Fitness & Wellness

Prednosti inteligentnog tela

Aikido se svrstava među najteže borilačke veštine i praktične rezultate pokazuje nakon dužeg perioda vežbanja, ali činjenica je da se njegovi majstori na tatamiju, a i van njega, kreću brzo i gipko, čak i kad zakorače u devetu deceniju.

---

---

05.09.2015. 20:26h

foto: Shutterstock, Profimedia

Svako želi da ima gipko, sposobno i spretno telo koje, osim što je efikasno, funkcionalno i zdravo, još i dobro izgleda. Ali, brojne instant metode za ovakav napredak koje su se poslednjih decenija pojavljivale, obeshrabrile su najveći broj ljudi da tako nešto uopšte pokušaju jer su rezultati bili slabi i kratkotrajni. Ono što ovakvi pristupi prenebregavaju jeste činjenica da telo ne radi ništa drugo nego se prilagođava nametnutom načinu života, pa je za savršen tonus neophodno odabrati način života koji ga stvara. To je ono što na japanskom znači sufiks do, koji znači put i stoji iza većine naziva borilačkih veština. Ovo je još bolje definisano u staroj istočnjačkoj izreci: Put je cilj. U današnjem ubrzanom vremenu ovo izgleda kao bezmalo suluda ideja, ali nije loše osvrnuti se na činjenicu da su trenutno najveći majstori aikidoa na svetu uspešni bankari i poslovni ljudi. Dakle, vremena se ipak nađe. A osim primenjivih borbenih tehnika, onaj ko se opredeli za put ravnoteže energije, što u prevodu znači naziv ove veštine, dobiće i zategnuto telo i ozbiljnu količinu spretnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, što bi neki stručnjaci nazvali telesnom inteligencijom.




Putovanje kroz vreme i prostor

U godinama posle velikog svetskog rata, iz zemlje koja je u njemu izgubila na najstrašniji način, pojavila se borilačka veština koja je po samoj svojoj suštini bila drugačija od svih prethodno viđenih. Aikido je kroz svet proneo i kulturu iz koje je potekao i danas kad uđemo u prostor u kome se vežba, jednim delom otputujemo u Japan: hodamo bosi po tatami strunjačama, obučeni smo u kimona, koristimo drvene kopije japanskih mačeva - katana, bokene i tehnike koje vežbamo imaju nazive na japanskom jeziku. Dolazeći na trening, ne otputujemo samo 9.000 kilometara ka istoku, već se uz to i vraćamo u vremena kada su borilačke tehnike bile deo svakodnevne obuke samuraja i pokušavamo da doživimo isto ono prosvetljenje kome su oni težili ceo život. A kako se to radi danas na 35 stepeni Celzijusa u hladu i u našem gradu?
Jedini način za napredovanje u svakoj fizičkoj veštini jeste fizička vežba. Trening počinje zagrevanjem koje se uglavnom sastoji od vežbi istezanja, osnovnih kretanja i padova. Trening može da vas zaplaši ako ga gledate sa strane, ali kada postanete njegov deo, strah nestaje jer shvatite da u stvari to što ljudi padaju uz tresak uglavnom uopšte ne boli. Aikido nije sport, nema takmičenja pa nema ni prilike da se povredite u nekom nadmetanju, osim ako ste prirodno trapavi ili pokušate da neuspešno nadmašite sami sebe, ali ni tada to nisu ozbiljne povrede.

Učenje uz opuštanje

Nakon zagrevanja na treningu, sledi uvežbavanje tehnika, najčešće u paru. Onaj ko izvodi tehniku, to radi na partneru kojem u tu svrhu pozajmljuje svoje telo. Podrazumeva se da učenje veštine pretpostavlja učenje obe ove uloge, onoga koji baca i onoga koji biva bačen u nekoj tehnici. Da bi sve ovo bilo moguće, mora da postoji poverenje između svih koji zajedno vežbaju i koji vremenom počnu da komuniciraju novim telesnim jezikom, jezikom aikidoa. Najlepše u procesu učenja i napredovanja u celoj veštini jeste to da do njega zapravo dolazi bez nekog našeg voljnog napora. Najbolje učimo ako uspemo da se opustimo i pustimo da naše telo nesvesno odgovori na izazove tehnika, slično kao kada smo kao dece učili da hodamo ili plivamo. Kada počnete da učite da se opuštate kao oni, u godinama kada više niste deca, to ume da bude i doživotno iskušenje.
Ono po čemu je aikido jedinstven i drugačiji od drugih borilačkih veština jeste to da njegovom vežbanju podsticanje agresivnosti nije ni sredstvo, a ni cilj, što je praktično suprotno svim drugim borilačkim veštinama ili sportovima.
Kako se bez agresije dolazi do efikasnog sistema samoodbrane koji se u pomenutim godinama s početka teksta širio svetom kroz efikasnu praksu mnogo više neko kroz same ideje koje je nosio, svako koga ova tema interesuje moraće da potraži na treningu u nekom od mnoštva aikido klubova. Ako se s ovom veštinom niste sreli, nema mnogo smisla posebno opisivati tehnike, bilo bi dosadno kao da vam neko prepričava kako se vozi bicikl, pogledajte trening i što je mnogo bolje - oprobajte se u njemu.

Prioriteti se menjaju

Kod izbora organizacije, kluba i instruktora gde ćete vežbati, morate sami malo da se pomučite, a kao i u svemu, trebaće vam i dosta sreće. U slučaju pogrešnog izbora izgubićete vreme ili novac, pre nekoliko vekova pogrešan izbor verovatno bi vas olakšao za glavu! Ako nađete sebe u aikidou ili on nađe vas, ostaćete mu verni ceo život. Ali, bez brige, stara poslovica kaže: Kad je učenik spreman, učitelj će se naći.
Aikido je jedna od retkih fizičkih aktivnosti koju možete sa zadovoljstvom upražnjavati do duboke starosti i stalno se u njemu menjati i napredovati. Po pravilu, niko nije ostao u aikidou iz razloga zbog kojih je na početku počeo da trenira. Bolja kondicija, smanjivanje viška kilograma ili savladavanje veštine da nekom zavrnete ruku, samo su sporedne koristi od praktikovanja ove veštine. Velika ideja O senseja Moriheja Uešibe, Japanca malog rastom ali velikog čoveka, koji nam je podario aikido, mnogo je veća od ideje zatezanja zadnjice tako da ako vas aikido zainteresuje od početka, uronite u njega celim svojom bićem i iz sve snage. Pre 35 godina ja sam to učinio na taj način, dokaz da je vredelo bile su godine koje su usledile.



Od perača sudova do majstora aikidoa

Glumac i producent Stiven Sigal nosi jedno od najviših zvanja u aikidou - 7. dan. Sve je počelo tako što je sa 13 godina poželeo da radi, pa je slagao za godine i zaposlio se u kuhinji jednog restorana kao perač sudova. Videvši ga kako se kreće, stari Japanac koji se tamo zatekao poželeo je da ga nauči karateu, ali Sigal se vrlo brzo okrenuo aikidou, što je godinama kasnije dovelo do toga da postane prvi nejapanski instruktor u tokijskom Hombu dođou, svetskom centru ove veštine. Svoje visoko zvanje, osim zahvaljujući samoj veštini, stekao je i zbog planetarne popularizacije aikidoa, mada je teško utvrditi da li je on učinio aikido popularnim ili aikido njega...