петак, 21. август 2015.


SLEDITE SVOJE BLAZENSTVO
Ovo je peto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.
Mi smo "Radnici svetla"
Po cemu se moderni "radnik svetla" razlikuje od miliona drugih dusa trenutno inkarniranih na Zemlji? Clanovi planetarnog tranzicionog tima imaju odredjeni nivo razumevanja kosmickih principa koji je visi od prosecnog. Kada malo skrenemo paznju sa dosadne svakodnevice na neke univerzalnije perspektive, otkricemo kod sebe neke aspekte koji nam pomazu da razjasnimo svoju vrednost i funkciju.
Ne mozemo znati kakav je danas prosecan nivo svesti jer ne mozemo da udjemo u srce i svest nekog odabranog uzorka od oko hiljadu ljudi. Zato pokusavamo da nivo duhovnog razvoja procenjujemo na osnovu necijeg ponasanja. Preciznije, obracamo paznju na to da li nam necije ponasanje prija ili ne. Istovremeno smo svesni da nas same niko ne bi mogao tacno da proceni na osnovu naseg ponasanja. Znaci, ovozemaljskim ocima ne moze se proceniti koliko neko doprinosi budjenju Zemlje.
Tokom svog dugogodisnjeg rada stretao sam na stotine ljudi koji su u isto vreme bili i "duhovno svesni" i borili se. Kao intuitivni savetnik, ja bih pogledao u njihov um i srce. Proverio bih kakav je njihov ugovor koji su sklopilli sa Zemljom. Bez izuzetka bih unutar svake osobe otkrio bice koje je bilo daleko plemenitije, snaznije i nalik Hristu nego sto bi te osobe mogle da poveruju. Svaka osoba imala je uzvisenu svrhu. Ali, kada bih im se verbalno obratio, oni bi mi dali gomilu razloga kako za njih nije moguce da sagledaju tu unutrasnju viziju. Razlozi su uvek bili ovozemaljski, ogranicenja su iz ovog sveta, kao i ideje koje su dobili na osnovu svog vaspitanja koje su im usadili njihovi autoriteti.
Sto sam vise sondirao unutrasnje nivoe ljudi i nacin funkcionisanja Zemljine skole, sve vise i vise sam shvatao sta je potrebno da bi neko bio radnik svetla na ovoj planeti. Radnici svetla se secaju da treba da funkcionisu unutar kosmickog zakona koji rukovodi nasom realnoscu:
  • Prvo, umovi svilh ljudi su povezani i istinska komunikacije se odvija putem telepatije.
  • Drugo, svaka osoba kreira celokupnu realnost u skladu sa sistemom verovanja koji je odabrala.
  • i tri, Bog je ljubav i Bog je u celini snaga, pa prema tome sve je bas onako kako i treba da bude. Ako ne primecujemo da je sve bas onako kako treba da bude, onda treba da popravimo nasu percepciju.
Kada ovo shvatimo, mozemo da definisemo nasu funkciju i vrednost za ljudsku rasu.
Dok sam zavirivao u unutrasnjost stotina ljudi nalik vama (ako ste tipican predstavnik onih koji bi inace citali ovakvu knjigu), garantujem da imate natprosecan nivo saosecanja i razumevanja prirode Boga. Ne zelite nikoga da dovedete u opasnost. Volite lepe i mirne stvari. Znaci, posto je vasa svest telepatski povezana sa svakim bicem u svakom carstvu na planeti, kada god imate uzvisene, isceljujuce ili srecne misli, podizete nivo svesti na Zemlji. Vi isceljujete planetu.
Niste eskapista kada zaobilazite bavljenje svakodnevnim "dramama" i umesto toga odete da uzivate u prirodi, okruzeni mirom i lepotom. Vi sledite uputstva majstora ucitelja koji razumeju i uce nas da umirimo um u utisamo dusu. Oni znaju da nicije reci ili ponasanje ne mogu da povecaju kucni budzet ili rese porodicnu svadju. Znaju da kada se jedna osoba fokusira na mir, stvara se otvor u Zemljinom omotacu, kroz koji nevidljivi radnik moze da, kao slucajno, neocekivano, kreira dogadjaje koji mogu da poboljsaju svaku situaciju.
Ovo je vreme kada moramo da odaberemo da budemo mirni u svakom trenutku, da budemo prosperitetni u svakom trenutku, da isceljujemo u svakom trenutku. Jer jedino takvu svest treba da delimo sa Zemljom.
Radnici svetla nikada masovno ne dolaze na Zemlju, osim u osvit Ere Vodolije. Njihova funkcija je da menjaju kolektivnu podsvest radeci u harmoniji sa kosmickim zakonom, a sto i jeste jedini nacin da se nesto promeni. Tako se pokazalo da je posao radnika svetla jednostavno da odaberu da budu srecni i slede svoje blazenstvo.
Tek poneko od nas moze zaista da shvati kako bi izgledao zivot bez drame i dilema. "Sta ti to znaci biti miran u svakom trenutku? Sta ti to pricas, budi stalno srecan? Da li hoces da kazes da imam pravo, da zasluzujem i da verovatno mogu da provedem svaki momenat, svakoga dana u totalnom blazenstvu?" Ne samo da vam je dopusteno, vi ste obavezni da sada radite ono sto zelite. Ako zelite da iscelite planetu, morate da radite samo ono sto vam prija, i nista osim toga. Morate da budete ono sto jeste i nista drugo. Jedino kada sledite svoje blazenstvo mosete da oslobodite kreativnost i podelite je sa Zemljom, a zbog toga ste ovde. Svi mi moramo da budemo kreatori i primeri cistog blazenstva. Samo i jedino tako i planeta moze postati blazena.
Da razmotrimo pitanje ljiljana u polju�
Ako sledimo majstore ucitelje, svaki dan treba da provodimo slusajuci muziku, razgovarajuci sa cvecem. Kao rezultat, bili bismo bogati, isceljeni, u savrsenoj harmoniji sa svim ljudskim bicima. To je zaista sve sto treba da radimo, ali ego i dalje misli da je jedino sto nas cuva od totalne propasti nasa sposobnost da manipulisemo, kontrolisemo ili se na neki drugi nacin bavimo razlicitim vrstama odbrane. Ego ne dozvoljava sebi da prizna da je Bog glavni, a ne on i ne zna ko je odgovoran za opstanak ljudi i planete. Ljudi koji zele da budu "prakticni" tako sto se ponasaju ili defanzivno ili agresivno, a u isto vreme pokusavaju da budu "duhovni" u stvari sluze dva gospodara. To je izvor jako velikih frustracija.
Ovde u Nju Meksiku, gde mi zivimo, ima puno toplih mineralnih izvora. Ljudi iz celog sveta dolaze ovamo na lecenje ili radi odmora. Samo sto sam uronio u jedan od ovih predivnih izvora, pridruzio mi se neki covek. Kada sam zavrsio sa svojom meditacijom, pitao sam ga odakle je. "Iz Njujorka". Pitao me je da li cesto dolazim ovde, a ja sam odgovorio da zivim nedaleko odavde. Prokomentarisao je kako sam veoma srecan sto mogu cesto da dolazim na izvore. Objasnio sam mu da nije sreca u pitanju, vec moj izbor. Pre nekoliko godina shvatio sam da je zivot prekratak i da treba da radim ono sto zaista zelim da radim i da zivim tamo gde zelim. On se zgrcio, pokrio usi rukama i rekao: "Ne zelim to da slusam".
Kada oni koji uce za majstore prestanu da se izvinjavaju univerzumu zato sto ne mogu da budu sasvim iskreni prema svojim zeljama koje poticu iz srca i sto ne slede svoje blazenstvo, to znaci da ce uskoro postati punovazni majstori. Ali, kada se neko pomesa sa telepatskim rezervoarom energije koji okruzuje planetu, mora da obrati paznju ako zeli da postane majstor. Najpre moramo da se oslobodimo starog programiranja i verovanja.
Bilo bi zgodno kada bismo mogli samo da promenimo aktivnosti u svom zivotu i pocnemo da vodimo duhovni zivot. Ali nasa krivica i verovanja ne mogu jednostavno da nestanu cim udjemo u ashram. Ne mozemo da naucimo da sledimo svoje blazenstvo samo tako sto cemo promeniti posao. Svoju realnost kreiramo iznutra prema spolja. Nase blazenstvo je isto kada prestanemo da se raspravljamo, kao i kada napravimo veliko umetnicko delo ili iscelimo bolesnog. Tezi deo zivota u blazenstvu predstavlja sredjivanje nasih medjuljudskih odnosa i privlacenje izobilja u nas zivot. Privlacno je citati dramaticne pricice o tome kako ce tamo neka bozanska bica spasiti nasu planetu, ali istina je da nema nicega tamo negde.
Taj odgovor ne zelimo da cujemo zato sto on kaze da smo mi odgovorni za sve. Mi smo odgovorni za to da budemo srecni u ovom trenutku, da mislimo velicanstveno i da verujemo da smo korisni za planetu. Vasi roditelji i drugi autoriteti vam ovo sigurno nisu rekli. Garantovano vam niko nije rekao: "Mislim da ces biti Hrist kad porastes". Pre ce biti da ste culi ovo: "Sta ti to znaci, da budes spasilac planete? Nisi ti bas taj kalibar. Bolje ti idi lepo u cosak". Nema veze koliko imate godina ili kada su vasi roditelji umrli, jos uvek cujete njihov kriticizam kada se ukrcate na vasu stazu slobode. Jedino mozete reci: "Izvini mama. Ja sam bozanstven. Nemam vremena da klecim u cosku jer sam pristao da spasem planetu i sve njene stanovnike". Sve dok su ljudi zatvoreni u fizickim telima cuce glasove autoriteta zato sto su uronjeni u kolektivnu podsvest. Znam da nije lako, ali ne moramo da budemo zrtve tih starih glasova.
Roditelji ne odobravaju blazene potomke
Roditelji, vaspitaci, autoriteti se jednostavno trude najbolje sto umeju. Oni su studenti Zemljine skole. Oni se ne obucavaju za majstore. Mi sada mozemo da se opredelimo da sledimo samo ucenja majstora, a ne nekoga ko nije pokazao mir i srecu u sopstvenom zivotu. Ljudi koje drustvo pravi autoritetima su na naslovnim stranama casopisa kao sto su "Time", "Newsweek" i "Sports Illustrated".  Cesto se utrkujemo sa ljudima ciji je zivot, u stvari, brodolom. Oni se cesto razboljevaju, njihovi medjuljudski odnosi ne funkcionisu. U stresu su zbog novca, zbog svojih voljenih. Imaju cir ili umiru od raka, srcanog udara ili nekog drugog stresogenog faktora. Kada biramo autoritete, retko obracamo paznju na te detalje. Ne setimo se da imamo slobodu da izaberemo nove uzore.
Pitanje roditelja je osetljiva stvar za svakoga. Kao konsultant za resavanje problema ljudi otkrio sam da je svako imao problem sa roditeljima. Ili je porodica bila disfunkcionalna, ili je barem jedan od roditelja bio rigidan. Ili je dete raslo u izuzetno teskim okolnostima ili je bilo previse zasticeno. Otac ili nije bio tu ili je "gusio" dete. Sta ovo dokazuje? Samo to da je Zemlja skola, ne utopija. Mi biramo roditelje, razred, lekcije pre nego sto uplatimo skolarinu. Posto sami biramo lekcije, mozemo i da izaberemo da prestanemo da ih placamo.
Ako zivimo onako kako su nam roditeji odredili, postacemo isti kao i oni. Njihove ideje o svetu i o tome kako on funkcionise, nemaju nikakve veze sa objektivnoscu, apsolutnim ili sa Bogom. Nasa je namera da budemo bez ogranicenja, ekspanzivni i ekspresivni. Ne treba da zameramo roditeljima sto su nas kontrolisali pomocu osecaja krivice, tako je radila citava njihova generacija, tako su nauceni. Tako se radilo u Eri Riba. Ne znaci da treba da prestanemo da volimo i cenimo svoje roditelje. Mi smo pripadnici tranzicione generacije i potrebna su nam nova pravila za ljubav kako bismo se jos vise realizovali.
Treba da se zaustavimo i pazljivo razmotrimo programiranje koje su nam prenele prethodne generacije. Mi smo bili bukvalno programirani da radimo van onoga sto Bog govori, u obliku unutrasnjeg vodjstva, ili u vidu reci majstora ucitelja. Sa stanovista generacije nasih roditelja, mi smo sebicni ako im ne udovoljimo i postanemo ono sto su oni za nas isplanirali. Od nekoga su ocekivali da ih celog zivota usrecuje, u suprotnom je smatran sebicnim. Sada znamo da je ego taj koji ljude naziva sebicnim u pokusaju da ih kontrolise. Medjutim, sa duhovne perspektive, ta "sebicnost" znaci da sebe uzdizemo, blagosiljamo i brinemo o sebi.
Moramo da razumemo da smo mi i nasi roditelji jedno jer su svi umovi povezani. Postoji samo bozanska svest koja prozima svakoga i sve. Kada sledimo svoje blazenstvo, realizujemo se, zivimo srecno, od toga imaju koristi i nasi roditelji i ceo svet.
Svako ko je postao velik i zaista doprineo planeti, dovodio je svoje roditelje do ludila jer je odbijao da bude programiran i manipulisan. Bili su kao Isus kome je majka rekla: "Kako se usudjujes da bezis i da sedis sa rabinima! Zar ne znas da sam spremila veceru?" On je samo mogao da kaze: "Mama, smiri se! Imam posla". i ovo je mozda parafraza, ali da je Van Gog mnogo slusao mamu, ne bi bilo njegove umetnosti. Svako ko je dao kreativan doprinos planeti izjavio je: "Mama, tata, zao mi je, necu da sledim vasa pravila. Zivecu po sopstvenim pravilima, na svoj nacin i bas zato sto vas toliko volim pokazacu vam sta treba da radite da i vi postanete slobodni".
John Randolph Price, one kojima strah nije motivator, naziva super bicima. Oni ne kupuju polise osiguranja, ne stavljaju pojaseve za spasavanje, ne zaustavljaju se kada je na semaforu crveno svetlo u pet ujutru kada nema drugih vozila na putu. Ne osvrcu se posle toga da vide da li ih neko juri da ih kazni. Stalno ruse sablone i nikome ne dozvoljavaju da ih kontrolise. Kada se odreknemo sopstvene moci, odlazemo sopstvenu dobrobit. Ne mozemo biti slobodni ako ponovo ne preuzmemo moc i izjavimo da nismo zrtve.
Sa druge strane, nasi roditelji i drugi autoriteti veruju da su zrtve. Oni pokusavaju da nas nauce onome za sta veruju da je pravo stanje zivota. Njihova sreca zavisi od ekonomije, trzista, posla, porodice. Zaista ne zelimo da budemo kao oni.
Radnici svetla biraju radost uprkos svemu
Vecina ljudi je sebi odabrala takav raspored casova na Zemlji da ima vise nego dovoljno vremena da savlada svaku lekciju. Ovo poglavlje oni ne mogu ni priblizno da razumeju. Mnogi ljudi, na primer, odaberu celu Eru, dve hiljade godina, kako bi naucili da budu samo malo tolerantniji u odnosu na druge. Vecini ljudi je potreban ceo ciklus Era od dvadeset sest hiljada godina da nauce da ne budu zrtve.
Oni koji se danas obucavaju za majstore nisu bili tako nonsalantni kada su sklapali ugovor sa Zemljom. Nase goruce pitanje je lekcija o tome kako se pravi izbor. Ne zelim vise da istrazujem bilo kakvu situaciju u kojoj sam ja zrtva. Po sopstvenoj zelji odbacujem sve nagrade i zasluge koje bih dobio kada bih pristao da budem zrtva. Umesto toga "neka se cela moja paznja usmeri i fokusira na Boga".
U nasoj realnosti nema mesta za nase zrtvovanje. Da li mozete Boga da zamislite kao zrtvu? Da li mozete da zamislite Isusa kako kaze: "Mama, rado bih tu vodu sto imas tu pretvorio u vino, ali�vidis, ja sam stolar, znas, pravim ovu kucu, dugujem onom coveku mnogo novca za alat. Ne mogu da se bakcem sa tvojom vodom. Nemam vremena, mama".
Isus je bio uronjen u isti telepatski rezervoar kao vi i ja, pa su i njemu cesto na pamet padale misli koje su ga terale da digne ruke od velikih dela i bude obicno ljudsko bice sa ogranicenjima. Ali, to mu nije dozvoljavala njegova grupa za podrsku. Neuporedivo je lakse biti stolar nego mesija. Mi nismo dosli na Zemlju kako bismo ispunjavali ono sto od nas ocekuju otac, majka, supruga. Dosli smo kako bismo ostvarili svoj potencijal.
Zamislite da je posle hiljadu godina provedenih na Zemlji vas zivotni ciklus zavrsen i da sedite sa prijateljem, pijete pice i razgovarate o svojoj poslednjoj inkarnaciji. Prijatelj vas pita: "Ko si bila kada si poslednji put tamo zivela?" Odgovarate: "Pa, posto su sva bica Bog, mi smo svi ista sustina. Na pocetku je bio samo Bog, znaci da smo svi ravnopravni aspekti Boga, bez obzira na to sto se nalazimo u fizickom telu". " Au, sa takvim razumevanjem sigurno si transformisala Zemlju! Verovatno si cinila cuda i pomerala planetu iz njene ose.!" Na sta ste vi odgovorili: "U stvari, ne, mom muzu se to ne bi dopalo".
Cesto pokusavamo da izbegnemo da se totalno posvetimo poslu. Kompromitujemo svoje vreme i istinu iz straha od autoriteta i nemastine. Svako od nas je izvanredno bice. Ni vi ni ja se nimalo ne razlikujemo od Sanat Kumare. Jedina razlika je u tome sto je on odlucio da sledi svoje blazenstvo, a mi neprestano izmisljamo opravdanja da to ne uradimo. Kako bismo igrali igru po sopstvenim pravilima i sami kreirali svoju realnost, moramo prvo pazljivo da promenimo verovanja koja su nam usadili autoriteti.
Mnogi od nas su se nacekali dok im neko nije rekao da su u pravu. Ako vam neko to kaze, nemojte mu verovati. Opasno je nekome davati moc da nam odredjuje da li smo dobri ili nismo. Nikada necemo slediti svoje blazenstvo ako cekamo neciju dozvolu. Nece najvisi Bog da udje u nasu dnevnu sobu, da nam cestita i da nam diplomu jer je to separatno misljenje. Bog nije napolju i ne moze da dodje kod nas jer se on vec nalazi u nama. On je sama sustina naseg bica i mi smo bozanska materija koja vrsi transformaciju Zemlje.
Oduvek Zemlji jedino treba da se mi posvetimo samoostvarivanju. Velicanstven je poklon planetarnoj svesti kada smo voljni da univerzumu kazemo da smo u redu bas tako kako smo. To niko umesto nas ne moze da uradi.
Strah od odvojenog ega
Zasto vojnici sa puskom na ramenu ratuju tamo na Bliskom Istoku? Zato sto je neko tvrdokoran, inteligentan i obrazovan rekao da tako treba. Kada bi ljudi sledili svoje blazenstvo, da li bi bilo vojnika? Koliko bi bombi bilo baceno kada bi ljudi sledili svoje srce? Sta ako bismo se svi igrali u pesku? "Ne mogu svi da slede svoje blazenstvo, to bi bila anarhija, svi bi poumirali od gladi!" Da li ovo lici na reci majstora ili uplasene osobe?
Ljudi koji veruju da su odvojeni od vas, od mene, od Boga, plase se te odvojenosti. Oni traze od drustva da ustanovi pravila kako bi se kontrolisala "moc". Oni misle na moc koju neko moze da ima nad drugim ljudima i da su ljudi bez kontrole u najmanju ruku anarhisti, pa cak i opasni. Kada ostvare zeljenu kontrolu, zivot je i dalje trka za pozicijama u pokusaju da se stigne do vrha. Najrazvijeniji podvojeni ego se ne zalaze za ratove, vec za izbore. Pomocu izbora, u najboljem slucaju ce samo 49% populacije trpeti vlast vecine. Izbori su tek neznatno civilizovaniji od ratova. U oba slucaja grupa donosi odluke "u korist" ljudi.
Kako se ponasaju bica koja ne veruju da su odvojena? Pa, ona nemaju potrebu da se stite od drugih. Ne mora da im se govori o prednostima saradnje u odnosu na konflikt. Nisu skoro bezopasni, oni su sasvim bezopasni, oni su ljubav/ saosecanje/, mudrost.
Bice koje razume istovetnost svih, niti glasa, niti povlaci obarac. Ne zeli da iskazuje svoju politicku volju, zna da ne postoji potreba za centralnom zastitom, jer bilo cija volja ili stanje nisu i ne mogu biti ugrozeni. Nismo samorealizovani sve dok ne uvidimo povezanost sa svim postojecim dusama. Ono sto pomaze meni, pomaze svima. Ono sto meni skodi, skodi svima. Kada ima razumevanja, niko ne bi ni pokusao da nekoga ugrozi, pa prema tome, nikakva zastita nije ni potrebna. Samorealizacija je totalno stanje bica. Ne postoje zrtve.
Oni koji veruju u odvojenost ega veruju da je prirodno stanje bica neproduktivnost, lenjost, parazitiranje. Veruju da kada ljudi zbog ekonomskih razloga ne bi bili primorani da rade, ne bi nista davali, vec bi samo uzimali. Da je ljudska priroda zla. Na neki nacin su u pravu. Kada bi se covecanstvo probudilo do jednog odredjenog stepena, postalo zdravo, bogato, srecno, ljudi bi prestali da idu na posao. Ne bi radili nista sto nije zabavno. Ali, priroda coveka je derivat Bozje prirode kao svog izvora. Priroda Boga/ coveka je da kreira, istrazuje, ona je omnipotentna, sveznajuca. Probudjeni covek ce uvek odbiti da zivot pretvori u posao. On kreira, voli, plese. Potpuno je svestan kosmickog zakona koji kaze: ,, Nijedno Bozje dete ne moze biti prisiljeno da trpi oskudicu zbog izbora nekog drugog Bozjeg deteta. Bogatstvo kreira podsvest, ne radna snaga". Da li se secamo kakvo je prirodno stanje bica u univerzumu?
Treba potrositi vise energije da se iskreira ogranicenje nego bilo koje drugo stanje
Programirani smo da mislimo da nam zivot i nije tako los ukoliko nas neko nije osakatio ili ubio. Nauceni smo da se zivot sastoji od teskog rada i maksimalnog truda, da nam ne treba nista vise od hrane, sklonista i malo prijatelja. Ipak, nijedan majstor nije tako nesto rekao. Oni su razmatrali neobicna stanja bica kao sto je nirvana! Drustvo nas ne programira za savrsenstvo, ali je istina da smo mi delic svetla koji leti od Boga kao od zvezde. Mi cemo vecno postojati u prirodnom stanju bica u univerzumu. Potreban je veliki napor- mnogo cireva i srcanih udara i poneki kancer- kako bi se blazenstvo drzalo u pokornosti.
Zasto ucenici Zemljine skole ne zive u prirodnom stanju bica? Zato sto je jedan od atributa Boga neogranicena moc i, verovali ili ne, svaka osoba ima neogranicenu moc da kreira- ogranicenja. Nije lako biti najvisi moguci Bog, prikupiti sve svoje izvore energije kako bi se kreirala iluzija da ste jedva ljudsko bice, bespomocno, ograniceno, potcinjeno. Neverovatna ideja. Mnoga bica koja zive van Zemljine skole nikako ne mogu da shvate price koje su culi o zivotu ovde. Ne mogu da shvate kako neko drustvo moze da postoji oslanjajuci se na principe suprotne od prirodnog stanja bica u ostatku univerzuma. Kada biste zeleli da zivite na Zeta Retikuli, pa odete da ih pitate za dozvolu da postanete nalik njima, oni ne bi razumeli ni sta je to dozvola, ni sta ih uopste pitate.
Jedini blok za svesnost i prosvetljenje je odluka da ne zelimo samorazvoj i ne zelimo da budemo to sto zaista jesmo. Sve dok ne promenimo tu odluku verovacemo da nas kontrolisu planeta, vlada, ekonomija, porodica. A to ce biti tacno, jer mi smo Bog i nase reci se ostvaruju.
Dosli smo na Zemlju da se samorealizujemo, sada i ovde. Zato se Isus Hrist nije rodio za ovaj Bozic, nego pre dve hiljade godina, tada je bio potreban. A sada smo potrebni mi. Ovo je pocetak Ere istinskog prosvetljenja i nemamo nista drugo da radimo do da sledimo svoje blazenstvo, zelje svog srca.
Samorealizacija je normalna
Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bica koja postoje u nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo podrazumeva i da ne postoji nista drugo osim toga. Ali, ovde dole, na slepom koloseku arhaicnog oblika univerzuma postoji jedna mala skola poznata pod nazivom Zemlja, ciji stanovnici osecaju potrebu da traze dozvolu.
Da li znate zasto mi jos uvek pitamo za dozvolu? Zato sto verujemo u tacno i pogresno i u mogucnost greske. Ali, zar nam majstori nisu rekli da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed, Lao Ce, Konfucije, Avram. Kako Bog onda moze da pogresi?
Svako od nas je u svom zivotu imao trenutke kada je doziveo potpuno blazenstvo, ali smo takve momente uvek okruzivali strahom jer smo se bojali da ce sreca nestati. Kada smo se igrali sa omiljenom igrackom i uzivali, bili bismo uhvaceni usred nase licne ekstaze i culi bismo: "Hajde u krevet- previse se zabavljas!" Uvek kada bi zivot poceo da bude zaista sjajan, sa strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks, vezu izmedju onoga sto zelimo i onog cega se bojimo. Uvek kada bismo imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo stanje da potpuno izgubimo osecaj za vreme, tu bi obavezno bilo i : "Prestani da toliko uzivas! Sta mislis, ko si ti? Odakle ti ideja da zasluzujes da budes toliko srecan?" Odatle potice nas strah da ako je nesto isuvise lepo, sigurno ce nestati. To je to verovanje koje nas sprecava da vecno zivimo u ekstazi. Zapamtite da vi niste zrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami angazujemo ucitelje, pa samim tim uvek mozemo da ih otpustimo. Tada postajemo slobodni.
Koliko je osoba spremno da zivi u vecnom blazenstvu i da nikoga ne pita za dozvolu da bude ono sto jeste? Ajnstajn je bio takav- to je jedan. Rembrant isto tako- to je vec dvojica. Ima ih jos nekoliko, mozda tuce, stotinak, mozda hiljadu. Ako od pet milijardi ljudi koji zive na zemlji oduzmemo sacicu samorealizovanih bica koja su sama sebi dozvolila da zive u prirodnom stanju bica, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet milijardi. Cak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi predstavlja tek kap u moru.
U osvit Ere Vodolije desavaju se neke uzbudljive stvari. Kreativna svest pocinje da se izrazava u novim formama umetnosti, novim filozofijama i novim naukama. A sve je pocelo sa nekolicinom svetih radnika svetla koji su u svoje vreme smatrani radikalnim i jereticima. Sa astroloske perspektive, mozemo reci da je energija Ere Vodolije pocela da se polako uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao tranziciju. Prosireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti, nauci, filozofiji i religiji. Nekoliko modernih proroka se pojavilo da govori o boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinci, Ralf Valdo Emerson, Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli primarnu direktivu i to da je zivot na Zemlji evolutivan i tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio dogmu i stagnaciju. Ono sto ih razlikuje od ostatka drustva je njihova zelja da zive svesno, i njihova spremnost da veruju unutrasnjem bicu uprkos onome sto su ih drugi ucili.
Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana setimo velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, ucimo da sve vreme zivimo svesno umesto da koristimo stare sablone i navike. Deo svesnog zivljenja je i kada shvatamo sta razumemo, a sta tek treba da ucimo. Isto tako i da znamo kada smo skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da obnovimo resurse. Moramo biti spremni da kazemo: "Ovo jos nisam savladao, bolje da cujem ovu kasetu, procitam ovu knjigu ili da odem da posmatram zalazak sunca". Jedino kada zivimo svesno mozemo biti sigurni da najvecom brzinom napredujemo u zeljenom pravcu.
Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj zivot i odbijaju da budu zrtve. Planeta Zemlja ce bukvalno biti rajski vrt za one koji su spremni da definisu sta je njihovo blazenstvo i da ga slede. Po cemu se oni koji se obucavaju za majstora razlikuju od masa? Mase kazu: "Ne mogu da dam otkaz jer dugujem mnogo novca", dok ce oni koji se obucavaju za majstora reci: "Ovo mi ne prija, necu to da radim". Ako uporno radite ono sto vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da znate da je to vas izbor.
Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponasali kao zrtve? Potpuno smo slobodni da radimo ono sto zelimo. Mozemo slobodno da izaberemo da budemo zrtva, ali to treba da uradimo svesno. "Danas ja biram da budem zrtva. Zar to nije divno! Idem ponovo na taj posao koji mrzim". Ili: "Danas poslepodne cu biti zrtva. Ne zelim da idem u kucu toga i toga. Ne prijaju mi, ali ne zelim da ih uvredim, radije cu biti zrtva".
Ako zivimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da prilagodjavamo svoje ponasanje na nacin koji nas plasi ili nam je neprijatan. Pre nego sto dozvolimo da budemo zrtve, hajde da budemo svesni sta kreiramo za sebe i kakve matrice uspostavljamo za planetu. U trenutku kada odaberemo da uvek budemo svesni i svesno pravimo izbor, nas zivot pocinje da se menja. U roku od nekoliko dana otkricemo razlicite nacine da ulogu zrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa.
Osecamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kazemo kako nemamo izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas blazenstvo, stalno cemo se preispitivati dok jednom ne kazemo: "Odustajem!" Tada cemo se setiti sta je guru rekao o odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u slobodu.
Treba da se opredilimo da li cemo slediti pritisak vodja i raditi stvari na tradicionalan nacin ili cemo slediti svoje vodjstvo. Mozda cemo u pocetku odabrati da jos neko vreme sledimo pravila drustva, jer je tako ipak malo lakse nego da skocimo sa litice direktno u novi nacin zivota. To je sasvim u redu. To je samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo svesni toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari sablon jer u mom sadasnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za mene". Vremenom cemo se osvrnuti i reci: "Oh, Boze, zasto sam cekao toliko dugo?" i jednostavno cemo krenuti dalje.
Kada pocnemo da zivimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve nove i nove stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Nasa patnja je nas kljuc za slobodu. Bol nam savrseno tacno pokazuje sta nam vise nije potrebno u zivotu. Ne mozemo da se oslobodimo necega ako nismo svesni da to postoji. Kada ga prepoznamo i odustanemo od toga da pronalazimo opravdanja kako bismo ga zadrzali, jos jedan korak smo blize totalnoj slobodi. Kada pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada su slepi vodili slepe, jasno je da su nam ocajnicki potreni individualci da nas pomocu svog unutrasnjeg vodjstva odvedu direktno Bogu.
Mozemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u svakom trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znaci, ako nam je pukla guma, mozemo reci: "Ja zaslizujem samo najbolje, ova guma je pukla na najbolji nacin koji postoji". Ovo istice nasu moc i brise tragove osecaja da smo zrtve. Probusene gume uvek sluze da neko bice podsete da guma nema moc da nas cini nesrecnim. Kada naucimo da ne fiksiramo energiju na probusenu gumu, ego pocne da se buni, daje nam spisak losih posledica. "Prvo, zakasnices i iznerviraces se". Mozemo slobodno da kazemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko uopste moze da zakasni u Bozjem univerzumu? Kako nesto moze biti van reda? Kada je pukla guma, to je samo znacilo da cemo tamo kuda smo krenuli stici u neko drugo vreme i da ce se nesto magicno desiti.
Kada strah posmatramo kao opravdanje da se jos uvek drzimo starih sablona, zelim da kazem da nijedno bice nikada u trenutku sadasnjosti nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se odnosi na buducnost, dok se sva krivica odnosi na proslost. Znaci, kada se fokusiramo na sadasnji trenutak, necemo pronaci ni strah, ni krivicu. A jedino strah i krivica sprecavaju covecanstvo da uvidi sta je prirodno stanje bica.
Psihicka memorija i vizija
Jedan moj poznanik je kao dete proglasen mentalno retardiranim, pohadjao je specijalne skole za decu sa mentalnim problemima samo zato sto nije na vreme zatvorio svoju vezu sa drugim nivoima. Imao je mnogo nevidljivih drugara kao dete i kada je odrastao, nije zeleo da ih se odrekne. Oni bi mu ponekad davali male poklone. To je sve bilo cudno za njegovu porodicu. Doktor je rekao: "Aleks nije bas sam sa sobom, verovatno je retardiran". Danas je on poznati parapsiholog i ima tri doktorata. Radi vantelesna istrazivanja za policiju, pronalazi nestalu decu. On je normalan, ostali samo pokusavaju da zadovolje svoje roditelje.
Svako od nas ima secanja na svoje postojanje pre rodjenja. Ona ponekad procure iz podsvesti u svestan um. Sta se desava ako smo dosli iz zvezdanog sistema 37 Z u cetvrtom levom domenu univerzuma "Magicna sedmica"? Sta bi se desilo kada bismo pokusavali da zivimo u skladu sa pravilima iz tog dela univerzuma? Tamo niko nije skrivao svoja osecanja. Svako je bio telepata, otvoren, iskren. Ako bismo tako funkcionisali na ovoj planeti, dobili bismo ozbiljne cuske od okruzenja, porodice, ucitelja, zato sto smo razliciti.
Na Zemlji, moramo da naucimo da se prilagodimo. Pocinjemo da se zatvaramo kako bismo preziveli. "Cekaj, necu svakome da kazem sta znam i sta vidim. Veoma diskretno cu se povuci jer ne zelim da budem kaznjen. Ponasacu se kao normalno ljudsko bice". Mnogima se ovo desava. Onda posle dvadeset, trideset, cetrdeset godina neko dodje i kaze: "Ispricaj mi to sto znas". Ali mi smo uplaseni i reci cemo: "Ne, ne, neces me prevariti. Ne secam se ja tih kosmickih stvari".
Secam se svojih iskustava koja sam imao kao dete. Bio sam u poseti rodjacima i igrao sam se u dvoristu oko cvornovatog drveta sa nekim nevidljivim gnomom koji je bio mnogo brzi od mene. Onda me je u toj igri iznenadio rodjak. Ja sam se toliko postideo sto sam se igrao sa necim sto je nevidljivo, da sam se zakleo da nikada vise necu biti tako neoprezan. Mnogo godina kasnije preselili smo se u Santa Fe i ponovo sam video cvornovato drvo slicno onom iz dvorista mojih rodjaka. Jednog dana sam se jako mucio da pronadjem neke odgovore. Otisao sam do svog omiljenog mesta za meditaciju. Parkirao sam auto na mestu odakle sam imao divan umirujuci pogled na dolinu. Tek sto sam seo i poceo da se relaksiram, video sam na stotine tih malih ljudi, pojavljivali su se iza drveca. Vikali su: "Potrebno je da ga razveselimo! Drz� te ga!" Posle nekoliko minuta sam vikao: "Prestanite! Prestanite!" Nisam vise mogao da izdrzim da me golicaju, ali sam bio odusevljen sto su se posle cetrdeset godina vratili da se igraju sa mnom. Svako ima tu opciju da se priseti trenutaka kada se igrao sa svojim specijalnim prijateljima iz drugih dimenzija.
Da li mozete da se setite detalja iz svog zivota kada ste se bavili onim do cega vam je zaista stalo? Uranjali ste u to vreme bez vremena kada ste se igrali sa lutkama, ili u pesku. Tada bi ostatak sveta potpuno nestao. Ti su momenti model onoga cemu treba da tezite u zivotu. Mozete da u tom stanju zivite neprekidno jer ste vi ti koji kreirate svoju realnost. Mozete da iskreirate avanture, zanimljive poduhvate ili da se valjate od smeha. Mozete da imate sve sto zelite u vasoj verziji blazenstva.
Drama je poznata (utociste)
Blazenstvo je nepoznato (zastrasujuce)
Vazno je da zapamtimo da savrsenstvo nece biti dosadno. Ponekad upadnemo u zamku i prizivamo dramu jer pogresno verujemo da nirvana nece biti zanimljiva. Kada zivimo svesno, postajemo svesni koliko je drama iscrpljujuca. Kada se desi neka dramaticna situacija na poslu, da li se sklonimo ili idemo da istrazujemo sve detalje u vezi sa tim? Kako mozemo da budemo povezani sa svetlom ako ucestvujemo u drami?
"Kurs cuda" nam kaze da jednostavno izaberemo mir. Ali, ako vas neko tresne po nosu, da li da uzaberete mir? Ako banka zeli da vam oduzme kucu, da li da reagujete dramaticno ili da kazete: "Pa, sta cu, to je samo kuca". Ovo deluje zabavno, ali istina lezi u tome sta izabrati. Vecina od nas bi se uznemirila i potresla kada bi neko dosao da nam oduzme kucu. Zaboravljamo da mi kontrolisemo nase telo i nacin na koji ono reaguje. Sami biramo svoje emocionalno stanje u svakom trenutku. Posto zrtve ne postoje, imamo mogucnost da izaberemo mir.
Vecina nije bas sasvim sigurnna da je spremna da se odrekne drame. "Da li to znaci da treba da budem ravnodusan do kraja prvenstva u basketu?" Ne treba nicega da se odricemo. Ali, moramo da promenimo perspektivu ako zelimo slobodu. Nema vise pobednika i gubitnika na terenu- to su samo individue koje prevazilaze svoja ogranicenja. Kosarka je divno nastavno sredstvo. Kada atleticarka skoci vise ili trci brze od svog rekorda, iz njene perspektive ona je napredovala dalje u pravcu neogranicenosti. Iz nase perspektive, zelimo da vidimo kako se Bogovi igraju, nista drugo. Jedina svrha tih atleticara je licni napredak. Dok to ne uvidimo, ostacemo zapleteni u sopstvenoj mrezi.
Kada neko pocne da sledi sopstveno blazenstvo i odbije da se dalje povinuje autoritetima, sledi period kada nam se ucini da smo se debelo zeznuli. Na to ce nam prvo ukazati porodica i prijatelji. Reci ce da smo neprakticni, da ne mozemo tek tako da damo otkaz ili da se razvedemo. Ovo je jezivo zastrasujuci prelazni period, ali posle kratkog perioda prilagodjavanja, pocinju da se desavaju fenomenalne stvari. Ako prestanemo da igramo po starim pravilima, videcemo da i nema nicega sto bismo mogli da izgubimo. Ovde okusimo istinu: moguce je da trajno okoncamo borbu.
"Poverenje", opet ta rec
Probudjene duse u jednom trenutku odluce da potpuno veruju univerzumu. Previse frustrira kada se do kosmicke svesti dolazi sitnim koracima. Nadajmo se da ce jednom svi skupiti hrabrost da skoce u ambis. Ovo mora da se uradi s� vremena na vreme. Srecom, univerzum je veoma blagonaklon i totalno je na nasoj strani. Ako dozvolimo da nasa tranzicija bude zabavna, ona ce i biti. Univerzum nas toliko voli da ce sigurno otkloniti sva nasa ogranicenja, na manje ili vise zabavan nacin. Ali, kosmicki zakon nalaze da uvek imamo mogucnost da izaberemo laksi nacin. To se desava kada dobijemo nagon da damo otkaz ili promenimo zivot na neki drugi nacin. Osecamo da ce nas vise ispunjavati ako svoje vreme pocnemo da koristimo na drugaciji nacin.
Misli iz naseg uma se realizuju. Kada pocnemo objektivno da analiziramo misli koje najcesce imamo u umu, prepoznacemo sta ce nam se u buducnosti desiti. Ako stalno kukamo zbog posla: "Ne zelim da idem na posao", univerzum ce se postarati da vise ne idemo na posao. Zato, bolje da mi damo otkaz nego da zavrsimo na hirurgiji, da nas otpuste ili da se firma zapali. Mudro je reci: "U susret mi nailazi predivan posao", umesto: "Ne zelim da idem na posao". Univerzum se ne bavi procenama da li su nase misli pozitivne ili negativne. On ih cita i realizuje.
Kada univerzum pocne da ih pozuruje, ljudi tipicno reaguju ovako: "Ali, ne mogu tek tako da dam otkaz! Od cega cu da zivim? Umrecu od gladi! Ako ne dam otkaz i ako sledecih dvadeset godina ne budem radio taj posao koji mrzim, oduzece mi kucu!" Ako je ugrozena vasa kuca, ne opirite se. Slobodno recite: "Dovidjenja, kuco. Bila si mi divan dom, ali ja sam sada na putu ka slobodi". Opiranje izaziva duboko bolna iskustva. Sve je to samo lekcija i ako je vasa imovina u opasnosti, slobodno recite: "Boze, nosi. Ne treba mi i bas me briga sta ce biti sa mojom imovinom". Ako ovo iskreno mislite, koliko sutra ce sve biti sasvim u redu. Ali, ako izaberete da se oko toga sekirate, koliko sutra ce sve biti jos gore.
"Ne treba da imas drugih bogova osim mene" -je upozorenje kojim nas na fizickom planu kosmicki zakon opominje da kada poklanjamo paznju odredjenim stvarima mi od njih pravimo bogove. Ako verujemo da nas unutrasnji mir i sreca poticu iz kuce, onda je kuca nas Bog. A kuca je los Bog i donosi samo nesrecu. Ako znamo da smo mi ti koji kreiramo sopstvenu realnost, zasto bismo onda kreirali nesrecu? To je zato sto ne verujemo da je univerzum prijateljski nastrojen i jos uvek nismo naucili da sa poverenjem ocekujemo da nam slede sve bolje i bolje stvari. Drustvo nas uci da cemo bankrotirati ako ne radimo sve te dosadne stvari koje mrzimo, ukljucujuci i administrativne poslove. Willie Nelson je u trenutku kada su mu oduzimali kucu rekao: "Sada se secam kako je pre nekoliko godina bilo divno biti slobodan".
Jedan veoma vazan aspekt lekcije o odvajanju kaze da je veoma vazno da se ne zaboravi ovo: ono cega se dobrovoljno odreknemo, ne stvara bolno iskustvo. Samo nam ukaze na to koja je nasa "potreba" izazivac bola. Kada skocimo u ambis, mi se odreknemo svega. Ako nema straha i gubitka, nema ni bola. Verujemo da ce se Bog pobrinuti za nas i odvesti nas tamo kuda zelimo.
Nije lose unapred znati koji nas blokovi mogu cekati na putu. Ponekad nam se cini da smo se oslobodili necega, a u stvari, to smo samo delimicno uradili. Mozda vam nekoliko puta ukradu auto kao sto se meni desilo, itd. Toliko se bojimo bola koji donosi blok, da unapred trazimo garancije. Zelimo da kazemo: "O.K. Boze, skocicu ja, ali mi prvo daj novac", ali cemo verovatno kao odgovor dobiti: "Greska! Prvo se obavezuj, pa ces dobiti novac". Ako prvo dobijete novac, nista necete nauciti. Svako bi tako uradio, ali ce samo majstor da se usudi i skoci iako nema dokaza da je to uopste moguce. Majstorstvo je imati veru u sebe da ste toliko u saglasju sa univerzumom da ce se ostvariti sve sto pozelite. Kao ohrabrenje, dodao bih da su cudesa prirodno stanje bica. Kao sto kaze "Kurs cuda", kada se ne desi cudo, nesto je poslo naopako.
Kako dozvoliti univerzumu da popravi nasa ogranicenja
Pre mnogo godina sam radio za American Airlines. koro ceo dan sam provodio uzivajuci u avionima i bio sam srecan. Naucio sam da sa ljudima ne treba da raspravljam o metafizici, ali mi se jednoga dana, moj prijatelj inzenjer obratio za pomoc. Bio je preokupiran poslom, potpuno pod stresom. Banuo je sa recima: "Ti si najsrecnije stvorenje koje sam video. Da li mozes da me naucis da i ja buidem kao ti?" Tri nedelje kasnije je zavrsio u bolnici zbog infarkta i uradili su mu tri bajpasa. Univerzum na svaku molbu odgovara savrseno i ekspeditivno, bez obzira na to sto je odgovor mozda grub. Samo je naucio tog coveka kako da bude srecan! Bolnica u kojoj se lecio je uvela novi program koji je pacijente ucio kako da promene neadekvatan stil zivota. Rekli su mu da je njegovo ponasanje bilo "tip A" i da bi sprecio novi infarkt, mora da nauci da voli svoju porodicu, da se vise odmara i da uziva na obali jezera. Kada smo razgovarali nekoliko nedelja kasnije, rekao je: "Nikada nisam bio ovako srecan".
Ja nisam mogao da ga naucim da bude srecan, iako me je molio. Univerzum je taj koji odgovara na pitanja. Kada znamo da neko radi na nekom teskom problemu, najbolje je da mu posaljemo bezuslovnu ljubav i podrsku. Mi nikoga ne mozemo da popravimo, ali univerzum moze.
Posto znamo da podsvest kreira realnost, ne mozemo da se ukljucujemo u neciju dramu. Nikada vise ne smemo da sazaljevamo nekoga ko ima problem. Ranije bismo u slicnim situacijama rekli: "Oh, sirota zeno, uzas, tvoj muz je imao trostruki bajpas, tako mi je zao!" Posto podsvest kreira realnost, kada priznajemo da tragedija postoji, mi je jos jace kreiramo. Ako zelimo nekome da pomognemo, treba da ga efikasno "otkacimo", iako to deluje nepristojno.
Da li znate da se ljudi zale samo dok smo mi spremni da ih sazaljevamo? Cim prestanemo, oni odlaze. Mozemo da kazemo: "Hvala ti sto napokon odlazis, sada tek mogu da ti istinski pomognem i pruzim ti podrsku". Neko ce mozda reci: "Da, ali mogu da izgubim prijatelje! Mi smo uvek razgovarali o nevoljama i problemima!" Tacno. Ako zelite da sledite svoje blazenstvo i spasete planetu, moracete da se oslobodite takvih prijatelja.
Realno niko ne moze biti izgubljen, pa tako ni vi necete izgubiti te negativne ljude. Kada nas pozovu telefonom i traze sazaljenje, dodjemo u iskusenje da kazemo: "Ne zelim da povredim njihova osecanja". Molim vas, povredite njihova osecanja! Ako ih zaista volimo, reci cemo: "Nemam sada vremena za tebe". U suprotnom, moracemo da se inkarniramo jos jedan zivot, samo zato sto smo se, eto, sazalili. To je glupo. i kada se sledeci put inkarniramo, opet ce moliti i traziti sazaljenje, sve dok ne kazemo: "Zao mi je, ali nemam vremena za nesrecu. Vise ne verujem u dramu. Ne mogu da joj dopustim da se baskari u mom zivotu, previse sam zauzet, sledim svoje blazenstvo".
Mozemo da prihvatimo da je drami dosao kraj
Svi smi imali iskustva sa zivotom punim stresa i trauma. Ako zelimo da se duhovno razvijemo, moramo da prihvatimo da drami mora doci kraj. Neki pocnu da se koprcaju kada stvari krenu previse dobro. "Znaci, mislis da bas uvek mogu da dobijem sve sto pozelim? Pa sta sada da radim sa sobom?" Stanite i porazmislite sta ste sve naucili u zadnjih pet stotina svojih zivota. Kreativnoist, isceljenje, samoispunjenje, najbolji ste na planeti. Medjutim, tu se ipak radi o karmickom treningu. On se desio u intervalu od hiljadu vasih prethodnih zivota. Sada se pojavljuje u vidu intuitivnog znanja. A sto se tice ostalog sveta, to nije konkretno.
Ako je to u cemu ste dobri intuitivno, onda to nije nauceno. Vi ste kao Betoven. Vezbate, ali niste postali talenat tako sto ste se upisali u muzicku skolu. Izgleda da se nasa karmicka strucnost bazira na onim stvarima za koje su nasi roditelji rekli da su nekorisne. "Ti treba da budes lekar". "Ali, tata, ja zelim da sviram gitaru!" "Sine, to je neodgovorno, moras da postanes doktor". Ako ste slucajno reinkarnirani Segovija, a ne daju vam da svirate gitaru, bicete veoma nesrecni. Morate da sledite svoj put. Opustite se, planetarna podsvest se tako brzo menja da je veoma lako naci sopstveno blazenstvo.
Jedan od nacina da otkrijete koji put je vas je da stalno vezbate osecaj blazenstva. Uvek se ujutru zapitajte: "Sta bi me danas najvise obradovalo?" Blazenstvo vam nece biti servirano na tanjiru kada jednoga dana Bog odluci da ste vi na redu. Nece vam ni univerzum dati uputstvo kako da se preokrenete za sto osamdeset stepeni i postanete blazeni. Nece vas iz vase kuce baciti na neki deseti kraj planete da iznenada postanete bozji sluga. Vase blazenstvo je nesto sto vi radite na vas nacin po sopstvenoj volji a sto vas tera da prestanete da se povinujete onome sto treba, sto se mora itd. To sto vam preostane je vase blazenstvo.
Za vecinu ljudskih bica je veoma riskantan korak da slusaju svoje srce, ali jedino se tako moze izraziti licni genije. Svi umetnici, pronalazaci, muzicari iz enciklopedija su bez izuzetka bili buntovnici. Svi su oni izabrali da slede svoje blazenstvo, a ne ono sto su im roditelji rekli.
Jedini nacin da se oslobodi planeta je da prvo oslobodimo sami sebe tako sto cemo postovati svoje zelje. Slusajte zelje svog srca i odbacite ono sto vas uce autoriteti i ostatak drustva. Setite da vam je drustvo reklo da ne mozete da lecite ukoliko nemate diplomu lekara. Da je to tako, Isus ne bi mogao da isceljuje. On tehnicki nije imao kvalifikacije da leci ljude, on je samo sledio svoje blazenstvo.
Setite se vase zute sveske. Zapisite sve sto ste oduvek najvise zeleli na prvoj strani sveske, zatim sve sto vas cini srecnim, pre nego sto vas racionalni um pocne da vas ubedjuje kako je to nemoguce ostvariti. "Zelim da budem umetnik!" A ego ce reci: "Ti ne znas da slikas! Nisi skolovan, ne razlikujes akvarel od akrilika!" Ostavite ove komentare za drugu svesku.
U tu drugu svesku zapisite sve razloge koji vas sprecavaju da sledite svoje blazenstvo. Sve "treba" i "mora" sto su vam rekli roditelji i ucitelji, sve cega se setite. Zapisite svako objasnjenje koje su vam dali. Pisite dok ne iscrpite sve mogucnosti. Sada procitajte sta ste zapisali i oseticete mizerno stanje bica u kome obitavaju svi ti vasi autoriteti. Zapalite tu drugu svesku. Ostala vam je samo prva zuta sveska, vase blazenstvo.
Kada pocnemo da sledimo svoje blazenstvo, cesto sebi postavljamo pitanja da li smo na pravom putu, da se nije slucajno usunjao neki strah i sl. Lako je proveriti. Kada sledimo ego, svaka situacija deluje neverovatno slozeno. To nas podseca da zastanemo, usporimo, duboko udahnemo i potrazimo svetlo. Kada pronadjemo blazenstvo, nalazimo se u stanju kada vreme prestane da tece. Nema napetosti. Ta aktivnost moze biti sivenje, penjanje na drvece, pranje sudova, pisanje kompjuterskih programa.
Ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna kakav je osecaj kada vreme stane. Kompleksnost je uvek u suprotnosti sa blazenstvom. Ona kaze da je to sto radimo toliko vazno da ne smemo da odemo da uzivamo na obali jezera. To je trenutak kada znamo da neizostavno treba da se odmorimo. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa starim pristupom i zahteva punu veru i poverenje u univerzum.
Razmotrite u svom umu svoju situaciju. Recite: "Dobro, oduvek sam voleo da radim�ali�moj izgovor je bio�" Obavezujte se da cete dozvoliti univerzumu da vam pokaze kako da krenete u zeljenom pravcu. Dozvolite vasoj kreativnosti da tece. Vasa inspiracija ce doprineti mnogo vise nego sto mozete da zamislite evoluciji covecanstva onda kada pocnete da zivite po sopstvenim pravilima.
Kreatori matrica- radite svoj posao!
Uzivao sam na koncertu pijaniste Peter-a Nera i filharmonije iz Tulse. (Dobio sam mesto u orkestru). Tek sto je orkestar poceo da svira, Peter je poceo da improvizuje kao lud. Dirigent je posizeo i cekao je da se ovaj vrati izvornim notama, ali je pijanista nastavio da svira svoju velicanstvenu miziku. Nikada ranije je nije svirao. Povremeno ga je publika ohrabrivala. Kada sam ga pogledao, video sam levak sa mnogo radijacije koji se sirio iz njegove ledjne srcane cakre. Pruzala se sve do nebesa i sva se muzika ulivala u levak i kruzila po njegovom telu. Nije imao pojma odakle je sve to dolazilo i da je zastao da istrazuje, sve bi momentalno prestalo. Sedeo sam tu i tog trenutka dobio intuitivni uvid da se u stanu pijaniste izlila kanalizacija! Da li ga je bilo briga? Naravno da ne. Nije imao vremena da ostane kod kuce i popravlja kanalizaciju jer je morao da svira. Bio je u izvoristu, ziveo je svesno i sledio je zelje svog srca. Kada dodje vase blazenstvo, jednostavno ga sledite.
Kako da napravite matricu za spas planete? Sta da preporucite ljudima da rade? Znate da ljudi ne veruju da mogu slobodno da rade ono sto zele, ali vi razumete kako sistem fumkcionise. Nikada ne zaboravljajte ko ste i da ste normalni, po kriterijuma univerzuma. Univerzum je pun dobrih ljudi koji normalno zive bez ogranicenja. Jedino u Zemljinoj skoli ljudi veruju da je borba normalna stvar. Vi ste ovde da im pomognete da prevazidju taj stari sistem verovanja. Kada borba prestane, ostaje samo uzivanje. Jednostavno je tako. Niko nije bio jednostavniji od Bude. On se stalno smesio. Omogucio je drugim bicima da postignu prosvetljenje tako sto je uzivao u sopstvenom.
Vas posao je da se zabavljate. Svaki majstor pokusavao je ljudima da objasni da to treba da rade kako bi se oslobodili. Svrha svih aktivnosti u vasem zivotu je uzivanje. To se poklapa sa spasavanjem planete. Ako ste srecni i ushiceni ko ce to da primeti? Svako! Cak i ne mora da bude prisutan, jer smo svi telepatski povezani. Ako radite samo ono sto vas najvise zabavlja, iniciracete nove pronalaske, budjenje, inspiraciju i isceljenje. Toliko cete napuniti baterije Zemlje da se nece zaustaviti sve dok ne dodje do svetla! Ali, to ce se desiti samo ako donesete odluku da sledite svoje blazenstvo. Blazeni su oni koji vise ne traze dozvolu da budu ono sto su, jer, oni su spasioci planete. Tako to funkcionise.


StatCounter - Free Web Tracker and Counter

Нема коментара:

Постави коментар