САДРЖАЈ
НАСЛОВНА СТРАНА ПРАВОСЛАВЉЕ - АКТУЕЛНО АНТИЕКУМЕНИЗАМ СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА БОРБА ЗА ВЕРУ МИСИОНАР ПРАЗНИЦИ ДУША ПОСЛЕ СМРТИ АПОКАЛИПСА РЕЧ СВЕТООТАЧКА СВЕТА ЛИТУРГИЈА ПОДСЕЋАЊА КАЛЕНДАР СВЕТ ОКО НАС ИНТЕРВЈУ ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА СТАТЬИ НА РУССКОМ ЯЗЫКЕ СРБОЦИД

НАСЛОВНА СТРАНА МИСИОНАР Митрополит Августинос Кандиотис: Шта је човек и која је његова вредност?

Митрополит Августинос Кандиотис: Шта је човек и која је његова вредност?

уторак, 14 август 2012

ИМАТЕ ДУШУ БЕСМРТНУ           Једно, од највећих питања занима мудраце. А то питање је: «Шта је човек?» Да ли је и он једноставно једна животиња са ниским апетитима? Који је његов почетак, одакле долази човек? Који је његов циљ и одредиште? Који је састав и дубина његова постојања? Шта је човек? Муче свој ум научници. А да би одговорили пишу и писали су толико књига, да их све прочиташ требао би да живиш хиљаду година. Хајде да изважемо све те књиге, оне ће бити као сламке наспрам речи које говори Христос у Еванђељу. Речи, о којим ако размислимо на миру пет минута, могу и највећег грешника да потакну да промени смер, јер су написане крвљу нашег Христа. «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?» (Марко 8,36). Ове речи дају решење о човеку. Говоре нам која је вредност човека. А која је драги моји, његова вредност? Где се налази његова вредност и од чега се сачињава величина човекова? СА ТЕЛЕСНЕ СТРАНЕ Са телесне стране човек не постоји. Човеков обим, његово телесно окружење је мало. Уколико стане један човек поред једног брда као што су Алпе или Хималаји, његов обим ће бити јако мали. А уколико упоредимо велике планине са земљом, видећемо да су и оне у успоредби са њом као коре наранџе. А уколико опет упоредимо земљу са звездама и планетарним системом, видећемо да је као једно зрно песка. Сагледавши све то човек је у свету као нешто непостојеће, као нула. Уколико узмеш једног мртвог човека који је испустио своју душу да анализираш његов састав, открићеш да човек од 65 кила се састоји од 45 литара воде, масноће има да направиш 7 сапуна, гвожђа за један ексер, фосфора за неколико кутија шибица, магнезијума за једно чишћење, угља за једну оловку, азбеста за окречиш једну малу собу. Сви ти састојци тела су непотребни, ништавни, немају вредност ни једне лире. Али, једну лиру вреди човек. ЧОВЕК НИЈЕ ОНО ШТО СЕ ВИДИ О Христе! Хвала ти, што си дошао у свет и осветлио мрак, рекао си те речи, за које не постоји вага да их изваже’ «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?». Вредност човекова није у пролазном телу. Његова вредност је нешто друго. ОН ЈЕ МИСАО И РАЗУМ Човек није оно што се види. Не, браћо моја. Човек је оно што се не види. Иза његовог лица, у дубини његовог постојања, крије се невидљива машина. Човек је унутар себе пре свега помисао, разум. Седи у својој канцеларији и са лењиром мери раздаљину, важе Сунце, обрачунава пут звезда, постаје математичар, астроном, велики научник. ОН ЈЕ СРЦЕ И ОСЕЋАЊЕ Међутим човек није само разум. Тешко њему ако је само разум. Он је и срце, а и осећај. Уколико погледаш у једном тренутку човека који се забавља и проводи, ужива у добрима земаљским, када му поштар донесе једно писмо и сазнаје да му је умрла мајка, шта се догађа? Мења се, нема више воље да говори, затвара се плаче и жали. ОН ЈЕ ВОЉА Човек је разум, срце и осећај. Али пре свега најважнија од свега је воља. О вољо човекова! Животиња је потчињена својим инстиктима. Уколико је животиња гладна, јешће. Човек је гладан, али говори себи’ Стоп! Данас је Велики Петак, постићеш. Животињи ако се спава, спаваће у своје време, као по сату. Човек ће себи рећи’ Стоп! Нећу спавати’ болничар сам и вечерас бдим над болесничким постељама. Животиња има инстикт самоодржавања. Има и човек тај инстикт, али каже’ Стоп! жртвоваћу свој живот, не један живот већ хиљаде живота, за велике идеале. Дана 25 Марта славимо један еп, једну незаборавну страницу историје нашег народа, годину 1821. Прочитајте мало животописе светитеља. Шта је било оно што их је привлачило, материја, новац, ниске и мале корист, инстикти, њихови нагони. Не, било је то нешто узвишеније. Један странац је посетио већ остарела Канариса и упитао га: « кажи ми, стари Констандине, како си оне ноћи подметнуо експлозив на морнарицу и успео да је разнесеш? А херој је одговорио: – «Једноставно, прекрстио сам се и рекао себи, вечерас ћеш Констандине умрети за Грчку. Материјалисти и безбожници, питам вас: « Шта је оно што чини човека да се издигне изнад свога инстикта, жеља и нагона, и да стигне до хероја и мучеништва. Да ли су то хромозоми, кости, стомак или црева? Не, браћо моја. Изнад тога је душа бесмртна. О њој говори Христос када нам каже: «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?» (Марко 8,36). ВРЕДНОСТ ДУШЕ Браћо моја, завршићу са једним приказом. Да ли желите да видите вредност душе? Својом фантазијом замислите једну вагу, велику вагу, јер нећемо вагати мало и небитно. А ту вагу окачите о звезде небеске, да је држе у својим рукама анђели и арханђели. А на једну страну ваге ставите све најдрагоценије што постоји на свету. Дођите ви жене и ставите све минђуше, злато и ланчиће које имате. А ви банкари, шкрте Јуде, да отворите своје трезоре и донесите све новце и ставите на исту страну ваге. А ви радни народе- пролетери, ископајте из дубине земље сво злато и сребро и ставите на исту вагу. А ви морнари и морнарицо, са вашим кантицама зароните у дубине океана и узмите све драгоцености које се у њему крију и донесите на вагу. А ви авијатичари и астрономи, крените са вашим авионима и васионским бродовима и донесите са свих планете, са месеца и звезда све најдрагоценије. А све то ставите на једну страну ваге. А са друге стране ставите само једну душу. Чију? Душу једног краља? Не. Душу једног војсковође? Не. Душу неког великаша о којем пишу новине? Не. Да ставите душу једног понизног човека, једног сирота и неважна човека. Е сада дакле, чим душа додирне са својим крилима диск, одмах вага се помера на њену страну! О душо, благо непроцењиво! «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?» (Марко 8,36). Драги моји! Говоре да је цар Македоније Филип, отац Великог Александра, имао једну важну навику. Четристо година пре Христа је он живео, наредио је једном свом војнику да свако јутро стоји испред његове собе и да га подсећа. Рекао му је: свако јутро, чим сунце изађе , куцаћеш на врата моје собе, поздравићеш ме и рећи ми: «Филипе, сети се да си смртан, да ћеш једног дана умрети». БРИНИ СЕ ЗА СВОЈУ БЕСМРТНУ ДУШУ И ја сада као војник не Филипов али свецара Христа, објављујем пред свима вама, у виду дана судњег, и обавештавам вас: «Имате душу бесмртну! Ту душу чувајте по сваку цену и жртву. Немојте заборавити никада у свом животу речи нашег Христа које су написане са крвљу Његовом’ «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?» (Марко 8,36). Уколико ме послушате добро ће бити, уколико ме не послушате, ви ћете бити одговорни. Одговорност ће бити ваша и само ваша. + епископ Августинос Кандиотис Снимљен говор у св. Храму Светог Костандина Колон-Атхина 20-3-1960 године.  http://www.augoustinos-kantiotis.gr

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 август 2012 )

 

< Претходно		Следеће >