НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ! Порука Србима и то на србици урезана у обелиск у Лици малоазијској пре 2800 година
У граду Сирбину, како га
назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у
Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом
камену српски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на
српском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.
У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.
Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.
Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су:
(1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде;
(11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).
Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:
С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:
И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор
У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву.
Србин.инфо
У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.
Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.
Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су:
(1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде;
(11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).
Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:
С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:
И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор
У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву.
Србин.инфо
Обелиск – Окултни симболизам фалуса
Обелиск
– Окултни симболизам фалуса *Немој се клањати боговима њиховијем нити
им служити, † ни чинити што они чине, него их сасвијем обори и ликове
њихове сасвијем изломи. – Мојсијева 23:24 Обелисци су фалички симболи
који се односе на древног египатског бога сунца Ра,. Један од
најважнијих познатих обелиска је Вашингтонски споменик. Структура има
четири стране које […]
коментари
-
19. август 2015. на 17:03ponosan sam što sam ličanin i srbin
19. август 2015. на 17:36
Naslov je trebao da glasi „Neverovatna glupost“ :D. tzv.
Harpagusov spomenik je pisan na 3 jezika, grckom i 2 luvijska, koji su
kasnije nazvanmi likijski i milijski i za oba se u prvo vreme mislilo da
su dijalekti hititskog, sto po gore tekstu znaci, da mi nismo u stvari
Srbi/Sloveni, vec smo Hititi, i dosli smo na balkansko poluostrvo sa
srednjeg istoka … Eto, Srbi, da se ne bunimo sto nam dolaze Sirijci i
Avganistanci, jer po ovom gore tekstu to su nasa braca, tj. predaci :D.
Glupost, nevidjena …
I jos nesto, pise se „srpski jezik“ .. koriscenje „srbskog“ nas ne cini vecim Srbima, vec nepismenim Srbima … Toliko ;).
I jos nesto, pise se „srpski jezik“ .. koriscenje „srbskog“ nas ne cini vecim Srbima, vec nepismenim Srbima … Toliko ;).
-
19. август 2015. на 18:25
Pa i nisi toliko pametan
http://www.srpskikulturniklub.com/wp-content/uploads/2012/09/vuk-i-jezik.gif
-
19. август 2015. на 21:22
Posto je covek vec objasnio, sledi citat[@Belopoljanski]:
„Писано је одавно, али у време када језик није био стандардизован на данашњи начин и када се нпр. писало и ако (уместо иако), чешљатисе (уместо чешљати се), историски (уместо историјски), када су се скраћенице итд. и нпр. писале и тд. и на пр. Некад се енглеска реч ranger коју данас преносимо као ренџер преводила као четник, Мики Маус се звао Мика Миш, а Чарли Чаплин преводио као Шарло Акробата. Све то има историјску подлогу, али се за стандардни језик примењују најсавременија правила, а не правила која су постојала (или их није ни било) у ближој или даљој историји.
Придев српски се, на пример, није у прошлости писао само као србски, већ и као: сербски, сърбски, серпски, сарпски итд. Духовита примедба како нисмо „Српи“ него Срби, може се применити и на Чехе, Грке, Немце, Енглезе, па да их стога не зовемо Чесима и Грцима, него Чехима и Гркима, а њихове језике чехским, гркским, енглезким, немацким (јер, забога, ја нисам нпр. Грч па се грчим, него Грк, или Чеш па се чешем, него Чех). Такође бисмо морали да почнемо да пишемо и о враБцима (јер није „врапац“ него врабац), ждребцима итд.
А што се тиче изговора, ту је ствар јасна: увек се изговара [српски] са П, било да пишемо са Б или П. Ево, на пример, Чеси Србију зову Srbsko, а српски језик srbsky, а и једно и друго читају као [српско] и [српски]. Руси пишу такође са Б, сербский, а читају [серпски(ј)]. Б се испред С увек чита као П, писали ми то или не. Постоје и контраправила, на пример и Д се испред С и Ш увек чита као Т, али свеједно при писању чувамо ДС и ДШ (председник, одшетати итд.). То све регулише правило о једначењу по звучности.“
20. август 2015. на 11:08
Da, jeste – Nadji povelju iz 1282. kralja Stefana Urosa II Milutina – pa pogledaj kako su se srpski kraljevi potpisivali tada.
19. август 2015. на 18:59
Lopatasu, mogao bi malo bolje da se informises o tome sta je ispravno SRBSKI ili SRPSKI. Da se malo opismenis.
-
19. август 2015. на 21:23
A evo i za tebe citat[@Belopoljanski]:
„Није баш сасвим тачно и да је „некад било правилно са Б“, тачније би било рећи да раније стриктног правила није ни било јер није ни постојао стандардни језик са свим нормама у данашњем смислу.
Радикали никад нису писали са Б, као ни 99% националистичких организација и/или удружења. Писање са Б је карактеристично углавном за Образ, који је више клерикално-љотићевска организација, као и за појединце и самосталне колумнисте привржене екстремним струјама у СПЦ.“
19. август 2015. на 21:16
Ti svoju “pismenost“ dokazuješ rečju “predaci“ umesto “preci“,
a o pameti takvih koji nastavljaju pljuvanja svojih crvenih predaka po vlastitom SRBSKOM narodu-nedostojno je trošiti reči
a o pameti takvih koji nastavljaju pljuvanja svojih crvenih predaka po vlastitom SRBSKOM narodu-nedostojno je trošiti reči
-
19. август 2015. на 21:46
Bas me zanima, a gde sam to ja pljuvao po vlastitom srpskom narodu u svom komentaru?
Inace za preci vs predaci, tu si u pravu ;).
21. август 2015. на 11:42
kantice kantice daj pravo ime a ne kantica i lopatica to sve govori o tebi a nacitan si u p…. mat… gluperdo
19. август 2015. на 18:03
Ti si prokletstvo. Zbog takvih srbomrzaca nam i propada
drzava, a izdajnici vladaju. Luda drzava sto dade obrazovanje ciganima
poput tebe, pa da umes citati i ovaj spomenik SrBskih predaka blatiti.
Dace Bog da ti se u zivotu ostvari sve to lepo sto nama Srbima zelis.
-
19. август 2015. на 21:42
Ti, prijatelju, nemas veze sa Srbima i Srbijom … Spomenik srpskih predaka?! Gospode boze … Pa ti ne znas istoriju nase zemlje, a sebe Srbinom nazivas? Osim ako vas tu gde vas uce da se pise „srBski“ ne uce nekakvu drugu „izmisljenu“ istoriju … Sloveni, pa samim tim ni mi Srbi, nemaju ama bas nikakve direktne veze sa Malom Azijom i Srednjim Istokom, tako da to direktni srpski predaci nisu, to srpski spomenik nije, a ovaj clanak je istorijska fantastika u rangu „Igre Prestola“ …
-
20. август 2015. на 09:58
Iz starih zapisa mozemo saznati nesto vise o nasem glavnom zadatku za zivota svoga
a to je da se istrazi individualno i kolektivno nesvesno
Iz tih starih zapisa preci nam se direktno obracaju
i spominju ovu gnjidu srpsku sto pljuje na svoj narod
koji nece da upozna svoje nesvesno
jer ce videti koliko je govno
-
23. август 2015. на 20:36
Govno si ti jer se stidis prave srpske istorije pa prihvatas nekakve gluposti … Mi smo sloveni, nismo arapi, a ako imas zelju da budes arap slobodno se spremi i pravac Iran/Sirija, eto, taman migranti napravili mesta
19. август 2015. на 21:11
A nasa deca uce u osnovnim skolama kako su albanci Iliri… nasa
Akademija nauka i umetnosti cuti. Zasto nam ne daju bar malo da se
ponosimo svojim rodom, a sutra i porodom… Ehhh… valjda nam je istekao
„rok trajanja“ pa hoce da nas zatru.
-
23. август 2015. на 20:42
To je isto diskutabilno – da su Albanci Iliri .. Jedini razlog za to je sto se ne zna kojim su se jezikom sluzili Iliri, a albanski jezik ne pripada ni indo-evropskoj, a ni indo-azijskoj grupi jezika pa se pretpostavlja da su starosedeoci – mada i madjarski pripada posebnoj, ugro-finskoj grupi, a za njih se zna da su se doselili negde u vreme velikih seoba.
20. август 2015. на 12:32
Ово би требало публиковати и стално подсећати Албанце и
Хрвате, као и челнике ЕУ од када су Срби, српски језик и писмо на
просторима Европе и Мале Азије.
