петак, 19. децембар 2014.

SEKSUALNA ENERGIJA, KREATIVNOST I MEDITACIJA

10. februar 2011. by narajan
Kreativna energija se u potpunosti oslobadja kada smo unutar apsolutnog duševnog mira. To je stanje kada su um i srce u apsolutnoj harmoniji – harmoničnom Saglasju – i tada se „budi“ jedan novi, ali izvorni, drevni i nama tako prirodjeni, „vid“ energije: tzv. „Seksualna energija“, koja jeste primarna osnova, tj. suština, svakog vida manifestovane energije (svakog drugog energetskog izraza). – Tako da„Seksualna energija“ jeste apsolutna kreativna energija: Energija!
    
     Poznato je da je Srce personifikacija principa ljubavi, dok je Um (mozak…) personifikacija principa znanja. Tako, ljubav simboliše tzv. „ženski princip“, princip nežnosti, osećajnosti i suptilnosti, a znanje muški princip, princip snage i čvrstine. Karakteristika ženskog principa je „moć“, sposobnost neposredne manipulacije suptilnim vidovima energije, odnosno sposobnost da veoma inteligentno, na suptilan način, „iznutra“, utiče na spoljašnja, grubo-manifestna dešavanja; dok muški princip, jasno, karakteriše „snaga“ – sredstvo za neposrednu manipulaciju grubim vidovima energije: materijom. Tako, u odnosu na ženski princip, muški princip je ne-moćan, ali bez potpore muškog principa i sam ženski gubi moć. Jedan čini suštinsku potporu drugom, ali tek kada se dovedu u harmoniju, tek tada se ostvaruje „Jedinstvo“ – koje dovodi do uspostavljanja apsolutnog mira i oslobadjanja čiste Seksualne energije! Ta energija je apsolutno čista, nerazdvojena i potpuna, stoga ona predstavlja sam Kvalitet; i u potpunosti isključuje EGO, jer je EGO napeto, razdvojeno i „prljavo“ stanje energije (svesti).
     S tim u vidu; pošto kvalitet svesti jeste svesnost – a jasno nam je da „Samo isto može spoznati isto“, odnosno „Isto se istim spoznaje“ – onda je jasno da:Samo apsolutna svesnost može spoznati, i spoznaje, apsolutni Kvalitet.
     
     Budući da apsolutna svesnost jeste svesnost „Čiste svesti“, jasno je da je svesnost (srazmerno) „sužena“ dok god je prisutan EGO. Medjutim; konstantnim usmeravanjem fokusa EGA ka jednom od svoja dva ekstrema, dolazi do njegove (mada privremene) eliminacije i, time, „prodora“ svesti u sam Kvalitet. – Prvi slučaj jeste kada se utišavanjem EGA svesnost kontinuirano „širi“ i, na koncu, ostvaruje „prodor“ u polje, dimenziju, Totalne Samosvesti. To je „apsolutno proširena svesnost“, pri kojoj nema koncentracije (fokusa) pažnje ni na šta posebno – ne prianjamo ni za šta i samo smo Svedoci. To se realizuje bitisanjem u potpunom duševnom miru, tokom Meditacije. Za razliku od toga, drugi slučaj jeste kada se svesnost sve više i više „sužava“ i koncentriše, tako da se, konačno, ostvaruje „apsolutno sužena svesnost“… – svest je tada toliko sužena da, konačno, probija i samu barijeru „koncentracije“ i ostvaruje direktnu, neposrednu, „Koncentraciju na SVE“: direktnu spoznaju (uvid!) Dimenzije Apsoluta. – To su trenuci orgazma, kao vrhunca seksualnog čina.
     Orgazam je svojevrstan, i autentični, „Big Bang“ („Veliki Prasak“) na mikrokosmičkom planu! …To je JEDINO autentično iskustvo Apsoluta, odnosno stanja Nirvane, dostupno „običnom“ (EGO-robujućem) čoveku; a budući da to jeste tako – konstantno imamo žudnju da ga ponovo doživimo i uvek nas iznova privlači. Ta, i tolika, privlačnost upravo je direktan pokazatelj čovekove, mada nesvesne, večite težnje da spozna Boga, tj. svoju istinsku prirodu, i apsolutni spokoj u punini sveprisutnog i sveprožimajućeg JEDNOG.
     I „apsolutno sužena“ i „apsolutno proširena“ svesnost rezultiraju jednim istimstanjem – stanjem apsolutnog mira i spokoja – koje biva doživljeno kvalitativno različito a sve u zavisnosti od smera pristupa, odnosno načina realizacije. To stanje vrhovnog Mira i Spokoja – vrhovne Ras-terećenosti – bez obzira da li je doživljeno kao „orgazmičko“ ili „meditativno“, jeste univerzalni Kvalitet: duboka meditacija je, na veoma poseban način, autentično orgazmičko iskustvo, kao što i orgazam, u momentu „Proboja granica EGA“ i „skoka“ u Bezgranično Bezvremeno, dobija odliku vrhovnog meditativnog iskustva! U tom stanju svesnost nije niti „najšira“, niti „najuža“… – ona je jednostavno: APSOLUTNA; i to stanje je jedino istinsko, prvobitno, prirodno, stanje svesnosti. Ono biva realizovano isključivo harmonizovanjem Muškog i Ženskog principa, koji, svaki zasebno, jesu nosioci svekolike razdvojenosti od Svesuštinskog JEDNOG.
     Ta dva prirodna Principa imaju, savršeno prirodnu, težnju za medjusobnim usaglašavanjem i prožimanjem – u cilju prevladavanja opšte razdvojenosti. Oni su suštinska karakteristika pojavnosti svekolikog Univerzuma, jer je ovaj: Svet večnog „jedinstva i borbe suprotnosti“. No, prevazilaženjem Borbe prevazilaze se i Suprotnosti, kao i obratno… – i jedno i drugo rezultira Nerazdvojnošću – a jedino, i univerzalno, „sredstvo“ za to jeste LJUBAV! – Ljubav je ta koja nas nosi ka Apsolutu, ka Bogu, ka našoj istinskoj prirodi. Stoga, nije teško uočiti u kakvoj vezi, u ovom našem EGO-svetu, stoje „seks“ i „ljubav“…
     Medjutim; pošto ljudi, manje ili više, robuju EGU, sam seks egzistira kao specifičan Okov svesti i podrivač puta duhovnog razvoja, odnosno – podrivač puta istinskog prevladavanja razdvojenosti. To je stoga što smo toliko privrženi osećanju (stanju) te „harmonizacije dva principa“ da stalno težimo da ga opet iskusimo, a da bismo ga mogli „opet“ iskusiti sasvim je „logično“ postojanje stanja razdvojenosti – i upravo zbog toga mi ovo stanje razdvojenosti primamo kao sasvim prirodno i neminovno, nešto kao „nužno zlo“, a u nama večito ostaje bitisati žudnja za jedinstvom, koja nam onemogućava spoznaju Prave Stvarnosti i ostvarenje istinskog, trajnog mira i blaženstva. Tako, u večitoj žudnji za „jednim trenutkom“ (orgazmom) – večito propuštamo Večnost!
     
     U suštini svega, ali zaista svega (!), što činimo nalazi se, bilo svesna – bilo nesvesna, težnja da ostvarimo blaženstvo spoznaje stanja čiste, prvobitne i neizmenjene, Seksualne Energije. To je i razumljivo kad znamo da suštinu samog Postojanja čini stanje Nemanifestovane energije, odnosno ono što je nama, kao EGO-bićima, poznato pod pojmom „seksualne energije“. No, to je zapravo stanje čiste, autentične energije (Energije), i istinski jeste: Stanje apsolutne manifestacije energije. To je – NIRVANA.
     Zbog našeg, razumljivog, prirodnog afiniteta ka tom stanju, seks ima prioritetan značaj u našim životima; štaviše, on ima suštinski značaj za sam život. Dok, svaki poremećaj unutar toka prirodnog, fluidnog funkcionisanja seksualne energije i njene večite spontane   transformacije u sve ostale vidove manifestovane energije, uzrokuje, kao što je to i sam Frojd zapazio, razne suštinske poremećaje ličnosti i, u krajnjem, duboko devijantna stanja. Medjutim; robujući seksu, odnosno toj našoj žudnji za „Nirvanom“, umesto da on bude samo prirodan i sastavni deo sveukupne „Božanske Igre Svesti unutar Materije“ (i to ništa više, ali i ništa manje, značajan deo sveukupnosti života i življenja!), on za nas postajesredstvo najžešćeg vezivanja, tj. „okov“ (pre svega okov naše svesti) unutar tamnice onoga što nazivamo „ŽIVOT“, a što predstavlja bitisanje u svetu ove lažne stvarnosti – svetu „radjanja“ i „umiranja“.
     Ma koliko da smo privrženi ovom fenomenu zvanom život, i ma koliko da robujemo EGU, neophodno je shvatiti da istinske ekstaze života, i spoznaje apsolutne lepote postojanja, nema bez apsolutne slobode – a to znači slobodu od robovanja EGU i vezanosti za njega! …To nikako ne znači da je potrebno izbegavati seks, ili da stvaramo odbojnost prema životu – jer bi to predstavljalo opet samo bekstvo pod okrilje one druge suprotnosti (askeza nam može biti korisnosredstvo u cilju obuzdavanja EGA, ali ako postane sama sebi cilj onda postajesredstvo EGA!) – nego upravo: u svemu jasno uvidjati i sagledavati neizmenjenu, i neiskrivljenu EGO-om, LEPOTU ONOGA ŠTO JESTE. – Na taj način se oslobadjamo ličnih ocena, naklonosti i nesklonosti, a samim tim i zavisnosti od dvaju suprotnosti, koje nas večito drže u okovima EGA i slepima za Stvarnost.
     Dok god na bilo koji način robujemo EGU mi ne znamo, kao što i ne možemo znati, šta je to istinsko ljubljenje života i šta je življenje punog života u potpunoj slobodi od bilo kojeg oblika sputanosti i psihološke zavisnosti. Što više robujemo EGU to smo više vezani za život (za svoje iluzije o životu), a što je jača vezanost to je jači i strah od gubitka objekta te vezanosti. Taj, svesni ili nesvesni, strah je ono što nam život neminovno čini patnjom i što nas sve dublje gura u glib močvare EGA, zatamnjujući nam svesnost one istinske lepote života i postojanja. …Stoga; prevazilazeći EGO ne postajemo „mrtviji“, iliti „beživotniji“ (kako nam to sam EGO predstavlja, jer on maniju za uživanjem u iluziji naziva „životnošću“!) nego, upravo, do neslućenih visina podižemo kvalitet življenja, poštovanja i ljubljenja života, sveta i samoga sebe, kao i delujemo u smeru konačne harmonizacije „Opšte“ prirode: naše unutarnje prirode i – spoljašnje prirode, čiji je nerazdvojni deo i naše materijalno telo. – Time počinjemo i zaista konkretno delovati u smeru svog istinskog interesa: Puta Samorealizacije i spoznaje Apsoluta.
    
     Spoznaja apsolutnog mira se, dakle, ostvaruje harmonizovanjem muškog i ženskog principa. – Meditacijom se realizuje sjedinjavanje ta dva principa u okviru naše unutrašnje prirode, a Seksom se to ostvaruje u okviru spoljne, fizički-manifestovane, prirode.
     Sama spoljašnja priroda – materijalni Univerzum (materija uopšte) – predstavlja, po svojoj funkciji i karakteru, ženski princip (Prakriti, odnosno njena pokretačka i upravljajuća sila – Šakti; sansk.), dok naša unutrašnja priroda – duhovni Univerzum (mikro-kosmos, suptilna svest, duša, duh uopšte) predstavlja muški princip (Puruša, odnosno njegov rukovodeći princip – Šiva; sansk.). U našem telu, energetsko sedište Šakti jeste u Muladhar čakri (energetski centar koji se nalazi na dnu kičme – mesto odakle nam često zna krenuti „jeza“ – i tu leže koreni Kundalini šakti, mistične „Zmijske sile“, odnosno Duhovne energije, koja je inače duboko uspavana). Sedište Šive jeste u temenoj – Sahasrar – čakri, i ona je Brahmarandhra („Vrata k Bramanu“ – Najvišem). Izmedju Šive Šaktipostoji snažna privlačnost, ali „kanal“ koji ih povezuje zatrpan je kamenjem i muljem naših mnogobrojnih karmi, tako da reka čiste energije ne može teći tim svojim prirodnim tokom. Onoga trenutka kada, nakon dugog, napornog i istrajnog rada na sebi, veoma uznapredujemo u čišćenju tog „kanala“ i nagomilanih prepreka u njemu, dešava se (a samo Sam Bog zna kada je zaista sazrelo vreme za to!) „budjenje“ te iskonske duhovne sile u nama i Šakti nezadrživo kreće u susret svom Voljenom! To je ono što mistici zovu „Budjenje Kundalini“, a što jeste samo (ponovno) uspostavljanje onog iskonskog, prirodnog toka svesti koji znači, i jeste, izvorno jedinstvo „ljudskog“ i „Božanskog“. Taj „Proces“, kada do njega jednom najzad i dodje, može se manifestovati burno i intenzivno, a može se i razvijati smireno i postepeno – sve u skladu sa karmom tragaoca. A tada, kada se stope ta individualna i kosmička svest, nastupa oslobadjanje od bilo kakvih okova i ograničenja! …Zapravo; naša težnja za srećom i ispunjenjem, koja konstantno traje čitavog života jeste, upravo, samo prikriveni odraz ove suštinske težnje za spajanjem naše individualne svesti sa Božanskom.
     Ostvarivanjem te harmonije izmedju naše unutrašnje prirode i spoljašnje prirode, odnosno realizacijom njihovog izvornog jedinstva (kada se konačno u nama sjedine Prakriti i Puruša, Šakti i Šiva, odnosno ljudska i Božanska svest), iskustveno spoznajemo njihovu zajedničku suštinu: najvišu, apsolutnu, Prirodu i Svest, odnosno –  JEDNO. Time biva realizovano stanje Mira i Blaženstva, jer suština i jedne i druge prirode jeste Energija (Čista energija). – Energija jeste život, energija jeste postojanje, a života i postojanja nema bez jedinstva dva suštinska principa. Spoj ta dva principa jeste: UMETNOST!
     Medjutim …taj spoj, da bi zaista bio umetnost, mora biti istinski.
    
     Postoje (samo) dva vrhunska kreativna čina, a to su: meditacija i seks. Oni predstavljaju vrhunce kreativnosti, jer su oba u stanju da, na svom vrhuncu, „proizvedu“ život:
-   Seksom (spoljašnjim spajanjem ženskog i muškog principa) je, na njegovomvrhuncu, moguće „stvoriti“ novo biće; a
-   Meditacijom, odnosno realizacijom savršenog znanja putem meditacije (unutarnjeg spoja, tj. harmonizovanja, ženskog i muškog principa), na njenom vrhuncu, dešava se Prosvetljenje, odnosno specifično duhovno rodjenje jednog novog, autentičnog i savršenog  Bića.
     
     No; seks, sam po sebi, nipošto ne predstavlja umetnost, jer on, kao takav, predstavlja samo iluzorno (spoljašnje) spajanje dva principa, odnosno puki „pokušaj“ (mada neuspeo) stvarnog premošćavanja sveopšte razdvojenosti. Da bi taj čin uistinu dospeo pod okrilje Umetnosti, neophodno je da se „spoj“ dogodi na razini celokupnog bića, dakle – na razini Istine! …Stoga, budući da seks, sam po sebi, predstavlja eksponent principa „ljubavi“ (ženski princip), on samo kroz meditaciju (kao princip vrhovnog „spo-znanja“, muški princip) može rezultiratiati onim što možemo nazvati: „Umetnost vodjenja ljubavi“ (akcenat nipošto nije nanačinu, nego na stanju!). Odnosno: Samo kroz „znanje“, „ljubav“ može doseći mudrost, kao i obratno; samo kroz um, srce može doseći mir i spokoj, i obratno; samo kroz muški princip, ženski princip se može uzdići, osloboditi i u potpunosti realizovati, kao i obratno; jer jedno je suština drugog, a (jer) oba jesu JEDNO!
     Razlika izmedju seksa i vodjenja ljubavi jeste u tome što seks predstavlja samo puko „spolno opštenje“, odnosno „životinjski čin“ – pri čemu je duhovna komponenta krajnje zanemarena i podredjena najnižim podsvesnim nagonima i frustracijama. – U seksu je svaki učesnik prisutan samo zbog sebe (!): da bi zadovoljio nezajažljivost svoga EGA za samoispunjenjem. Stoga on (seks), sam po sebi, predstavlja ništa drugo do: (u)savršeniji vid samo-zadovoljavanja!
     Mi, kroz EGO, seks doživljavamo kao čin vrhunskog „spajanja“, ali to je, kao i sve što je u vezi sa EGO-om, samo vrhunska iluzija jer, istinski, seks predstavlja vrhunski čin razdvajanja, odnosno: čin vrhunskog razdvajanja. – Pri tom činu se duhovna razdvojenost unutar obe osobe sve više i više povećava, jer se svaka sve više predaje svojim sopstvenim iluzijama i fantazmima, a samim tim se sve više povećava i razdvojenost izmedju te dve jedinke (aktera tog čina). Time se postiže to da, umesto istinskog sjedinjenja ta dva principa, odnosno ta dva bića, njihova „sjedinjenost“ biva samo prividna (zabluda i laž) a da, istinski, oni ostaju ipak, i uvek, samo dva razdvojena „ostrva“ – i to, čak, neuporedivo razdvojenija nego pre tog čina!… Na taj način se nikada ne uspeva ostvariti taj toliko željeni osećaj: postati JEDNO sa partnerom; a podsvesni bol (frustracija) zbog tog neispunjenja i, njime uslovljena, žudnja za ispunjenjem uvek nas nanovo vrte u tom krugu patnje. Ta žudnja je i, zapravo, osnovna prepreka da čin doživimo spontano, istinski svesno, i ostvarimo spoznaju potpunog jedinstva i ispunjenja. To je zaista činjenica, jer: Bog se može spoznati, i spoznaje, tek kad su, u potpunosti (svesno i podsvesno), odsutne želje (žudnje) za Njegovom spoznajom! – Tek kada zaista prevazidjemo sve želje (žudnje), pa i želju za prevazilaženjem samog EGA, tek tada EGO biva prevazidjen i spoznajemo svoju istinsku prirodu.
     Za razliku od seksa, „vodjenje ljubavi“ podrazumeva potpuno svesno, spontano i psihički opušteno predavanje ljubavnom činu. Tada više ne postoje „akteri“, koji „vode ljubav“, već tada egzistira samo „akcija ljubavi i predanosti“. – A pošto tada jeste svesnost koja nije zamračena EGO-om, to konkretno znači: meditacija tokom „seksa“ (vodjenja ljubavi)! …Pri takvoj sjedinjenosti dva principa, pri vrhuncu čina se ostvaruje takav zajednički duhovno-energetski tok koji predstavlja realizaciju spoznaje istinskog jedinstva, harmonije i ispunjenja:„DVOJE“ postaje „JEDNO“! Takva spoznaja, dakle, podrazumeva celokupnu prisutnost – svo vreme biti istinski ovde i  sada – a to znači: voditi ljubav zbog same ljubavi a ne zbog zadovoljavanja žudnje vlastitog EGA; odnosno: ne „voditi“ ljubav, već dozvoliti da „ona vodi nas“!
     Medjutim, da bi to bilo ostvarivo, neophodno je prvo osposobiti se za mogućnost istinske svesnosti (totalne samosvesti) pri svim ostalim životnim aktivnostima, koje same po sebi omogućavaju daleko lakše „nadziranje“ („svedočenje“).
     
     Na vrhuncu gore pominjanog čina dolazi do istinske harmonije izmedju principa znanja i principa ljubavi, odnosno do našeg istinskog „uvida“ u stanje njihovog nerazdvojnog – Jedinstva.
     U ovom našem svetu dualnosti, mi uvidjamo kako su „ljubav“ i „znanje“ dva zasebna entiteta. Medjutim, istinski, oni su medjusobno savršeno uslovljeni: istinska ljubav, jednostavno, podrazumeva istinsko razumevanje, i obratno – spoznajom istinske suštine nečega, u nama se budi istinska ljubav prema tom nečemu! Ono što je „savršeno uslovljeno“ to, istinski, uopšte nije „uslovljeno“ već je to JEDNO ISTO. Prema tome, budući da su, u ovom našem svetu dualnosti – ljubav, znanje, sloboda, mir, istina, itd. u potpunosti medjusobno uslovljeni (nema jednog bez drugoga), oni zapravo (istinski) predstavljaju JEDNO ISTO: tzv. „Božje Kvalitete“, odnosno – Svesuštinsko Jedno.
     Umetnost je Kreativnost, Kreativnost je Energija, Energija je Svest, Svest (Čista Svest) je Bog, Bog je Ljubav, Ljubav je Sloboda, Sloboda je Život, Život je Umetnost, itd.itd. – Sve je to: JEDNO! …Onaj ko to JEDNO vidi kao zasebne, medjusobno razdvojene i uslovljene, entitete taj ne zna istinu; a onaj ko u svemu uvidja odraz, i manifestovanje, JEDNOG – taj ima istinsko znanje.


(A.I. – 173.str)

Nema komentara

Нема коментара:

Постави коментар