziramo, ako se počnemo prepirati sa tim ili pokušamo da ga otkrijemo, izgubićemo se u mislima. Niko nigde neće stići ako pokuša da shvati izlazak Sunca. Ako pokušate analizirati izlazak Sunca, iskustvo koje izlazak Sunca ima za vas će nestati.“ – Neale Donald Walsch
9. Budite u svom telu
Jedan, ako ne i najefikasniji način da se povežete sa trenutkom, da umirite um, smanjite otpor, odbacite osuđivanje, osetite svoje unutrašnje vođstvo i podignete svoju svest, jeste da se povežete sa svojim telom. Kada se zapletemo u um, primetite kako se sva naša energija i pažnja rasprše oko naše glave i tela – ne ovde, sada i unutar nas. Efikasan način da se vratimo u stvarnost jeste da se povežemo sa onim što je prirodno prisutno – kao što je strujanje našeg daha i samo osećanje našeg tela. To našu svest izvlači iz bujice kompulsivnog razmišljanja i vodi je u unutrašnje tiho kretanje energije.
„Spustite se u svoje unutrašnje telo, osetite da je vaše energetsko polje živo. I primetićete, više ne razmišljate. Još uvek možete da slušate.“ –Eckhart Tolle
10. Slobodno volite
Da li nosite barijere i zaštitu oko svog srca, sprečavajući ga da slobodno voli? Mnogi od nas su usvojili verovanje da nas ljubav može povrediti, ili da postoje uslove koji se trebaju ispuniti pre nego dozvolimo da ljubav poteče. Ovo sam shvatila jer sam se često zatvarala kada sam se osetila odbačeno, ili kada mi ljubav nije bila uzvraćena istom merom. Sada vidim kako je ovo veoma isključiva iluzija koja u stvari stvara više napetosti i patnje.
Ako se istinski želimo prosvetliti, moramo da ostavimo vrata naših srca otvorena čak i ako to znači oslobađanje nagomilanog bola iz prošlosti. Ovo ne samo da će osloboditi naše staro shvatanje uslovljene ljubavi, već će nam i omogućiti da iskusimo slobodu bezuslovne ljubavi prema drugima i što je najvažnije - prema sebi.
Istina je, ljubav uvek lako teče između svih bića bez obzira na spoljašnji izgled i ulogu. Mi JESMO ljubav, i mi smo jedno! Kada se oslobodimo straha da osećamo i dozvolimo energiji da teče kroz naše srce, shvatićemo da nije ljubav ta koja boli. Bezuslovna ljubav je naše prirodno stanje; ono što boli su zaštite i uslovi koje mi gradimo oko nje.
„Način na koji se vežemo, ili koliko dobro volimo, zavisi od toga koliko smo prazni od ideja, koncepata, očekivanja.“ – Kim Eng
11. Pogledajte sliku planete Zemlje
„Videćete koliko je malen vaš život i vaše brige u poređenju sa drugim stvarima u svemiru... rezultat je taj da uživate u životu koji je ispred vas... to vam omogućava da imate unutrašnji mir.“ Astronaut Edward Gibson
Napisala: Elina St-Onge
Prevela: Dragana Ćulibrk
Ovaj tekst možete čitati i u oktobarskom izdanju E-magazina Nova Svest.
Нема коментара:
Постави коментар