Theravāda budističko društvo
Kontemplacija osećaja
Kontemplacija osećaja
Grupa govora o osećajima – Vedana samyuta
Ñāṇaponika Thera
Preveo Rastislav Kobac
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Uvod
"Osećati jeste sve!" — tako je uzviknuo nemački pesnik. Mada su ovo
prevšiše znane reči, one dobro naglašavaju činjenicu da su osećanja
glavni faktori u ljudskom životu. Bilo da su ljudi toga svesni ili ne,
svoje živote uglavnom provedu u neprekidnom nastojanju da pojačaju
prijatna osećanja i izbegnu neprijatna. Sve ljudske ambicije i težnje
služe ovoj svrsi: od jednostavnih užitaka svakodnevnog življenja do
snažnog podsticaja moćne i kreativne radosti velikog umetnika. Sve što
se želi jeste da se ima sve više i više prijatnih osećanja, zato što ona
donose sa sobom emocionalno zadovoljenje zvano sreća. Takva sreća može
da ima različite nivoe rafiniranosti i da dostigne veliku snagu. Ova
osećanja sa svoje strane će proizvesti mnoge namere i njihove konkretne
posledice. Radi zadovoljenja "principa zadovoljstva" počinjena su mnoga
herojska, kao i mnoga neherojska i beskrupulozna dela. Zarad proizvodnje
stvari koje podstiču prijatna osećanja razvilo se hiljade industrija i
službi, sa milionima radnika. Tehnologija i primenjena nauka, takođe,
služe različitim nivoima rastućih potreba za čulnim uživanjem i
prijatnošću. Obezbeđujući sebi problematične puteve bežanja od
stvarnosti, ovi kupci emotivnih i čulnih zadovoljstava pokušavaju da
ublaže bolna osećanja kao što su strah i strepnja.
Iz ovog kratkog pregleda može se shvatiti značaj Budinog iskaza da se "sve stvari sustiču u osećanjima". Iz ovakve centralne pozicije osećanja takođe se može shvatiti da pogrešno razumevanje osećanja pripada grupi od dvadeset personalističkih shvatanja [1] gde je sastojak bića koji nazivamo "osećanja" (grupa osećanja (vedana khandha) na različite načine poistovećen sa "sopstvom", za koje se pretpostavlja da postoji. [2]
Ipak, osećanje samo po sebi, u svom osnovnom stanju, u dobroj meri je neutralno dok registruje dodir sa objektom kao prijatan, neprijatan ili neutralan. Jedino kada su emocionalne ili voljne primese prisutne, razviće se žudnja i ljubav, odbojnost i mržnja, strepnja, strah i pogrešna gledišta. Ali to ne mora tako da bude. Ove primese nisu neodvojivi delovi konkretnog osećanja. U stvari, mnogi slabiji utisci koje primamo tokom dana ostanu na prostom opažanju nerazgovetnih i kratkotrajnih osećanja, bez dalje emocionalne reakcije. To pokazuje da zaustavljanje na ogoljenom osećanju jeste psihološki moguće i da se ono može namerno ostvariti pomoću pažljivosti i samoobuzdavanja, čak i kada je stimulus koji osećaje pretvara u emocije snažan. Kroz konkretno iskustvo može tako biti potvrđeno da večiti krug "uslovljenog nastanka" (paticca-samuppada) može biti zaustavljen u fazi osećanja, i da nije neizbežno da za osećanjima sledi žudnja. Ovde uviđamo da su osećanja ključni faktor na putu oslobođenja, i zato je kontemplacija osećanja, u budističkoj tradiciji, uvek bila visoko cenjena kao korisna pomoć na tom putu.
Kontemplacija osećanja je jedan od četiri temelja sabranosti (satipatthana) i može se praktikovati u okviru meditativnog vežbanja usmerenog ka što većem uvidu (vipassana). Važno je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom životu kad god osećanja počnu da prerastaju u emocije. Naravno, ne treba pokušavati proizvoditi u sebi osećanja namerno, samo zbog vežbanja; pre bi ih trebalo prepustiti pažljivom posmatranju onda kada se pojave. Biće mnogo takvih prilika, pod uslovom da je um dovoljno budan i smiren da jasno opazi osećanja u njihovom osnovnom stadijumu.
U kontemplaciji nad osećanjima, prvo bi trebalo da postoji pažljiva svesnost o osećanjima koja nastaju, i trebalo bi ih jasno razlikovati kao prijatna, neprijatna (bolna) ili neutralna. Ne postoji tako nešto kao što su "pomešana osećanja".
Pažljivost bi trebalo održavati u kratkom trajanju tog specifinog osećanja, sve do njegovog prestanka. Ukoliko se tačka iščeznuća osećanja konstantno uočava sa sve snažnijom jasnoćom, postaće mnogo jednostavnije da se uhvate, i najzad zaustave, one emocije, misli i namere, koji obično slede tako brzo, i koji su tako često po navici povezani sa osećanjima. Prijatna osećanja su obično povezana sa užitkom i žudnjom; neprijatna sa odbojnošću; neutralna sa dosadom i zbunjenošću, ali ona takođe služe i kao podloga za pogrešna gledišta. No, kada je ogoljena pažnja usmerena prema nastajanju i nestajanju osećanja, ovi zagađajući dodaci će biti ograničeni; onda kada nastanu trenutno će biti prepoznati u svojoj prirodi, i takvo prepoznavanje često može biti dovoljno da ih zaustavi u njihovom daljem jačanju.
Ako su osećanja opažana kao mehuri koji se naduvavaju i prskaju, njihova trajna povezanost sa žudnjom ili odbojnošću će sve više slabiti, sve dok se zavisnost konačno ne prekine. Takvim vežbanjem, vezanost za dopadljivost ili odvratnost biće smanjena i unutrašnjost će biti sposobna za razvoj finijih emocija i vrlina: ljubaznosti, saosećanja, zadovoljstva, strpljenja i uzdržljivosti.
U ovoj kontemplaciji od posebne je važnosti razdvojiti osećanja od čak i najnerazgovetnijih misli o "ja" ili "moje". Ne bi trebalo biti upućenosti na ego, kao na primer "ja osećam (i samim tim 'ja sam')." Niti bi trebalo biti misli o posedovanju osećanja: "Imam prijatna osećanja. Kako sam srećna!" Sa mišlju: "Želim još da ih posedujem", nastaje žudnja. Ili sa: "Imam neprijatnosti. Kako sam samo nesrećna" i željom da se oslobodimo neprijatnosti, nastaje odbojnost.
Izbegavajući ova pogrešna i nerealna gledišta, treba biti svestan osećanja kao uslovljenih i privremenih procesa. Sabranost treba držati spremnom i usmerenom na ogoljenu činjenicu da postoji samo mentalna funkcija ovakvog ili onakvog osećanja; i ovakva sabranost ne treba da služi drugoj svrsi do onoj o znanju i pažljivosti, kao što je navedeno u Satipatthana sutti. Sve dok se po navici vezuju osećanja sa osobom koja ih "poseduje", čak i tokom meditacije, ne može biti napretka u ovoj kontemplaciji.
Svesnost o osećanjima bez upućenosti na ego će takođe pomoći u njihovom razlikovanju od fizičkih stimulusa koji ih izazivaju, kao i od kasnijih mentalnih reakcija na njih. Tako će meditant biti sposoban da zadrži svoju pažnju usmerenu na sama osećanja, bez lutanja po drugim oblastima. To je značenje izraza "on kontemplira osećanja u osećanjima" navedenog u Satipatthana sutti. Na ovom nivou vežbanja, meditant će se približiti uviđajućem znanju "razumevanja mentalnog i telesnog" (nama-rupa-pariccheda).
Dalji napredak, međutim, zahtevaće istrajnost u pažljivom posmatranju nastajanja i nestajanja trenutnih osećanja kad god da se ona pojave. Ovo će voditi produbljujućem shvatanju nestalnosti (anićća), jednom od glavnih prolaza ka konačnom oslobođenju. Kada, u meditaciji uvida (vipassana), trenutak nestajanja osećanja postane jasnije uočen, nestalna priroda osećanja će se utisnuti duboko u meditantov um. Ovakvo iskustvo, dobijeno i od drugih mentalnih i telesnih procesa, će postepeno sazrevati u uviđajuće znanje rastvaranja (bhanganana). Dosezanjem tog stadijuma, meditant će videti da dobro napreduje na putu ka daljem razvoju.
Unutar vežbanja meditacije uvida kontemplacija osećanja može da razvije svoju punu snagu kao delotvorno oruđe za raskidanje lanca patnje u njegovoj najslabijoj kariki. Ali od ove kontemplacije značajna korist može da proistekne i za one koji se u svom svakodnevnom životu posvećuju samo tihom posmatranju svojih osećanja i emocija, čak i ako to rade retrospektivno. Oni ubrzo saznaju da su osećanja i emocije "razdvojivi". Čak i ovakvo samoposmatranje i retrospektivna kontemplacija može da im pomogne u punijoj svesnosti o osećanjima i emocijama kada se oni zaista pojave. Ovo opet može da ih sačuva od zanošenja svakodnevno suprotstavljenim ushićenostima i utučenostima. Um će tako postepeno dosegnuti viši nivo postojanosti i ravnoteže, samo jednostavnom procedurom posmatranja, ili povratnog posmatranja, svojih osećanja i emocija.
Ovo, ipak, ne bi trebalo i nije potrebno da se učini stalnim vežbanjem, ali bi se trebalo koristiti u pogodnim prilikama i u ograničenim vremenskim periodima sve dok se ne upoznaju mehanizmi osećanja koja su praćena emocijama. Takvo razumevanje procesa će dovesti do povećanja kontrole nad sopstvenim emocionalnim reakcijama, i ovo će se dogoditi na prirodan, spontan način. Ne treba se bojati da će usmeravanje na osećanja i emocije, ovako opisano, voditi hladnoj ravnodušnosti ili emocionalnom povlačenju. Naprotiv, um i srce će postati otvoreniji svim onim finijim emocijama spomenutim ranije. Ono neće isključiti tople ljudske odnose, niti uživanje u lepoti umetnosti ili prirode. Ali će iz njih izdvojiti grozničavost i prijanjanje, tako da će ovakva iskustva davati dublje zadovoljenje, onoliko koliko to ovaj svet dukkhe dozvoljava.
Život življen na ovaj način može dobro da se razvija sa željom da se kontemplacija osećanja koristi za svoju najvišu svrhu: konačno oslobođenje uma od patnje.
Ñanaponika Thera
Kandy, Sri Lanka
januar, 1983
Kandy, Sri Lanka
januar, 1983
Mesto osećanja u budističkoj psihologiji
Na početku treba da je jasno da u budističkoj psihologiji "osećanje" (pali: vedana)
jeste ogoljeni utisak opažen kao prijatan, neprijatan (bolan) i
neutralan (ravnodušan). Zato ga ne treba mešati sa emocijom, koja premda
nastaje od osnovnog osećanja, njemu dodaje dopadljivost ili odbojnost
različitog intenziteta, kao i druge misaone procese.
Osećanje, u ovom smislu, jeste jedno od sastojaka (khandha) koji čine ono što se obično naziva "osobom". Specifični faktori koji deluju u emocijama pripadaju skupu mentalnih sastojaka (sankhara-khandha). Osećanje je jedno od četiri mentalna sastojka koji nastaju, nerazdvojivo, u svim stanjima svesti; ostala tri su opažanje, mentalni obrasci i svest.
Osećanje nastaje kad god su prisutna tri faktora, to jest, čulni organ, objekt i svest. Susret ova tri faktora, u budistikoj psihologiji, naziva se čulni utisak (kontakt, dodir; phassa), koji je mentalni, a ne fizički proces. On je šestostruk, pošto je uslovljen ili sa pet fizičkih čula ili sa umom. Šestostrukim čulnim utiskom je uslovljeno odgovarajućih šest osećanja. U formuli uslovljenog nastanka (paticca-samuppada), ovo je izraženo karikom: "čulni utisak uslovljava osećanje" (phassa paccaya vedana). Kada slede i emocije, one to čine u skladu sa sledećom karikom uslovljenog nastanka: "Osećanje izaziva žudnju" (vedana paccaya tanha).
Osećanje koje nastaje kontaktom sa vizuelnim oblicima, zvukovima, mirisima i ukusima je uvek neutralno. Prijatna i neprijatna osećanja ne slede uvek u vezi sa ova četiri perceptivna čula; ali kada slede, ona su onda naknadno stanje procesa opažanja i kasnija su od neutralnog osećanja koje je prvi odgovor.
Telesni utisak (dodir, pritisak, itd.) može da uzrokuje prijatna ili neprijatna osećanja.
Mentalni utisak može da prouzrokuje zadovoljstvo, tugu ili neutralno (ravnodušno) osećanje.
Osećanje je jedan od onih mentalnih faktora (cetasika) koji su bliski svim vidovima svesnosti. Drugim rečima, svako svesno iskustvo ima nijansu osećanja, čak iako je to neutralno ili indiferentno osećanje, koje takođe ima jasan sopstveni kvalitet.
Osećanje po sebi (ukoliko se ono može tako izdvojiti) je, kako je to već rečeno, gola senzacija primećena kao prijatna, neprijatna ili neutralna. Naknadne emotivne, praktične, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa ovim osnovnim osećanjem su određene drugim mentalnim faktorima koji naknadno nastaju u vezi sa tim osećanjem i klasifikacijom pripadaju skupini mentalnih obličja (sankara-kkhandha). Kvalitet tih drugih mentalnih funkcija jeste taj koji čini prethodna osećanja dobrim ili lošim, plemenitim ili niskim, karmičkim ili ne-karmičkim, zemaljskim ili uzvišenim.
Osećanje može da se zaustavi na nivou ogoljene senzacije u svim slabijim stanjima svesti, ali takođe i kada postoji pažljiva kontrola osećanja. U takvim slučajevima ne postoji vrednovanje ovih osećanja bilo emotivno ili intelektualno.
Grupa govora o osećanjima
(Vedana samyutta, Samyutta nikāya XXXVI)
1. Koncentracija
"Postoje, o monasi, ova tri osećanja: prijatno osećanje, neprijatno osećanje, i ni-prijatno-ni-bolno osećanje."
Pažljivi učenik Bude,Beleške
jasnim razumevanjem i sabranim umom
poznaje osećanja [1] i poreklo [2] njihovo,
kao i završetak [3] njihov i put koji
ka završetku ovom vodi. [4]
Dosegnuvši osećanja
u monahu takvom se žeđa gasi
i on doseže nibbanu. [5]
[1] Komentar: On poznaje osećanja prema istini o patnji. [Natrag]
[2] Komentar: On poznaje osećanja prema istini o poreklu patnje. [Natrag]
[3] Komentar: On zna, prema istini o prestanku, da osećanja prestaju u Nibbani. [Natrag]
[4] Komentar: On poznaje osećnja prema istini o Putu koji vodi ka prestanku patnje. [Natrag]
[5] Parinibbuto,"potpuno utrnuo"; komentar: kroz potpuno utrnuće nečistoća (kilesa-parinibbanaya). [Natrag]
2. Sreća
"Postoje, o monasi, ova tri osećanja: prijatno osećanje, bolno osećanje, i ni-prijatno-ni-bolno osećanje."
Bilo da je osećanje prijatnoBeleške
bilo neprijatno, ili neutralno,
bilo naše ili tuđe,
osećanje svake vrste [6]
on poznaje kao štetno, varljivo i nepostojano.
Videvši kako ono ponovo i ponovo udara i nestaje, [7]
on nadmašuje vezanost za osećanje, oslobođen od žudnje
[6] O osećanjima svake vrste videti govor 22. [Natrag]
[7] Phussa phussa vayam disva, komentar objašnjava drugačije navodeći ove reči kao ñanena phusitva phusitva, ponovljeno (njihovo) doživljavanje putem znanja (o nastanku i prestanku) Ovi stihovi se takođe javljaju u Sutta nipati, 739, sa jednim dodatnim stihom. [Natrag]
3. Napuštanje (preveo Branislav Kovačević)
"U slučaju prijatnih osećaja, o monasi, treba napustiti s njima povezanu sklonost [8]
ka požudi; u slučaju bolnih osećaja treba napustiti s njima povezanu
sklonost ka odbacivanju (odbojnosti); u slučaju ni-bolnih-ni-prijatnih
osećaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka neznanju.
Ako je monah napustio sklonost ka požudi u vezi sa prijatnim osećajima, sklonost ka odbacivanju u vezi sa bolnim osećajima i sklonost ka neznanju u vezi sa ni-bolnim-ni-prijatnim osećajima, tada se on označava kao onaj ko je oslobođen svih (štetnih) sklonosti, onaj ko ima pravi uvid. On je presekao želju, raskinuo okove (nove egzistencije) i potpuno uviđajući u čemu je obmana, [9] stigao je na kraj patnje."
Ako osećamo radost, ali ne znamo i prirodu tog osećaja,Beleške
koji lako vodi do požude, tad je izbavljenje za nas još daleko.
Ako osećamo neprijatnost, ali ne znamo i prirodu tog osećaja,
koji lako vodi do mržnje, tad je izbavljenje za nas još daleko.
Čak i neutralan osećaj, kojeg kao smirujućeg
najviši znalac označi,
ako bismo se i za njega vezali,
ne bismo našli slobodu iz začaranog kruga.
A ko ga napusti, još u ovom životu
oslobađa sebe jada, oslobađa sebe muke.
Zreo u znanju, ustaljen u Dhammi,
sva merila i pojmove nadišao je on.
[8] Anusaya. [Natrag]
[9] "Obmana" označava naročito samoobmanu (asmi-mano), tj. verovanje u postojanje sopstva, i na intelektualnom i na emocionalnom nivou. [Natrag]
4. Jama bez dna
"Kada, o monasi, neuk, prosečan čovek kaže da u velikom okeanu postoji jama bez dna, [10] on govori o nečemu nerealnom i nepostojećem. [11]
"Jama bez dna", o monasi, pre je ime za bolna telesna osećanja. Kada je
neupućeni laik pod uticajem bolnih telesnih osećanja, on se brine ali
i, jadikuje i zbunjen je. On tada ne može da
izađe na kraj sa jamom bez dna i ne može iz nje da se iskobelja. Ali
kada je dobro podučeni plemeniti učenik [12]
pod uticajem bolnih telesnih osećanja, on neće brinuti, ali ni
jadikovati, niti će biti zbunjen. Tada se za
njega kaže da je on plemeniti učenik koji može da izađe na kraj sa
jamom bez dna i koji može iz nje da se iskobelja.
Ko ne može podneti bol što u telu nastajeBeleške
i čak život ugrožava, taj drhti usred jada.
Jadikuje i glasno nariče taj nejaki čovek.
Sa jamom bez dna da izađe na kraj on ne može,
niti iz nje da se iskobelja.
Ali onaj ko može podneti bol što u telu nastaje
i ne drhti ni kada mu je život ugrožen,
taj zaista može sa jamom bez dna da izađe na kraj
i iz nje da se iskobelja.
[10] Patala. [Natrag]
[11] Komentar (prepričan): Prema narodnom verovanju, postoji u okeanu vrlo dubok bezdan, koji je voda izdubila, i u njemu žive vodena stvorenja, zmajevi (naga) itd. Za ta stvorenja, taj bezdan predstavlja osnovu njihovog života, sasvim prijatno boravište. Otuda, zvati ga jamom bez dna je sasvim neprimereno i nije u skladu sa činjenicama, jer daje njen sasvim neprikladan opis i značenje te reči. Pre je telesni bol, neodvojiv od telesnog postojanja, koji zaslužuje da se nazove "rupom bez dna" patnje, pošto je deo beskrajne samsare. [Natrag]
[12] Komentar: U ovom govoru se rečima "plemeniti učenik" pre svega misli na onoga ko je "ušao u tok" (sotapanna). Ali isto tako je i meditant sa snažnim uvidom i oštrog uma u stanju da podnese osećanja koja se u njemu jave, a da ga ne zavedu. I njega ovde treba uključiti (jer je u izvesnoj meri u stanju da prozre osećanja — Podkomentar). [Natrag]
5. Da se zna
Postoje, o monasi, ova tri osećanja: prijatno, bolno i
ni-bolno-ni-prijatno. Na prijatna osećanja treba gledati kao na bolna,
na bolna osećanja treba gledati kao na trn, a na ni-bolna-ni-prijatna
osećanja kao na prolazna. Ukoliko monah gleda na osećanja na ovaj način,
kaže se za njega da ima pravi uvid. On je presekao želju, raskinuo
okove (postojanja) i, potpuno uviđajući u čemu je obmana, stigao je do
kraja patnje.
Ko vidi bol u sreći, ko posmatra bolno osećanje kao trn,
i opaža prolaznost u neutralnom osećanju što bezazleno je —
ispravan uvid, zaista, ima takav monah jer potpuno razume ova osećanja;
a prozrevši ih, on će se lišiti prljanja u ovom životu.
Sazreo u znanju, snažan u Dhammi,
svaku meru i shvatanje on je nadišao.
6. Strela (preveo Branislav Kovačević)
"Monasi, neuk, prosečan čovek oseća osećaj zadovoljstva, osećaj bola,
osećaj ni zadovoljstva ni bola. Dobro upućen sledbenik plemenitih takođe
oseća osećaj zadovoljstva, osećaj bola, osećaj ni zadovoljstva ni bola.
Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika koja razdvaja
dobro upućenog sledbenika plemenitih od neukog, prosečnog čoveka?"
"Za nas, gospodine, učenje ima Blaženog kao svoj koren, kao svog vodiča i utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovoga što je malopre rekao. Ono što čuju od Blaženog, monasi će to i zapamtiti."
"U tom slučaju, monasi, slušajte i dobro pazite. Kazaću vam."
"Kako vi kažete, gospodine," odgovoriše monasi.
A Blaženi reče: "Kada ga pogodi osećaj bola, neuk, prosečan čovek žali, tuži i jadikuje, , postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol dve strele. Na isti način, kada ga pogodi osećaj bola, neuk, prosečan čovek žali, tuži i jadikuje, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni.
I kad ga pogodi osećaj bola, on mu se odupire. Tu na scenu stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom osećaju bola. Pogođen bolom, on čezne za čulnim zadovoljstvom. A zašto? Zato jer neuk, prosečan čovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnog zadovoljstva. Prepuštajući se čulnom zadovoljstvu, na scenu stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim čulnim zadovoljstvom. On ne uviđa ono što se događa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja. I pošto ne uviđa nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja, tada na scenu stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na osećaj ni zadovoljstva ni bola.
Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se poistovećuje. To znači da je neuk, prosečan čovek vezan za rođenje, starost i smrt, za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On je vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.
Ali znalac, sledbenik plemenitih, kada ga pogodi osećaj bola, ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom ne biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol samo jedne strele. Na isti način, kada ga pogodi osećaj bola, znalac, sledbenik plemenitih, ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni.
I kad ga pogodi osećaj bola, on mu se ne odupire. Tako na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom osećaju bola. Pogođen bolom, on ne čezne za čulnim zadovoljstvom. A zašto? Zato jer znalac, sledbenik plemenitih, vidi i drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnog zadovoljstva. Ne prepuštajući se čulnom zadovoljstvu, na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim čulnim zadovoljstvom. On uviđa ono što se događa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja. I pošto uviđa nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja, tada na scenu ne stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na osećaj ni zadovoljstva ni bola.
Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se ne poistovećuje. To znači da znalac, sledbenik plemenitih, nije vezan za rođenje, starost , za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On nije vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.
To je razlika, to je odlika, to je ono što razdvaja znalca, sledbenika plemenitih, od neukog, prosečnog čoveka."
Čovek sa uvidom, znalac,
ne doživljava (mentalni) osećaj zadovoljstva ili bola:
To je razlika u znanju
između mudraca i prosečnog čoveka
Kod učenoga,
koji je razumeo Dhammu,
jasno sagledavajući ovaj svet i sledeći,
prijatne stvari ne zavode um,
a one neprijatne ne rađaju otpor.
Нема коментара:
Постави коментар