Čarobne misli
budi to sto jesi
JA SAM TU – deo 1
Hinterlasse eine Antwort
Došao si, i dobro si učinio,
bio si mi potreban,
zapalio si bakljom moje srce
spustio plamen u moje grudi.
Sapfo
bio si mi potreban,
zapalio si bakljom moje srce
spustio plamen u moje grudi.
Sapfo
Sedela je na pustoj plaži i ponavljala stihove pesme koja je za sobom ostavljala misteriozni trag antičke Grčke… U rano proleće na plaži nije bilo turista, a meštani ionako nisu često šetali obalom, jer su to prirodno bogastvo doživljavali kao da im je od Boga dato, pa samim tim i nezanimljivo. Ali Petkana je volela sedeti sama, dodirivati vlažni pesak, posmatrati uzbukrane talase i udisati slankasti vazduh koji ju je nagonio na sanjarenje. U tim momentima je zaboravljala na sve i prepuštala se prirodi koja ju je nesebično napajala svojom energijom. Osećaj jedinstva, pripadnosti, stabilnosti ali i prolaznosti…sve je to ispunjavalo njeno biće i ona se prepuštala Bogu da je vodi. Pomislila je koliko je beskrajna mudrost Velike Majke koja nam uvek donosi ona iskustva koja su nam u datom trenutku potrebna da bismo izvukli pouku i stekli poverenje u Sebe i Božnstvo u sebi.
I onda joj u misli ušeta Adrijan. Da li je i Sapfo imala svoga Adrijana koji ju je inspirisao da napiše bezvremenske stihove koji će se vekovima nakon njene smrti ponavljati i ostavljati traga? Sigurno jeste, kako bi inače mogla stvoriti tako strastvenu pesmu? Takve emocije može izazvati samo ljubav koja te podiže do nebesa ali i baca na tlo na kojem se razbijaš u bezbroj krhotina. Pogrešno je verovati da ljubav donosi samo radost i sreću. Petkana je vrlo dobro znala da ljubav između dvoje ljudi ima i svoju mračnu stranu koja je podjednako vredna, pa možda čak i vrednija od euforije koju zaljubljenost izaziva. Da li je Adrijan čovek koji je došao u njen život i zapalio bakljom njeno srce, zapita se? Nije bila u stanju uhvatiti odgovor koji je tražila od Boginja. Ali svejedno, on je sada bio deo njenog sveta i niko drugi osim njega u njoj nije izazivao osećanja koja su je navodila da preispituje sebe, dakle, sa njim bi trebala spoznati nešto. Šta? To još nije znala.
I kao da joj pročita misli, u tom trenutku telefon poče da zvoni, i bez gledanja u displej znala je da je on zove.
I kao da joj pročita misli, u tom trenutku telefon poče da zvoni, i bez gledanja u displej znala je da je on zove.
-Hej, gde si?-upita je.-Na plaži sam…-odgovori.
-Kada ćemo se videti?
-Zašto?
-Želim da te vidim…-po njegovom glasu je prepoznala da je u krizi i da ga stari demoni opet progone.
-Šta se sad dešava?
-Samo želim da te vidim, nedostaješ mi.
-Svesan si koliko je tvoje ponašanje besmisleno?
-Dopusti da ti objasnim, shvatićeš sve.
-Naravno da ću shvatiti, što ne znači da opravdavam tvoje postupke.
-Jesi li na starom mestu, kod stena?-nestrpljivo je prekinu- Doći ću odmah…
Petkana za trenutak razmisli. Da li želi da ga vidi? Previše je naporno sa njim održavati vezu, ako se to uopšte može nazvati vezom? Bolje joj je kada nije pored nje, a opet nešto je vuče ka njemu. Svesna je da su se spojili sa razlogom i da je besmisleno poricati bliskost koja se između njih pojavila.
-Dođi.-naposletku reče i prekinu vezu. Zatim duboko udahnu i zatvori oči.
Neka bude kako mora biti, na kraju zaključi. Ionako se ne vredi opirati Sudbini, jer unapred je predodređena.
Nakon nekoliko minuta Adrijan je sedeo pored nje i ćuteći posmatrao uzburkano more. I njegove misli su bile podjednako uzburkane, a emocije toliko neuhvatljive da je pomislio da će poludeti!
Nakon nekoliko minuta Adrijan je sedeo pored nje i ćuteći posmatrao uzburkano more. I njegove misli su bile podjednako uzburkane, a emocije toliko neuhvatljive da je pomislio da će poludeti!
-Ne znam šta se sa mnom dešava?!-nervozno zaključi.
-Zašto ne znaš?-mirno ga upita Petkana.
-Ponašam se kao kreten, znam to! Volim da budem sa tobom i uživam u tvome društvu, ali kao da me neka sila spopada i odjednom počnem misliti kako mi veza nije potrebna i da je za mene sloboda jedini način života…
-Šta je za tebe sloboda?-naglo ga prekide Petkana.-Definiši pojam slobode?
-Pa, da se ne vezujem, da živim kao…eto, ne znam?! Da živim kao budala! Ja sam budala, zar ne vidiš to?!-odjednom je zvučao poput dečaka koji se duri jer majci ne ume da objasni šta želi.
-Da, ti si budala. To sam ti rekla onog trentka kada smo se upoznali.
-Zašto ne znaš?-mirno ga upita Petkana.
-Ponašam se kao kreten, znam to! Volim da budem sa tobom i uživam u tvome društvu, ali kao da me neka sila spopada i odjednom počnem misliti kako mi veza nije potrebna i da je za mene sloboda jedini način života…
-Šta je za tebe sloboda?-naglo ga prekide Petkana.-Definiši pojam slobode?
-Pa, da se ne vezujem, da živim kao…eto, ne znam?! Da živim kao budala! Ja sam budala, zar ne vidiš to?!-odjednom je zvučao poput dečaka koji se duri jer majci ne ume da objasni šta želi.
-Da, ti si budala. To sam ti rekla onog trentka kada smo se upoznali.
Naglo je uze za ruku i sklopi oči. Bila je u stanju osetiti njegov nemir i pokuša ostati pribrana. Kako pomoći čoveku koji nije u stanju sam sebi da pomogne? Kako dopreti do njega?
-Ti si svetlost u mom životu, svesna si toga, zar ne?-glas mu je bio prožet emocijama koje su ga razarale,- Moja si svetla tačka u ovoj tami, nesto poput andjela, svetliš i uzdižeš se iz sveopšteg haosa, i ne znam kako, ali i mene vučeš sa sobom, oživljavaš me, Petkana, i trebam te! Kada na tebe pomislim poželim da uništim ovaj deo mene koji me tera da se ponašam kao debil!
-Pa uništi taj deo sebe!-odgovor se sam pojavi.
-Šta te sprečava da uništiš nešto što te uništava? Svi neprijatelji tvoji u tebi su. Kao i prijatelji. I samo ti možeš od neprijatelja načiniti prijatelje.
-Kako to jednostavno zvuči kada ti pričaš o tome, ali Petkana ja ne znam šta da radim?
-Pa, suoči se sa sobom! Zašto bežiš?
-Ne bežim!
-Naravno da bežiš, inače ne bi provodio vreme sa ženama koje ne podnosiš i koje te teraju da se sam sebi smučiš.
U njegovim očima se pojavi bol, a na licu gađenje. Pogodila je bolnu tačku i naterala ga da se zastidi.
-Ne budem sa tim ženama.-pokuša da se opravda.
-Nema potrebe da poričeš, uostalom, meni to ništa ne znači jer nas dvoje nismo u vezi, prema tome…
-Ali ja želim da budemo u vezi! Tebe želim! Zašto me odbijaš, ne dozvoljavaš da budem deo tvog života…
-Ti već jesi deo mog života, htela ja to ili ne. I jednom sam ti pružla šansu, mogli smo imati divnu vezu, ali ti si izabrao svoju slobodu… Pa, sada uživaj u njoj.
-Muka mi je od svega!-besno uzviknu.- Zašto misliš da nisam dovoljno dobar za tebe? Ti jesi mudra i drugačija od drugih žena, ali ne ponašaj se kao da si svetica za koju ne postoji dovoljno dobar muškarac na ovom svetu! Na kraju ćeš se umoriti od traganja za savršenim muškarcem koji ne postoji, jer niko nije savršenstvo ravno Bogu. A ti uporno tragaš baš za takvim, uzvišenim i nedodirivnim mužijakom koji će te raspametiti i učiniti tvoj život magičnim! Ali veruj, kada to konačno shvatiš, ostaćeš sama…
-Pa uništi taj deo sebe!-odgovor se sam pojavi.
-Šta te sprečava da uništiš nešto što te uništava? Svi neprijatelji tvoji u tebi su. Kao i prijatelji. I samo ti možeš od neprijatelja načiniti prijatelje.
-Kako to jednostavno zvuči kada ti pričaš o tome, ali Petkana ja ne znam šta da radim?
-Pa, suoči se sa sobom! Zašto bežiš?
-Ne bežim!
-Naravno da bežiš, inače ne bi provodio vreme sa ženama koje ne podnosiš i koje te teraju da se sam sebi smučiš.
U njegovim očima se pojavi bol, a na licu gađenje. Pogodila je bolnu tačku i naterala ga da se zastidi.
-Ne budem sa tim ženama.-pokuša da se opravda.
-Nema potrebe da poričeš, uostalom, meni to ništa ne znači jer nas dvoje nismo u vezi, prema tome…
-Ali ja želim da budemo u vezi! Tebe želim! Zašto me odbijaš, ne dozvoljavaš da budem deo tvog života…
-Ti već jesi deo mog života, htela ja to ili ne. I jednom sam ti pružla šansu, mogli smo imati divnu vezu, ali ti si izabrao svoju slobodu… Pa, sada uživaj u njoj.
-Muka mi je od svega!-besno uzviknu.- Zašto misliš da nisam dovoljno dobar za tebe? Ti jesi mudra i drugačija od drugih žena, ali ne ponašaj se kao da si svetica za koju ne postoji dovoljno dobar muškarac na ovom svetu! Na kraju ćeš se umoriti od traganja za savršenim muškarcem koji ne postoji, jer niko nije savršenstvo ravno Bogu. A ti uporno tragaš baš za takvim, uzvišenim i nedodirivnim mužijakom koji će te raspametiti i učiniti tvoj život magičnim! Ali veruj, kada to konačno shvatiš, ostaćeš sama…
Adrijanove reči u Petkani izazvaše nemir. Zar je moguće da on tako razmislja i da je doživljava na taj način?
-Ja se ne plašim samoće!-besno mu uzvrati.
-Radije ćeš ostati sama nego se ponašati kao ljudsko biće?
-Ali ja se ponašam kao ljudsko biće i uopšte ne pokušavam biti svetica, apsolutno nisi u pravu!
-Ja ti mogu pružiti ono što tražiš.
-Ne zanimaju me tvoja obećanja, dela govore mnogo više od reči!
-Šta hoćeš da dokažem?-prkosno je upita.
-Ništa.-zajedljivo odgovori.
-Ti i ja smo stvoreni jedno za drugo i bićeš moja, to vrlo dobro znaš…-osmehujući se poče da joj dodiruje kosu.
-A zašto si tako siguran u to?-nežnijim glasom Petkana prihvati izazov.
-Jednostavno znam.
-Videćemo…ti sada pokušaj da se dovedeš u red, jer tako sjeban nikome nisi dobar. -ozbiljnim tonom mu saopšti prilično gorku istinu.
-Dođavola, samo ti vidiš da sam sjeban, za sve druge ljude delujem sasvim suprotno: siguran i smiren, pa ja budim poštovanje u svima, znaš to vrlo dobro!
-Znam. Ali meni to ništa ne znači. Ja vidim tebe onakvog kakav zaista jesi.
-Radije ćeš ostati sama nego se ponašati kao ljudsko biće?
-Ali ja se ponašam kao ljudsko biće i uopšte ne pokušavam biti svetica, apsolutno nisi u pravu!
-Ja ti mogu pružiti ono što tražiš.
-Ne zanimaju me tvoja obećanja, dela govore mnogo više od reči!
-Šta hoćeš da dokažem?-prkosno je upita.
-Ništa.-zajedljivo odgovori.
-Ti i ja smo stvoreni jedno za drugo i bićeš moja, to vrlo dobro znaš…-osmehujući se poče da joj dodiruje kosu.
-A zašto si tako siguran u to?-nežnijim glasom Petkana prihvati izazov.
-Jednostavno znam.
-Videćemo…ti sada pokušaj da se dovedeš u red, jer tako sjeban nikome nisi dobar. -ozbiljnim tonom mu saopšti prilično gorku istinu.
-Dođavola, samo ti vidiš da sam sjeban, za sve druge ljude delujem sasvim suprotno: siguran i smiren, pa ja budim poštovanje u svima, znaš to vrlo dobro!
-Znam. Ali meni to ništa ne znači. Ja vidim tebe onakvog kakav zaista jesi.
On poče da se smeje, ali taj smeh je više zvučao kao očajni krici. Nije podnosio to što se pred njom uvek osećao kao da stoji go, kao od majke rođen, potpuno nezaštićen, bez mnogobrojnih štitova i oružja kojim osvaja druge ljude terajući ih da mu se pokoravaju. U njenom prisustvu svi njegovi odbrambeni mehanizmi su padali u vodu i bio je primoran dozvoliti joj da gleda njegove rane koje krvare, uporno je terajući od sebe iz stida da zatraži pomoć od nje i zamoli je da previje te rane koje mu ugrožavaju život. Previše je ponižavajuće dopustiti joj da vidi koliko je slab, jer više od svega na svetu je želeo stajati pred njom u svom punom sjaju i pokazati joj najbolju verziju sebe. Ali u tome nije uspevao i uporno je pokazivao upravo ono što je pokušavao sakriti. Svoje beznađe. I baš zbog toga je bežao u lažnu slobodu, svet u kojem su ga posmatrali kao velikog osvajača koji ruši sve pred sobom! U tom istom svetu su postojali ljudi koju su mu se divili i doživljavali ga kao svemogućeg, očekujući od njega da popravi njihove živote, jer delovao je kao osoba koja može spasiti svet! Žene su mu se bacale pod noge, srećne ako ih samo pogleda i pruži barem malu nadu da će im se možda, jednog dana, javiti i odvesti ih u krevet. A samo one najsrećnije su imale tu privilegiju da sa njim izađu na večeru ili da ih odvede na neku zabavu i upozna sa ljudima iz svoga okruženja. I spolja posmatrano, sticao se dojam da su svi ti ljudi postojali samo da bi mu se divili i veličali njegovu ličnost. Jer naizgled on je imao sve: zdrav, pametan, lep, poslovno izuzetno uspešan, obožavan u društvu, moćan… Da, on je imao sve. I nije imao ništa.
A Petkana je to znala i zato ju je toliko očajnički tražio i uživao u njenom društvu, čak i onda kada mu je u lice nabrajala sve njegove slabosti terajući ga da se oseća kao najjadnije stvorenje na svetu. Pa, čak i tada, sa njom je bilo lepše nego sa bilo kojom drugom ženom. Jer ona je jedina bila u stanju razumeti kako se on oseća kada bleštavilo prestane da blešti svojim lažnim sjajem.
Zato je bio toliko siguran da će život provesti zajedno, ma koliko se ona protivila tome. Jer i on je njoj bio podjednako potreban.
Zato je bio toliko siguran da će život provesti zajedno, ma koliko se ona protivila tome. Jer i on je njoj bio podjednako potreban.
-Večeras izlazim na večeru. -Petkana ga prenu iz razmišljanja.
-Sa kim?
-Pa, to nisam dužna da ti kažem.
-Ali si se potrudila da mi saopštiš da izlaziš na večeru. Eh, ta ženska taktika…
-Prijatelji smo, zar ne?-Petkana poče da se smeje,-Prema tome, prijateljski te obaveštavam da večeras imam spoj…
-Baš lepo. Dobro pazi da te ne iskoristi i na prvom sastanku ne dozvoli da te poljubi, da ne pomisli da si laka riba…
Uživala je gledajući ga kako patetikom pokušava prikriti ljubomoru. Osećala se dobro, iako je bila svesna da se služi tipičnim ženskim lukavstvom. Svejedno, njegova ljubomora je u njoj izazivala još veću vezanost za njega, pojačavajući bliskost koja se rečima nije mogla objasniti. Kontradiktorno, a opet tako logično.
-Sa kim?
-Pa, to nisam dužna da ti kažem.
-Ali si se potrudila da mi saopštiš da izlaziš na večeru. Eh, ta ženska taktika…
-Prijatelji smo, zar ne?-Petkana poče da se smeje,-Prema tome, prijateljski te obaveštavam da večeras imam spoj…
-Baš lepo. Dobro pazi da te ne iskoristi i na prvom sastanku ne dozvoli da te poljubi, da ne pomisli da si laka riba…
Uživala je gledajući ga kako patetikom pokušava prikriti ljubomoru. Osećala se dobro, iako je bila svesna da se služi tipičnim ženskim lukavstvom. Svejedno, njegova ljubomora je u njoj izazivala još veću vezanost za njega, pojačavajući bliskost koja se rečima nije mogla objasniti. Kontradiktorno, a opet tako logično.
-Potrudiću se da ne ostane ravnodušan, u to budi siguran. -naglo ustade, poljubi ga u čelo i ode, ostavivši ga samog na plaži.
E, pa nećeš tako lako pobeći od mene, pomisli Adrijan. Ja uvek uzimam ono što mi pripada, a ti pripadaš meni…od toga pobeći ne možeš. Igra tek počinje, a pobednik je onaj koji bira najbolje poteze. Moja prednost je što znam tvoje slabosti, moja Petkana.
Osmehujući se, Adrijan ustade i krenu u osvajanje plena.
Osmehujući se, Adrijan ustade i krenu u osvajanje plena.
Samo…uvek se postavlja pitanje, da li će lovac postati lovina?
Nastavak sledi.
Jelena
