DUŠA - ATOM  ŽIVOTA

Jezik Biblije je s namerom metaforičan ili alegoričan, jer su proroci i apostoli u težnji da svoja učenja rašire buđenjem svesti, bili primorani da se prilagode shvatanju naroda, njihovim osobinama i vremenu u kom se živelo. Naučnim i filozofskim tumačenjem alegorija i metafora dobićemo saznanje o nevidljivom i skrivenom – našem dubljem biću. Hristova etika je istovetna sa samom mudrošću.
Dušu - svako nosi u sebi. Telo bez nje je samo gomila minerala i zemaljskog praha. Telo je njen hram, a i sve što postoji je, pojedinačno, hram dušama. U Bibliji nalazimo potvrdu da su prvo stvorene duše, a tek nakon toga njeni hramovi.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 1/2/5;
„I tako se dovrši nebo i Zemlja i sva vojska njihova“.
„I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja počini“.
„I svaku biljku poljsku, dokle je još ne biješe na Zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog ne pusti dažda na Zemlju, niti bi čoveka da radi Zemlju“.
Iz ove poslednje glave, zapažamo da još nije bilo čoveka, niti biljaka i životinja, a stvaranje je već završeno. Pitamo se: šta je On to onda u stvaranju stvorio? Odgovor je jednostavan – stvorene su Duše ili atomi života. U daljem tekstu Biblije se kaže:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 7;
„A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa“.
Evo nas tek ovde. Znači, duše su bile stvorene i samo im je bio potreban hram, od praha zemaljskog, i – duh životni (program života), pa da čovek postane duša živa. Pogledaćemo kako na čoveka i život gledaju filozofi:
Aristotel (384 – 322 pre H), kaže: „Postoji jedna unutrašnja snaga, koja obrazuje oblike biljaka i planeta, životinja i ljudi“.
Za Lajbnica (1646 – 1716 pos. H), svet se sastoji od beskrajno mnogobrojnih duhovnih atoma, monada i oni su središte sila.
Po Fikteovoj filozofiji (1762 – 1814 pos. H) – čin predhodi činjenici – što znači da je postupak ono prvo, dok je svest, ono izvedeno. Mi ne postupamo, jer saznajemo, nego saznajemo jer smo određeni da postupamo. Bit čoveka nije besposleno razgledanje i razmišljanje, nego stvaranje. Naše postupanje odslikava našu vrednost.
Iz Biblije i pogleda filozofa, zaključujemo da smo mi posledica, dubljeg bića i da je On uzrok sveg vidljivog i sveg nevidljivog. Čovek je stvoren da postupa, a uzdignuta svest je suština našeg postojanja.
Frojd je rekao: „Čovek ne upravlja svojim životom, njime upravlja – nagon“.
Upoznajući religiju kao granu nauke čovek pobeđuje strah od smrti i od neželjene sudbine. Stari svet je pun dokaza o ljudskoj duši, a arheologija nam to otkriva. Škorpioni ljudi, čuvari sunčeve kapije na planini Mašu. Čudovišna bića, prikazivana u ranijim sumerskim vremenima na pečatnicima. Imali su ljudsku glavu, a telo raznih životinja. Od Sumera do Hrista, pa i kasnije, nema hrama, grobnice, palate, egipatskih piramida i drugih zdanja, a da njihove ulaze ne čuvaju nemani, predstavljene kao: telo životinje s ljudskom glavom. Čist primer – ljudske duše sastavljene iz – razuma – kog simboliše – glava čoveka i tela životinje – simbol nagona. Egipatska Sfinga, očiti primer – duše (atoma života). Čuvari sunčeve kapije na planini Mašu i Egipatska Sfinga, simbolišu čoveka kao čuvara biološkog života na Zemlji. O tome nam govori Biblija:
„Po tom reče Bog: da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji“.
Tela na nemanima koja simbolišu nagon mogu biti različite životinje, što bi značilo raznovrsnost u iskazivanju programa u nagonu, kod ljudi. Početni program svim dušama je bio isti, ali kasnijim delovanjem duša će kroz borbu dobra i zla, izgraditi svoj karakter iz kojeg se određuje njezina sudbina za sledeći život i kristliše svest – usavršava drugo vlakno DNK.
Iz izlaganja možemo zaključiti, da je duša – božanstvo u svakom od nas. Sastoji se od nagona i razuma i zato me je asocirala na atom – nagon kao nukleus, a razum kao elektron. U nagonu je program za čovečiji opstanak u biološkom životu i program o njegovom uzdizanju i usavršavanju svog drugog principa. Kant je kao i Kepler, Tvorcu priznao samo prvi impuls, kao prvi dan, a ostalih šest dana stoje u zakonu „sila“, što ih je opet On stvorio.
Pozitivno i negativno, dobro i zlo, svetlost i tama, istina i laž, pesimizam i optimizam; sastavni su delovi – od čovečije psihe, do najfinijih delova životne sredine. U ovoj dimenziji postojanja, svuda ćemo se sresti s ovim postulatima koje je postavio Tvorac. Dalji proces uslovljen je slobodnom voljom naših duša. Kroz borbu suprotnosti, koju možemo razumeti i kao razvoj sila – iz kojih ističe istinska evolucija čoveka. Sve počinje čulnim slikama vizuelne prirode, koje se preobrate u misli. Njihov prvi materijal su čulni utisci i sećanje tih čulnih utisaka na koja su se nadovezale reči. One su povezane u misli, a na njih je veliku ulogu imala sloboda, kroz borbu – dobra i zla. Kada naše misli i čulni utisci dođu do našeg mozga, onda razum kordinira ta iskustva, koja određuju naš karakter i stepen naše svesti. Nakon toga se sve utiskuje u našu dušu – DNK u kome gradimo svoj program, dobrim i lošim delima. Ali, samo od dobrih dela će se kristalisati naša svest. Hrist nas na ovaj princip usmerava:
Jevanđelje po Mateju, gl. 30;
“Ostavite neka rastu oboje zajedno do žetve; i u vrijeme žetve reći ću žeteocima: saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da sažežem; a pšenicu svežite u žitnicu moju”.
Nakon smrti se duši analiziraju njena dela i na osnovu njih gradi njen budući životni program. U religijama to nalazimo kao suđenje čoveku. Formirana kristalizacija, koju duša ponese iz ovog života, stepen je njene formirane svesti i to je jedino što se nosi u sledeći život.
Iz teksta smo zaključili, da čovek pored fizičkog tela, poseduje i atom života (dušu), koja napušta telo nakon smrti. Ljudsko telo nakon smrti postaje lakše za 21 gram i u svetu nauke to je poznato.

DUŠA KAO FIZIČKI ZAKON

Albert Ajnštajn je postavio – fundamentalni zakon prirode o ekvivalentnosti materije i energije, koji glasi – energija “E” je jednaka masi “m” pomnoženoj sa brzinom svetlosti “C” (300.000km/sek, približno) na kvadrat , tj. E=mc2. Mogli bismo izvući zaključak, da se masa duše konvertuje u energiju, koja može egzistirati kao zasebni entitet, van fizičkog tela i to bi bio taj atom života ili duša koja nastavlja da živi i nakon smrti. S novim rođenjem, opet dolazi do pretvaranja, ali sada u suprotnom smeru – energije u masu, koja se sjedinjuje s novim telom. U novom telu duša nastavlja da gradi svoje razdvojeno vlakno DNK – drugi princip.
Atom života ili duša je vrlo kompleksna tvorevina Svevišnjeg, u to ne smemo sumnjati. Zemlja, voda, vazduh, svetlost, etar, prostor, vreme, atom života i svest su devet supstancija koje treba da obuhvataju sve telesne i netelesne pojave. Vreme i prostor su sveprodorni, imaju najšire dimenzije i čine zajedničko mesto svim telesnim stvarima. Od ovih devet supstancija: zemlja, voda, svetlost, vazduh, atom života (duša) i svest sadrže mnogo individua. Pretežne su i stoje u odnosima blizine i udaljenosti. Sposobne su da deluju i imaju brzinu. Elementarne supstancije, pojedinačno ili u kombinaciji postaju materijalni uzroci produkta sveta. Celokupni svet, vidljivi i nevidljivi, sastoji se od fizičkih zakona i principa, a Tvorac je najviša, najplemenitija i najpunija manifestacija sila koje leže latentno u čovekovom atomu života – duši.
Nakon ovih saznanja, možemo zaključiti da je atom života ili duša ezoterični centar u svakom od nas i teži 21 gram. On je kao Supstancija, neodvojiva esencija svih stvari i pokazuje se u raznim oblicima. Sadrži u sebi akciju i kvalitet. Duša je osnova kvaliteta, sadašnja ili buduća. Ona u sebi nosi silu, s kojom, uz pomoć tela i mozga, stvara najmoćniju energiju u Kosmosu – SVEST.