Svest kao  perpetuum mobile

SVEST – RAZOTKRIVENA  TAJNA                             Nema čoveka koji nikada nije naslutio  nadolazak nekog događaja. Nekada slutimo da će se desiti nešto dobro, a ponekad slutimo  da će se desiti ono što ne želimo. Dešava se, mada ređe  da slutnja tinja u nama, iako ne znamo ni odakle dolazi, ni kuda nas vodi. Slutnja je blagi nagoveštaj postojanja nečega što još nismo jasno sagledali. Oduvek su ljudi slutili da može postojati mašina koju pokreće energija vakuma. Vakum je praznina i odsustvo nečega. Međutim, vakum  ipak postoji. Kada povučete vazduh iz creva koje je zaronjeno u vino, kroz njega potekne vino, zahvaljujući vakumu. Vakum je praznina i ništa. Ali, ipak jeste i obilato se primenjuje u svakodnevnom životu. Ljudi slute da se pomoću vakuma može napraviti mašina  koju pokreće ništa. Od pamtiveka  se održava ideja perpetuum mobille.To je ideja o mašini koja se neprekidno pokreće bez dodatne energije iz nekog spoljnjeg izvora. Deluje kao utopija, ali to nije jedina ideja u istoriji ljudskog roda koja je izgledala kao utopija, pa se ipak pretvorila u realnost. Jedan mudar čovek reče da ne može postojati ništa što čovek ne može zamisliti. Čovek može zamisliti čak i ništa. Šta vi mislite, može li postojati  ništa koje proizvodi nešto? Pre nego što ustrajete na svom mišljenju, podsetite se da je stvarnost višeslojna. Dok na Grenlandu pada sneg, na ekvatoru sija sunce. Za ribu je voda životna sredina, a  zemlja sredina smrti, dok za čoveka obrnuto važi. Dakle, ne postoji jednoznačna stvarnost.                         Postoje bića koja ne tvrde samo da  je perpetuum mobile realnost nego svesno žive takvu realnost. Postoje i oni koji ovakva razmišljanja smatraju apsurdom. Gde je istina? Istina je jedna, ali samo kad se dostigne. Sve ostalo su putevi do istine. Svaki čovek je samo put do istine. Bića koja su je dostigla nisu više istog roda kao sva ostala ljudska bića. Kada čitate Isusova kazivanja vidite da on zna mnogo više i da živi to što zna. On je dostigao ili razotkrio Istinu. Pre dve hiljade godina bilo je teško rečima i argumentima dočarati smisao istine običnim ljudima, utonulim u polusan i neznanje. Danas sve više ljudi naslućuje šta je istina. Nije im baš sve jasno, ali slute znanje. I ranije su bili poznati fenomeni kao što su imaginacija, vizuelizacija, ideje, um, duša, duh, ali na jedan indirektan način. Tek kada prođu kroz čovekovo iskustvo, on ih postaje svestan. Čini se da su više takvi fenomeni obuzimali ljude i upravljali njihovim ponašanjem, nego što su ljudi upravljali njima. Ako ste pažljivo pročitali poslednju rečenicu uvidećete hijerarhiju ili redosled realnosti. Naravno da postoje svi ti fenomeni kao psiha, um, misli, osećanja itd., ali pre njih postoji osnova na kojoj  niču svi ti fenomeni. Tu osnovu je Isus nazvao JA, i to ne pojedinačno Ja, moje tvoje, njegovo, nego jedno jedino, sveopšte Ja. Jedno drugo sveto biće,Buda ga je nazvao drugim imenom, Nesopstvo, čime je naglasio njegovu nesvodivost na nešto pojedinačno, ograničeno i prolazno. Još jedno sveto biće Lao Ce nazvao ga je Tao. Vi ga nazovite kako god hoćete, ali TO je naša istinska priroda, osnova na kojoj se tka šara jednog prolaznog bića. I ništa je nešto                         Od čega je napravljeno to fundamentalno, bazična, gradivna jedinica života,postojanja i realnosti? Sačinjeno je od vakuma ili od praznine. Ali to nije bezživotna, inertna i  neinteligentna praznina. Ona je živi organizam, koji se odlikuje čistom inteligencijom. Tu prazninu možete nazvati inteligencijom, jer je ne možete opipati, pomirisati, čuti, okusiti i videti, kao što ne možete ni svoju sopstvenu, pojedinačnu inteligenciju. Možete registrovati samo njene plodove. Isto tako joj možete dati ime - svest. Da li vas ova razmišljanja  iritiraju? Možda se pitate kakve to ima veze sa  odlaskom na posao da bi se zarađivao novac za život ili  kako mi takva razmišljanja mogu pomoći da bih završio školu, pronašao partnera svog života ili  ostvario nešto četvrto? Ako razmišljate o bazičnom pokretaču života vi ste na ispravnom putu pronicanja u tajnu življenja.       Ako ste uvek u direktnom kontaktu sa svojom suštinom, ako ste neprekidno svesni sebe ili ako se ne zaboravljate, kad vas preplave impresije života, u poziciji ste da živite i radite sa radošću, da budete srećni i kreativni. To vam omogućava, slikovito rečeno  da pravite razliku između umetničkog dela, umetnika i umetničkog izražavanja. Najveći broj ljudi obraćaju pažnju samo na jednu komponentu svoga života. Ili su previše utonuli u stvaranje pa se ono pretvara u naporan rad,  ili su opsednuti svojim delom što ih blokira u kreativnosti, ili su  ophrvani svojom ličnošću što ih vodi u siromaštvo življenja. Čovek nije samo posmatrač. On je i ono što posmatra i sam procesposmatranja. Čovek je  celina. Njegovo  osnovno stanje postojanja je svest.  Svest znači – sve vesti, sve informacije, naglašavam sve informacije na jednom mestu, povezane međusobno. (Etimologija, nauka o poreklu reči je neiscrpan izvor sticanja znanja, ne samo o prirodi jezika, nego i znanja o prirodi čoveka i njegovom odnosu prema svetu).                         Ne treba da vas zbunjuje mogućnost istovremenog postojanja pojedinačne svesti i opšte svesti. Takođe postoji i grupna svest, kao svest jedne porodice, radne organizacije, tima ili udruženja. Isto tako postoji i kolektivna svest, kao svest jedne etničke grupe, nacije ili rase. Unutar svih tih opštijih svesti postoje brojne pojedinačne svesti, čiji zbir je  ispod nivoa celine te svesti. Celina svih tih svesti je Apsolut svesti, totalna svest ili Bog. Bog je  bezgranično polje svesti. Vakum ima prirodu svesti. Bog je i vakum.Njegov jezik izražavanja je jezik informacija.Jezik biblije je arhajski jezik. U početku ne bi reč, kako tamo piše, nego bi ideja ili misao. Pisci biblije nisu ni mislili u današnjem smislu na pojam reč, već su istinski mislili na ideju. Dakle, u početku beše ideja i to ideja u formi namere. Ali, On nije samo poeta. Bog je sve. On je pre svega stvaralac. Kada jedan arhitekta zamisli u svojoj mašti nacrt neke zgrade, materijalizuje je u vidu crteža na papiru. Posle toga je materijalizuje u vidu makete, minijaturne zgrade kakva treba da izgleda u stvarnosti. Na kraju se projekat i model  preobraze u stvarnu zgradu. To je put preobražaja mašte u zbilju. Zar Stvaralac ne radi nešto slično? Bog je stvaralac. Ne treba da se čudimo kako On to radi. I ljudi, kao njegova deca rade isto tako, baš svaki dan. On nam je dao na dar istu moć stvaranja. Zato ljudi takođe poseduju tu moć preobražaja mašte u stavrnost. Mi smo svakodnevno alhemičari koji čudesnim putem pretvaraju jednu supstancu u drugu, a da toga nisu ni svesni. Ta "mašina" za pretvaranje mašte u realne događaje, odnose i objekte je svest. Svest je perpetuum mobile. Njen glavni mehanizam funkcionisanja je maštanje ili stvaralačko zamišljanje. Da bih naglasio njegovu verodostojnost, mogu ga imenovati na drugačiji način. To je mehanizam kreativne imaginacije. Svest iz ničega oblikuje nešto,ideju, sliku, formu, događaj, energiju itd. Svaki čovek je po toj moći stvaranja bog u malom. Ne treba da se zgražavate nad drskošću ove izjave. Zar svaki sin ne liči na svoga oca? Tako i ljudi moraju ličiti na svog kreatora. Ličimo po moći  kreativne imaginacije. Praznina  ume i hoće                         Ono što ljudi ne vide, po principu da se od drveća ne vidi šuma, oni isto tako ne vide od postojanja mnoštva da ustvari postoji samo Jedno. Totalna svest je jedno živo, inteligentno i stvaralačko Jedno. Kao živa inteligencija ona je svesna same sebe, što znači da se nalazi u samoodnosnom stanju. Pored toga ona se nalazi i u relacijama prema proizvodima svoje kreacije. To znači da ona, kao svesno Biće ima svoje namere, a gde su namere tu su i želje. Zašto vrhunsko, jedno Biće ne bi imalo i želje? Gde su želje, tu su i ciljevi kao forme poispoljenih želja.Stvaralac dakle,ima svoje ciljeve. Da bi dostigao svoje ciljeve on poseduje i umetnost kretanja. Kretanje je najvidljiviji deo Božje prisutnosti. Ono se najčešće ispoljava u vidu toka raznih energija. Energija je oblik njegovog kretanja. Ljudska bića ne mogu prodreti u njegove želje, namere i ciljeve ali mogu priviriti u njegov kretanje koje se ispoljava kao ples energija.Naučnici su otkrili da Bog stvara svu raznovrsnost formi u Multiverzumu kombinovanjem svojih misli i slika. One izgledaju kao atomi, fotoni, hadroni i mnoge druge čestice, koje mi kao takve  vidimo iako su u stvari kondenzacije energije.Kondezacije energije  su  vrhunci izraza  božjih želja i namera.Kao što je ljudski  um mnoštvo želja, namera, htenja, oseta i ideja, koji se prepliću,granaju i umnožavaju, takav je i božji um. Kod čoveka i Boga sve je isto samo se razlikuje red veličina.Ono što je im je zajedničko je moć stvaranja iz krajnjeg sebe, iz ničega ili iz vakuma. Ta moć se zove mašta. Apsolutna svest je početni izvor pojavnog sveta, a njena mašta je proizvođač sveta. Ljudska mašta je božji dar. Ona jednako stvara čuda na koja smo se mi ljudi navikli pa nam ne izgledaju kao čuda.                         Ljudi ne mogu da žive a da im se ne dešava maštanje. Na žalost, većina ljudi nisu svesni da koriste božji dar na nekoristan ili šetetan način. Mi smo vrlo uspešni da koristimo maštu u formi brige za buduće ishode  nekih događaja i odnosa ili ih koristimo u formi brige o opasnostima koje stoje na putu ostvarenja naših ciljeva. Najveći broj ljudi koristi maštu tako da ona upravlja čovekom umesto da čovek upravlja maštom. Drugim rečima, mašta najčešće stvara ono što ne želimo. Zar ova izjava ne deluje protivrečno? Kako to mašta stvara ono što ne želimo? Zašto je ona protiv mene? Zato što ne postoji veza između mašte i vlasnika mašte. Mašta je samo instrument. Mi se možemo povrediti  nožem ili pištoljem ako nismo pažljivi u rukovanju iako je to naš nož ili pištolj. Isto tako mi se možemo povrediti sa sopstvenom maštom ako je ne koristimo pažljivo. Upravljanje sa maštom je naizgled protivrečno kao upravljanje automobilom. Kada vozimo automobil, mi upravljamo automobilom, ali i automobil upravlja sa nama.To je jedinstvo upravljanja. Isto tako kada mi upravljamo maštom, mašta u isto vreme upravlja nama. Do havarije uvek dolazi kada jedan  član  upravljačkog para otkaže. Između svesti i mašte postoji neprekidno prožimanje, kao što postoji neprekidno prožimanje neba i oblaka. Nebo je ilustrativan simbol svesti. Tu je, ali šta je nebo? Jedno veliko, beskrajno plavetnilo kome se nikad ne možeš približiti. Takva je priroda i Svesti. Sobzirom da je beskrajno polje Svesti polje svih vesti i nebo je sastavni deo Svesti. Kao što ribe plivaju u okeanu vode, tako ljudi plivaju u okeanu svesti. Beskrajni okean svesti je Ono, Jedno.                         Možete živeti i bez ovakvih razmišljanja. Većina ljudi tako i živi. Pitanje postojanja Boga ponekad postave tek pomodnosti radi. I tako zatvorenim, u kavezima svojih duša, On nam dotura kroz rešetke komadiće smisla jer smisao je naša najkaloričnija hrana. Ne tragati za upoznavanjem fundamentalnog izvora života je životna  greška. Ko ne živi život sa čežnjom za vrhunskim principom doživljava patnju bez početka i kraja. Život bez Njega je napor. Bog je perpetuum mobile. On postoji i stvara bez napora. Možda se pitate gde je. Možda tražite dokaz. Vaše čisto stanje svesti je dokaz. Čisto stanje svesti je svest Ja. Nije svest  Ja sam. Kako mudar čovek dokazuje postojanje Boga? Uzmite jedan tanjir vode i posolite je. Zatim jezikom liznite vodu sjedne strane tanjira. Kakva je? Slana. Uradite to s druge strane. Kakva je? Isto slana. Probajte vodu  sa više strana tanjira. Kakva je? Uvek slana. Takav je Bog. Prisutan je sa svih strana. Ne vidi se, ali se zato oseća. Bog je so života.