уторак, 25. август 2015.
priča za laku noć....
knjiga VIII-2.deo -Obredi ljubavi-Staroslovenski obred vencanja...
...zaljubljenima je predstojalo da zajedno izaberu mesto za buduće svoje imanje. Obično su udvoje odlazili u okolinu sela, u kom je on sa roditeljima živeo, potom u okolinu sela, u kom je živela ona. I nije bilo potrebe da zaljubljeni saopštavaju roditeljima namere svoje. I tako su u selima svi razumeli i znali o predstojećem otelovljavanju.
Na parceli odabrane zemlje, oko hektara ili nešto više, zaljubljeni su pravili nacrt života stvarnog. Predstojalo im je da misleno isprojektuju dom, rasporede mnoštvo bilja, gde sve treba zajednički da deluje i pomaže jedno drugom .
Za nedelju dana je Radomir podigao kolibu od pruća, nalik na čarobnu kućicu. Dva i po metra širine i tri metra dužine. Ukopao je kočeve u zemlju i načinio zidove od upletenih grana, a i tavanicu je od motki i grana napravio. Sve su to osušenom travom zaljubljeni prekrili, a iznutra je sve zidove i tavanicu pokrila Ljubomila istkanim platnom. I napravila je postelje dve: slamu je položila, odozgo seno i pokrila platnom postelje.
Kada je bila podignuta kućica čudesna, zaljubljeni su u njoj često noćivali, ali u prisnost intimnu nisu stupali. Smatrala se uvredom za buduću decu takva bliskost pre venčanja...
Kada je proleće nastupilo, u mislima i Radomira i Ljubomile bio je završen projekat. U rano proleće su iznova počeli zajedno da žive u kućici svojoj. Sada im je predstojalo da kočićima sa trakama i grančicama sve nasade obeleže, i da usklade projekat među sobom. A Radomira je čekalo kopanje bunara i izvor da ogradi. Ostalo je dve nedelje pre nego što se mogu u zemlju sadnice posaditi, te počeše zaljubljeni da se pripremaju za venčanje.
U selo su prvo pošli ono, u kom je živeo mladoženja, zatim u selo neveste. Posećivali su svaki dom, domaćine pozivajući na venčanje.Dolazak njihov su sa uzbuđenjem u svakom domu iščekivali. Želeo je svako da pogleda na njihovu ljubav i dar da odredi za budući dom njihov živi. Kada je mladi par baštu posećivao, dvorište domaćinsko ili dom, oni su domaćinima malo reči upućivali .
Jednu tek rečenicu svakome...
Za svakoga, ko je čuo pohvalu zaljubljenih upućenu drvcetu rastućem u bašti, ili mačetu koje živi kod njih, to je značilo priznanje časnog života domaćina, a takođe označavalo, da bi oni želeli da kod sebe imaju takvo rastinje ili životinju.
Kada
su obilazak svih imanja završili mladenci, i stigao svima naznačeni
dan, iz dva sela su u svitanje žurili na parcelu njihovu i stari
i mladi.
Stali su ljudi na među, koju su mladenci suvim grančicama obeležili. A u centru, pored kolibe, bilo je malo uzvišenje od zemlje, ukrašeno cvetovima. Na brdašce to se popeo Radomir, sa uzbuđenjem iznoseći okupljenim ljudima projekat imanja budućeg.
Stali su ljudi na među, koju su mladenci suvim grančicama obeležili. A u centru, pored kolibe, bilo je malo uzvišenje od zemlje, ukrašeno cvetovima. Na brdašce to se popeo Radomir, sa uzbuđenjem iznoseći okupljenim ljudima projekat imanja budućeg.
Reci svim ljudima, kćeri moja, - devojci se obrati mati –kruna svega ko će biti nad prostranstvom najdivnijim ovim? Koga, od svih živućih na zemlji ljudi, koga bi svojom rukom mogla da venčaš?
Okrenuvši se ka mladoženji, nevesta je odgovarala:
- Venac je dostojan onaj da primi, čija misao ima moć da prekrasnu budućnost stvara.
cveća, dostojanstveno položila...
- Prekrasnu ću budućnost sazdavati – začu se odgovor.
- Gde ćeš snagu pronalaziti i nadahnuće, moj sine i krunisani sine Tvorca?
- U ljubavi.
- Tvorcem podarena živa bića čoveku, neka budu blizu, i u prijateljstvu sa nama neka žive.
A oni, koji su im pripremili na dar životinje, prilazili su kolibi,noseći u rukama mače ili štene, ili telence na povodcu vodeći, ili medvedića...
Zatim
su upletenim granama brzo dogradili uz kolibu ograđeni prostor za
stoku. Uskoro je privremeno gnezdo mladenaca bilo ispunjeno životinjama,
isto tako mladim. U tome je bio
ogroman smisao : izmešavši se između sebe, oni će večno živeti u prijateljstvu, brinući se i pomagažući jedno drugom.
Primivši
darove, iznova su se mladenci svima zahvalili, a onda je uz horovode i
pesme, kakav je bio običaj, šetnja razdragana započela. A mladenci su
se sa svojim rođacima povukli svako u svoj dom. Dve noći i dan jedan,
oni jedno drugo neće videti. Za to vreme su najbolji iz dva sela
majstori, napravljenu unapred drvenu okosnicu doma, na parcelu preneli.
Pokrili su krov,položili pod od dasaka, zapušili sve
pukotine mahovinom i travama. A žene su najbolje plodove ostavile u tom
domu novom. Dve majke su postelju pokrile lanenim pokrivačem.
ogroman smisao : izmešavši se između sebe, oni će večno živeti u prijateljstvu, brinući se i pomagažući jedno drugom.
Drugu noć su svi ljudi napustili parcelu.
Energija Ljubavi je nad njom lebdela u iščekivanju zaljubljenih mladenaca.
недеља, 16. август 2015.
priča za laku noć...
knjiga VIII-1.deo- Nova civilizacija...Kratije je imao težak zadatak: razraditi plan porobljavanja celog sveta. Znao je da to ne može postići samo fizičkim nasiljem. Treba psihološki uticati na svakoga čoveka i čitave narode. Nužno je preoblikovati misao ljudsku , usaditi u svakoga misao о tome da: ropstvo je najveća sreća.
Treba staviti u pogon samorazvijajući program koji će navesti na pogrešan put cele narode. Ljudi će izgubiti osećaj za prostor i vreme i ispravne misli, a najvažnije, više neće imati pravilnu sliku о stvarnosti.
- To što ću sad reći, niko ne sme zapisati, niti kasnije prepričavati. Između nas nisu zidovi, i osim vas me niko drugi neće čuti. Smislio sam način kako ću sve ljude na Zemlji pretvoriti u robove našega faraona. To je nemoguće učiniti uz pomoć mnogobrojne vojske i iscrpljujućih ratova. Ja ću to učiniti uz pomoć samo nekoliko rečenica. Proći će samo dva dana od izgovaranja njihovog i vi ćete videti kako svet počinje da se menja. Pogledajte dolje kolonu robova okovanih u lance, od kojih svaki nosi po jedan kamen. Čuva ih mnogo vojnika. Uvek smo mislili da je za državu bolje što ima više robova. Ali što je više robova, tim više strepimo od nji ho ve pobune,pa povećavamo stražu. Robove moramo dobro da hranimo , inače neće moći vršiti težak fizički posao. Ali oni su bez obzira na to lenji i skloni buntovništvu. Pogledajte kako sesporo kreću, a lenji ih stražari ne teraju ih korbačima, i ne udaraju čak ni zdrave i snažne robove. Ali oni će se kreteti kudikamo brže i neće im trebati straža. Stražari će takođe postati robovi. Evo kako se to može postići: neka danas u suton glasnici razglase faraonov ukaz u kome će biti rečeno:
Za novac se može dobiti hrana, odeća, kuća, dvorac u gradu i
sam grad... Od sada ste vi-slobodni ljudi!"
Ukaz je u smiraj dana objavljen robovima. Mnogi nisu mogli doći sebi od iznenađenja, mnogi nisu spavali celu noć pri pomisli na sretan život koji će započeti...
Ujutru sledećeg dana, žrece i faraona zadivila je slika koju su ugledali:
hiljade bivših robova utrkivalo se,
tegleći ono isto kamenje kao pre. Mnogi su, obliveni znojem, nosili i
po dva kamena. Ostali, koji su nosili po jedan kamen, trčali su i dizali
prašinu. Neki su stražari takođe nosili kamenje. Ljudi koji su osetili
slobodu, jer su im skinuli okove, želeli su doći do što više željenih
novčića da bi izgradili svoj srećni život. Deo
robova se udružio u manje grupe. napravili su taljige i do vrha ih
napunili kamenjem,gurajući ih iz sve snage, obliveni znojem.
- Još će mnogo sprava izumeti- zadovoljno je razmišljao Kratije-
evo, već su se i usluge unutarnje
pojavile: raznosači vode i hrane, koje su plaćali dobijenim novcem.
Zamislite,i lekari su se pojavili. Direktno su u hodu pomoć nastradalima
ukazivali.Takodje za novac. Uskoro će između sebe izabrati i načelnike, i sudije...Neka ih biraju! Oni misle da su slobodni, iako je suština ostala ista- oni kao i pre tegle kamenje!
I tako će juriti kroz mileniujme,
prašnjavi.. znojavi...tegleći teško kamenje. I danas, potomci tih robova
nastavljaju svoju trku bez smisla.
Vladimir Megre / Earth Day from New York, the Nexus Global Youth Summit 2015./
Hello, dear friends!
From the bottom of my heart, I want to wish all of you, my readers, a happy Earth Day, July 23rd. And first of all I want to extend these wishes to those of you who are building family homesteads, or who are planning to build them in the very near future – those of you who are drawing up plans, who are picking out land, who are dreaming. Dreaming of the beautiful future of your family, your family homestead, your country, and the entire world.
In recent days, unbelievable events have begun to occur, and it even seems to me that Anastasia… Do you recall how she said, “there will be a period of time when I’ll be unable to help you”? Well, mostly likely, that time is coming to an end, because in recent days, unbelievable events have begun to occur. What kind, for example? Right now I’m in the United States of America, in the very best park in the center of New York. This is Manhattan, one of the most prestigious areas. The land here is ve-e-ry expensive, and nonetheless, the people and the local authorities set aside several square kilometers and put in a most beautiful park. They designed it splendidly, and that’s where I am. But how I ended up here…
Just imagine: I haven’t celebrated my birthday for five years now. My mama died on this day, and I thought that for that reason I shouldn’t celebrate. But Anastasia says, “when a loved one dies on your birthday, especially if it’s your mama, then by doing that, she prolongs your life.” Even so, I haven’t celebrated. Suddenly, about a month ago, an invitation came from the UN in the United States, an invitation to attend an international summit, where something on the order of thirty countries, young people and philanthropists are coming together, and I was invited to tell them about the splendid idea, about Family Homesteads.
This summit is very significant, and I’ve been allotted only twenty minutes for my presentation. That’s not enough time to tell about such a grand idea, but I’ll try. I’ll be speaking on July 23rd, on my birthday. And I would very much like it if all this squabbling between Europe, America, and Russia would cease. If all squabbling in general between countries would cease. I think that the squabbles come about because people have no other idea besides the idea of war. And many countries feel that there’s a way to win, to improve their position by conquering each other. Nothing of the sort! Nothing is gained! Because of war, hostility settles into people. But family homesteads – now, that is a beautiful idea that brings people together!
You all recall the way Ukrainians, Belorussians and Japanese have attended our festivals in Moscow. I think that I’ll be able to bring about a certain turning point, or simply contribute by means of my plan to regularizing relations between Russia and the United States. I think that our presidents should meet and talk about what it’s best to do for the people, what laws it’s best to enact for the people, so that they’ll be able to create family homesteads in Russia and America alike. We can compete to build something beautiful. Much is possible in Russia, there is a lot of land in Russia, and in Russia there are many people building family homesteads. Today there are already more than 230 of them. So far in America, they number only in the single digits. The UN has a permanent representative from Russia. Many questions are resolved through this organization. And I would very much like for the question of family homesteads to be resolved, too.
Everything has happened for a reason. There are many coincidences in the world, but for there to be this organization, and this event on my birthday… Now, that’s the reason I have come.
I wish you success!
Respectfully yours,
Vladimir Megre
From the bottom of my heart, I want to wish all of you, my readers, a happy Earth Day, July 23rd. And first of all I want to extend these wishes to those of you who are building family homesteads, or who are planning to build them in the very near future – those of you who are drawing up plans, who are picking out land, who are dreaming. Dreaming of the beautiful future of your family, your family homestead, your country, and the entire world.
In recent days, unbelievable events have begun to occur, and it even seems to me that Anastasia… Do you recall how she said, “there will be a period of time when I’ll be unable to help you”? Well, mostly likely, that time is coming to an end, because in recent days, unbelievable events have begun to occur. What kind, for example? Right now I’m in the United States of America, in the very best park in the center of New York. This is Manhattan, one of the most prestigious areas. The land here is ve-e-ry expensive, and nonetheless, the people and the local authorities set aside several square kilometers and put in a most beautiful park. They designed it splendidly, and that’s where I am. But how I ended up here…
Just imagine: I haven’t celebrated my birthday for five years now. My mama died on this day, and I thought that for that reason I shouldn’t celebrate. But Anastasia says, “when a loved one dies on your birthday, especially if it’s your mama, then by doing that, she prolongs your life.” Even so, I haven’t celebrated. Suddenly, about a month ago, an invitation came from the UN in the United States, an invitation to attend an international summit, where something on the order of thirty countries, young people and philanthropists are coming together, and I was invited to tell them about the splendid idea, about Family Homesteads.
This summit is very significant, and I’ve been allotted only twenty minutes for my presentation. That’s not enough time to tell about such a grand idea, but I’ll try. I’ll be speaking on July 23rd, on my birthday. And I would very much like it if all this squabbling between Europe, America, and Russia would cease. If all squabbling in general between countries would cease. I think that the squabbles come about because people have no other idea besides the idea of war. And many countries feel that there’s a way to win, to improve their position by conquering each other. Nothing of the sort! Nothing is gained! Because of war, hostility settles into people. But family homesteads – now, that is a beautiful idea that brings people together!
You all recall the way Ukrainians, Belorussians and Japanese have attended our festivals in Moscow. I think that I’ll be able to bring about a certain turning point, or simply contribute by means of my plan to regularizing relations between Russia and the United States. I think that our presidents should meet and talk about what it’s best to do for the people, what laws it’s best to enact for the people, so that they’ll be able to create family homesteads in Russia and America alike. We can compete to build something beautiful. Much is possible in Russia, there is a lot of land in Russia, and in Russia there are many people building family homesteads. Today there are already more than 230 of them. So far in America, they number only in the single digits. The UN has a permanent representative from Russia. Many questions are resolved through this organization. And I would very much like for the question of family homesteads to be resolved, too.
Everything has happened for a reason. There are many coincidences in the world, but for there to be this organization, and this event on my birthday… Now, that’s the reason I have come.
I wish you success!
Respectfully yours,
Vladimir Megre
http://anastasia.ru/news/detail/23726/
недеља, 26. јул 2015.
I....kao što je rekla Anastasija - dodeliti svakome ko želi, besplatno, jedan hektar zemlje..
U Rusiji je donet nacrt zakona koji predviđa mogućnost da u regionu dalekog istoka Rusije, svaki građanin Rusije može dobiti jedan hektar zemlje, u početku na besplatno korišćenje pet godina, a zatim u vlasništvo bez nakande ako je zemlju koristio za obavljanje bilo kakvih aktivnosti koje nisu zabranjene ruskim zakonima.
U Srbiji, nažalost niko o sličnom ni ne pomišlja...
Dok se nešto u tom smislu ne dogodi, POSADITE ŠUMU IZ SVOJE FOTELJE.... http://www.maraquia.com
Dok se nešto u tom smislu ne dogodi, POSADITE ŠUMU IZ SVOJE FOTELJE.... http://www.maraquia.com
MOSKVA - Oko 30 miliona građana Rusije spremno je da se preseli na Daleki Istok i tamo se stalno nastani ako bi besplatno dobili zemlju, rekao je ministar za razvoj Dalekog Istoka, Aleksandar Galuška, objavljujući podatke ankete Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM).
U Rusiji je u petak počela javna rasprava o nacrtu zakona o besplatnoj dodeli zemlje na Dalekom Istoku, preneo je Tas.
"Besplatno davanje zemljišta je moćan potencijal za osvajanje naših Istočnih teritorija i radikalnog, skoro šestostrukog povećanja broja stanovnika, sa 6,4 miliona na 36 miliona ljudi", rekao je Galuška.
Prema njegovim rečima, istraživanje VCIOM je pokazalo da je među onima koji žele da se presele na Daleki Istok 1,5 puta više mladih.
Besplatno davanje zemljišta je moćan potencijal za osvajanje naših Istočnih teritorija i radikalnog, skoro šestostrukog povećanja broja stanovnika, sa 6,4 miliona na 36 miliona ljudi rekao je ministar za razvoj Dalekog Istoka, Aleksandar Galuška.
Kako je saopštila pres služba Ministarstva za razvoj Dalekog istoka, 28 odsto ispitanika htelo bi da na dobijenoj parceli vodi samostalno domaćinstvo, 19 odsto bi postali farmeri, a 16 odsto samo želi da promeni mesto boravka.
Nacrt zakona predviđa mogućnost da u tom regionu svaki građanin Rusije dobije jedan hektar zemlje, u početku na besplatno korišćenje pet godina, a zatim u vlasništvo bez nakande ako je zemlju koristio za obavljanje bilo kakvih aktivnosti koje nisu zabranjene ruskim zakonima.
U slučaju da je nije tako koristio, ona će mu biti oduzeta.
Stranci neće imati mogućnost da koriste zemlju.
Predviđeno je da se zemljište dodeljuje po pojednostavljenoj proceduri, bez katastarskih radova, što će znatno uprostiti proceduru dodele.
Zemljište će moći da se preuzme ne izlazeći iz kuće, preko Interneta, jer je ministarstvo razvilo elektronski servis zasnovan na katastarskim kartama.
Demo verzija servisa će biti prezentovana početkom septembra na prvom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
Po mišljenju Galuške, nacrt zakona o davanju zemlje građanima Rusije se uklapa u plan ubrzanog razvoja Dalekog Istoka. Ruska vlada je utvrdila Savezni ciljani program za razvoj Kurilskih ostvra i izabrala prvih šest investicionih projekata sa ukupnim obimom privatnih investicija od 128 milijardi rubalja (dve milijarde evra) koji će dobiti državnu podršku za infrastrukturu.
Krajem juna formirane su prve tri teritorije za primarni razvoj u Habarovskom kraju i Primorju.
четвртак, 30. децембар 2010.
Onima koji razumeju govor prirode...
Onima koji ne veruju..
Onima koji vole..
Onima koji osećaju dušu bića na kojem živimo...koje zlostavljamo...bez kojeg ne možemo.
ZVONECI KEDAR
Kedar živi pet stotina pedeset godina...
Milionima svojih iglica - listova, i danju i noću, hvata i sakuplja u sebe svetlu energiju,.Ceo njen spektar. U toku života kedrovog, nad njim prolaze sva nebeska tela, odbijajući svetlu energiju...
Čak se i u najmanjem parčencetu kedra, za čoveka blagotvorna energija nalazi u mnogo većoj količini, nego u veštački napravljenim energetskim uređajima na Zemlji, svim zajedno.
Kedar prima, poslatu kroz Svemir od čoveka energiju, čuva je i, u neophodnom trenutku, vraća. Vraća je kada nedostaje Kosmosu, što znači i čoveku, i svem živućem i rastućem na Zemlji...
Sreću se, ali veoma retko, kedri koji skupljaju, ali ne odaju obratno nakupljenu energiju. Posle pet stotina godina življenja, oni počinju da zveče.
Tako oni kazuju svojim tihim zvonom, tako daju znak, da ih uzmu ljudi, saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije na Zemlji. Tako kedar moli svojim zvonom... Tri godine moli... ako ne dođe u dodir sa živim ljudima, onda će posle tri godine, on, lišen mogućnosti da ustupi nakupljeno iz Svemira, izgubiti mogućnost da je dâ neposredno čoveku. Tada počinje da sagoreva energiju u sebi. Taj njegov bolan proces sagorevanja – umiranja, traje dvadeset i sedam godina... Nedavno smo pronašli takav kedar. Ustanovili smo da zvoni već dve godine. Tiho zveči. Vrlo tiho. Možda nastoji da na duže vreme svoju molbu rastegne, ali mu je ostala još samo jedna godina. Treba ga iseći i podeliti ljudima...
Bog je stvorio kedar kao sakupljača energije Svemira...
Iz čoveka u stanju ljubavi proističe zračenje. U deliću sekunde, ono, odbivši se od planeta iznad čoveka, ponovo stiže do Zemlje i daje život svemu živome...
Sunce je – jedno od nebeskih tela koje reflektuje, nikako ne potpuni, spektar tih zračenja...
U Vasionu od čoveka odlazi samo svetlo zračenje. Iz Vasione se na Zemlju vraća jedino blagodatno zračenje...
Od čoveka koji se nalazi pod uticajem zlobnih osećanja, proističe tamno zračenje. Tamno zračenje ne može da se podiže uvis, već dospeva u dubinu Zemlje. Odbivši se od utrobe, ono se vraća na površinu u obliku erupcija vulkana, zemljotresa, ratova...
Viši stupanj delovanja tamnog zračenja, javlja se kao uticaj na čoveka zraka, koji neposredno u njemu povećavaju njegova sopstvena zlobna osećanja...
***
Čovek-Žena
- Ko je ona onda?
Mogu li naučnici na kraju krajeva jasno reći?
Zašto ona poseduje tako mnogo informacija i kako su se one u njenoj
glavi smestile? Odakle moći nepojmljive, zrak njen odakle?
- Mislim da ovde treba poverovati njenim rečima: »Ja sam čovek, žena.« A informaciju, pretpostavljam, u svojoj glavi nikakvu i ne drži.
Najverovatnije, da joj čistota pomisli dozvoljava da koristi celu bazu podataka Vaseljene. I moći njene potiču iz potpune informacione opskrbljenosti.
Vaseljena nju voli, a od nas strahuje, zbog toga nam se i ne
otvara u potpunosti. Naša misao, misao savremenog čoveka, vaspitanog u našem društvu, zablokirana je ukalupljenošću i konvencionalnostima. Kod nje je misao potpuno slobodna. Zato je i teško pretpostaviti da je odgonetka tajne, možda, skrivena upravo u tome, što je ona čovek...
Ako je ona covek-sta smo onda mi?!
***
Edicija knjiga Zvoneci Kedri Rusije,autora Vladimira Megrea,je najcudesnije stivo koje se pojavilo u poslednjoj deceniji minulog milenijuma.Razlicito od svega drugog pisanog sto postoji... U cemu se ogleda posebnost ovog neobicnog pisanija? Odgovor je zapravo nemoguc,jer svaka kategorizacija ili bilo kakvo objasnjenje ovih tekstova, minimizira samog analiticara, istih!Lepota, grandioznost i neobjasnjiva car ovog dela lezi unutar samih redova, izmedju slogova i slova...dolazi iznutra iz neke druge dimenzije,toliko bliske a toliko razlicite od one u kojoj zivimo.
Lepota jednostavnosti. Sveobuhvatnsoti.Cistote.Istinitosti.Dobrote.Ljubavi.
Ljubavi prema svemu sto postoji!
Pisac ovde edicije ,Vladimir Megre, je zapravo samo posrednik i prenosilac misli, spoznaja i znanja, cudesne zene iz sibirske tajge, koja zivi izvan civilizacijskih tokova, duboko povezana sa prirodnim okruzenjem u kojem,
na isti nacin vekovima,obitavaju generacije njenih predaka! Sibirska usmljenica Anastasija, zena ili bice,koja je vec deset godina u nazad predmet uzasne radozanlosti i neverice,kako obicnih ljudi tako i najvisih naucnih insitucija,je zapravo izvorni autor svih "skaski", koje je Vladimir Megre uoblicio,i "prosledio" do nas.
Ko je Anastasija?
Ona sama za sebe kaze-Ja sam Covek-Zena!
Zapljusnuta prostom jednostavnoscu ljudske radoznalosti,koja se krece od krajnje neverice do krajnje ostrascenosti,nadmocna i svevideca, jednostavno i spokojno kaze:
Postojim za one za koje postojim.
I tu je zaista pocetak i kraj svih analiza i umovanja.
Ko ima usi da cuje-cuce!
Ko ima oci da vidi-videce!
***
" U čoveku , kao u obliku šifre, sve postoji i tako se čuva.Šifra se otvara onda kada uključuje čovek nadahnutu svoju stvaralačku viziju."
***
Rec prevodioca...
Zoja Begolli
Anastasija!
Smisao života je u Istini, Radosti i Ljubavi!
Zoja Begolli
WAKE UP!!!
Godišnja doba se smenjuju na isti način, u istim intervalima...I tako vekovima.
Cvetovi ne menjaju broj i oblik svojih latica.....vekovima.
More se povlaci i nadire u istovetnim ritmovima, nečujnim uhu, nevidljivim oku....vekovima.
Ćelije, svega zivućeg na ovoj planeti se umnožavaju po nepromenljivim geometrijskim shemama od svog postanja......vekovima.
Kristali ,pulsiraju svojim jednostavnim ritmom, ne dopuštajuci da ih išta poremeti u tome....vekovima.
Sunčeva svetlost odlazi i dolazi nepogrešivo precizno da nam obasja dan , i ušuška noć....vekovima.
Savršeni
mehanizam života, osmišljen i pokrenut savršenim intelektom,
funkcioniše po principu perpetuum mobille,nepogrešivo istinito, držeći
nevidiljivim nitima u sprezi i povezanosti sve elemente svoje savršene
kreacije.
Nema prinude.
Nema agresije.
Sve je fluidno.Sveprožimajuće i višestrano nadahnjujuće. Svaka pojava na ovom savršenom staništu koje zovemo Zemlja,ima svoj nezamenjivi odraz i odgovor u nekoj drugoj pojavi. I to ne u bilo kojoj , već baš određenoj, jednoj ,jedinoj i nezamenjivoj za datu pojavnost. Kako je čovek, kao najkapitlnija karika ovog magičnog lanca , mogao da previdi, zanemari i konačno potpuno naruši, tu nenasilničku komponentu fenomena života, koji struji nepromenjenim intenzitetom od postanja do ovog momenta? „...U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime Zemlja-zvezda zivota i razuma-vecito se ubijaju! Hrane se mesom bilja.Hrane se mesom zivotinja.Pa sto ne vriste dok zvacu?!! Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?” ...pita se pre tridesetak godina , kada svet još nije bio uzdrman ekološkim kolpasom i kataklizmičkim snovima, bard Srpske poezije Miroslav Antić. Prozorljiv?
Duše , duboko povezane sa bićem i srcem Zemlje osećaju damare istine kojima nas Univerzum neprestano zapljuskuje. Zašto je onda čoveku postalo nemoguće da ostvari harmoniju sa svim ostalim komponentama koje egzistiraju oko njega, a i sa sobom samim? Otkuda i iz kojih izvora tolika destruktivnost i odsustvo ljubavi i empatije u biću čovekovom? Nemoguće je ,da se vrhunskom intelektu potkrao error bas na ovaploćenoj kreaciji samog sebe. To je jednostavno-nemoguće! Albert Einstein je tvrdio, da je: stvarnost samo iluzija, iako, veoma uporna. To se doduše tvrdi i u Vedama,ali suštinska istinitost ove tvrdnje ,nekako stalno izmiče ljudskoj percepciji. Šta je pisac hteo da kaže, pita se prosečni Zemljanin, dok proždire svoj kontaminirani fast food, teži ,mlitaviji i limfatičniji nego što ga je tvorac mogao osmisliti u svojim najgrđim snovima i najtrapavijim danima. Kažu, da je čovečanstvo pretrpelo veliki zaborav, i zahvaljujući toj nesreći je, danas na nivou na kojem jeste. Ispod nivoa Mrtvog mora! I takvo obesvešćeno i obeščašćeno, galopom juri ka zlokobnoj odrednici Majanskog kalendara, koju vidi kao konačni kraj svih početaka i krajeva,a i kao svoj portal za definitivni beg sa ovog groznog mesta gde svako svakoga proždire. Čovečanstvo vapi za zasluženim, višemilenijumskim ferijama. Vapi i boji se.
Da li je veći strah ili je veća obmana? Jedini način za izboriti se sa srahom i obmanama je, ostati centriran u svome srcu i ne dozvoliti da drugi impulsi nadvladaju glas srca. Ali ko danas čuje svoje srce od tolike larme spolja? Ko danas uopšte može da prepozna suptilni šapat srca pored tolikih borkera, političara,granata, jauka,expozija, dahtanja,vrištanja, kakofonije koju nazivaju muzikom... Kada bi neki extremno senzibilnim i moćnim prijemnikom mogli da sa neke druge planete ,uhvatimo i snimimo zvučni signal u kojem bi bili sažeti svi zvuci koji dolazi sa Plave planete,šta mislite, kakav bi to tonski i zvučni zapis bio?!! Ako se držimo teorije da je sve što postoji energija transponovana i manifestovana u različitim oblicima....Ako shvatimo da je sva postojeća materija zapravo simfonija te iste energije, simfonija koja se u celosti sastoji od svetlosti i zvuka...Ako svojim otupelim i usporenim mozgovima pokusamo da zamislimo i vizualizujemo te pojmove i uklopimo ih u nase svakodnevice ....Šta ćemo dobiti? Možda samo nervni slom. Možda nockout nevere, koja nam se uvek nađe pri ruci kada treba da poverujemo u nešto što ne može da se opipa , ili barem preračuna u neku stabilnu valutu. Da nije tužno, bilo bi smešno. Da nije tragično , bilo bi možda i simpatično....to, i takvo stanje obesvešćenosti vrhovnog bića ove planete-Čoveka. Razni vizionari, gurui, jasnovidi i dalekovidi, plemeniti i hrabri, teoretičari i praktikanti, svi zjedno strpani u jedan kovčeg pečatiran crvenim žigom- teorije zavere –pokušavaju da proniknu u najskrivenije tajne života i da nas probude iz hibernacije, šamarajući nas neoprezno i neuko raznim informacijama i istinama, od kojih se ne zna koja je pogubnija i opsanija za , i ovako shizofreno i pogubljeno društvo. Ali,kakvo sazanje i otkrovenje danas, ne bi bilo dolivanje ulja na vatru u već prokuvale i izraubovane mozgove ljudi? Kakva bi nas istina, zadovoljila, opustila, oplemenila, obljubavila, učinila poniznima pred veličinom duše bića, u čijem okrilju živimo vekovima....milenijumima..? Šta bi nas to privolelo da VOLIMO, da DAJEMO, da OSEĆAMO?
Sv.Djurovic.
Onima koji ne veruju..
Onima koji vole..
Onima koji osećaju dušu bića na kojem živimo...koje zlostavljamo...bez kojeg ne možemo.
ZVONECI KEDAR
Kedar živi pet stotina pedeset godina...
Milionima svojih iglica - listova, i danju i noću, hvata i sakuplja u sebe svetlu energiju,.Ceo njen spektar. U toku života kedrovog, nad njim prolaze sva nebeska tela, odbijajući svetlu energiju...
Čak se i u najmanjem parčencetu kedra, za čoveka blagotvorna energija nalazi u mnogo većoj količini, nego u veštački napravljenim energetskim uređajima na Zemlji, svim zajedno.
Kedar prima, poslatu kroz Svemir od čoveka energiju, čuva je i, u neophodnom trenutku, vraća. Vraća je kada nedostaje Kosmosu, što znači i čoveku, i svem živućem i rastućem na Zemlji...
Sreću se, ali veoma retko, kedri koji skupljaju, ali ne odaju obratno nakupljenu energiju. Posle pet stotina godina življenja, oni počinju da zveče.
Tako oni kazuju svojim tihim zvonom, tako daju znak, da ih uzmu ljudi, saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije na Zemlji. Tako kedar moli svojim zvonom... Tri godine moli... ako ne dođe u dodir sa živim ljudima, onda će posle tri godine, on, lišen mogućnosti da ustupi nakupljeno iz Svemira, izgubiti mogućnost da je dâ neposredno čoveku. Tada počinje da sagoreva energiju u sebi. Taj njegov bolan proces sagorevanja – umiranja, traje dvadeset i sedam godina... Nedavno smo pronašli takav kedar. Ustanovili smo da zvoni već dve godine. Tiho zveči. Vrlo tiho. Možda nastoji da na duže vreme svoju molbu rastegne, ali mu je ostala još samo jedna godina. Treba ga iseći i podeliti ljudima...
Bog je stvorio kedar kao sakupljača energije Svemira...
Iz čoveka u stanju ljubavi proističe zračenje. U deliću sekunde, ono, odbivši se od planeta iznad čoveka, ponovo stiže do Zemlje i daje život svemu živome...
Sunce je – jedno od nebeskih tela koje reflektuje, nikako ne potpuni, spektar tih zračenja...
U Vasionu od čoveka odlazi samo svetlo zračenje. Iz Vasione se na Zemlju vraća jedino blagodatno zračenje...
Od čoveka koji se nalazi pod uticajem zlobnih osećanja, proističe tamno zračenje. Tamno zračenje ne može da se podiže uvis, već dospeva u dubinu Zemlje. Odbivši se od utrobe, ono se vraća na površinu u obliku erupcija vulkana, zemljotresa, ratova...
Viši stupanj delovanja tamnog zračenja, javlja se kao uticaj na čoveka zraka, koji neposredno u njemu povećavaju njegova sopstvena zlobna osećanja...
***
- Ko je ona onda?
Mogu li naučnici na kraju krajeva jasno reći?
Zašto ona poseduje tako mnogo informacija i kako su se one u njenoj
glavi smestile? Odakle moći nepojmljive, zrak njen odakle?
- Mislim da ovde treba poverovati njenim rečima: »Ja sam čovek, žena.« A informaciju, pretpostavljam, u svojoj glavi nikakvu i ne drži.
Najverovatnije, da joj čistota pomisli dozvoljava da koristi celu bazu podataka Vaseljene. I moći njene potiču iz potpune informacione opskrbljenosti.
Vaseljena nju voli, a od nas strahuje, zbog toga nam se i ne
otvara u potpunosti. Naša misao, misao savremenog čoveka, vaspitanog u našem društvu, zablokirana je ukalupljenošću i konvencionalnostima. Kod nje je misao potpuno slobodna. Zato je i teško pretpostaviti da je odgonetka tajne, možda, skrivena upravo u tome, što je ona čovek...
Ako je ona covek-sta smo onda mi?!
***
Edicija knjiga Zvoneci Kedri Rusije,autora Vladimira Megrea,je najcudesnije stivo koje se pojavilo u poslednjoj deceniji minulog milenijuma.Razlicito od svega drugog pisanog sto postoji... U cemu se ogleda posebnost ovog neobicnog pisanija? Odgovor je zapravo nemoguc,jer svaka kategorizacija ili bilo kakvo objasnjenje ovih tekstova, minimizira samog analiticara, istih!Lepota, grandioznost i neobjasnjiva car ovog dela lezi unutar samih redova, izmedju slogova i slova...dolazi iznutra iz neke druge dimenzije,toliko bliske a toliko razlicite od one u kojoj zivimo.
Lepota jednostavnosti. Sveobuhvatnsoti.Cistote.Istinitosti.Dobrote.Ljubavi.
Ljubavi prema svemu sto postoji!
Pisac ovde edicije ,Vladimir Megre, je zapravo samo posrednik i prenosilac misli, spoznaja i znanja, cudesne zene iz sibirske tajge, koja zivi izvan civilizacijskih tokova, duboko povezana sa prirodnim okruzenjem u kojem,
na isti nacin vekovima,obitavaju generacije njenih predaka! Sibirska usmljenica Anastasija, zena ili bice,koja je vec deset godina u nazad predmet uzasne radozanlosti i neverice,kako obicnih ljudi tako i najvisih naucnih insitucija,je zapravo izvorni autor svih "skaski", koje je Vladimir Megre uoblicio,i "prosledio" do nas.
Ko je Anastasija?
Ona sama za sebe kaze-Ja sam Covek-Zena!
Zapljusnuta prostom jednostavnoscu ljudske radoznalosti,koja se krece od krajnje neverice do krajnje ostrascenosti,nadmocna i svevideca, jednostavno i spokojno kaze:
Postojim za one za koje postojim.
I tu je zaista pocetak i kraj svih analiza i umovanja.
Ko ima usi da cuje-cuce!
Ko ima oci da vidi-videce!
***
" U čoveku , kao u obliku šifre, sve postoji i tako se čuva.Šifra se otvara onda kada uključuje čovek nadahnutu svoju stvaralačku viziju."
***
ENERGIJA LJUBAVI...
U Manili se svake godine ,odražava velika svečanost , dodele
prestižne nagrade Gusi Peace Prize, nagrade
za
mir, pojedincima koji su najblistaviji primeri
onih koji rade danas na postizanju mira i
poštovanju ljudskog života i dostojanstva. Gusi Peace Prize promoviše najbolja dostignuća,
ideale i vrednosti, u cilju zaštite dostojanstva svih živih bića na planeti.
Laureati za ovu nagradu, koja je na
nivou Nobelove nagrade za Azijski region, potiču iz različitih naučnih
ili kulturnih oblasti ,a ono što ih
povezuje je konačni cilj,suština i poruka njihovog dela-samoočuvanje,samospoznaja, kako bi život
na planeti postao podnošljiv i moguć za sva živa bića podjednako.
Jedan od ovogodišnjih dobitnika pomenutog priznanja je bio i
Ruski laureat Vladimir Nikoljevič Megre, možda najneobičniji čovek sa najneobičnijim delom u istoriji dodele ovog
priznanja. Gospodin Megre je ovogodišnji dobitnik Gusi Peace Prize za književno
delo-ediciju knjiga Zvoneći Kedri Rusije. Oni koji su imali prilike da se
susretnu sa ovim delom znaće o čemu je
reč, i sigurno će se složiti da je nagrada otišla u prave ruke.
U cemu se ogleda posebnost ovog neobicnog pisanija?
Odgovor je zapravo nemoguc,jer svaka kategorizacija ili bilo
kakvo objasnjenje ovih tekstova, minimizira samog analiticara, istih.Lepota,
grandioznost i neobjasnjiva car lezi
unutar samih redova, izmedju slogova i slova...dolazi iznutra iz neke druge
dimenzije,toliko bliske a toliko razlicite od one u kojoj zivimo.
Pisac ovde edicije ,Vladimir Nikolajevic Megre, je zapravo
samo posrednik i prenosilac misli, spoznaja i znanja, cudesne zene iz
sibirske tajge, koja zivi izvan
civilizacijskih tokova, duboko povezana sa prirodnim okruzenjem u kojem,na isti
nacin vekovima,obitavaju generacije njenih predaka! Sibirska usmljenica
Anastasija, zena ili bice,koja je vec deset godina u nazad predmet uzasne
radozanlosti i neverice,kako obicnih ljudi tako i najvisih naucnih
insitucija,je zapravo izvorni autor svih "skazki", koje je Vladimir
Megre uoblicio,i "prosledio" do nas.
Ko je Anastasija?
Ona sama za sebe kaze-Ja sam Covek-Zena!
Zapljusnuta prostom jednostavnoscu ljudske radoznalosti,koja
se krece od krajnje neverice do krajnje ostrascenosti,nadmocna i svevideca,
jednostavno i spokojno kaze:
“Postojim za one za koje postojim.”
I tu je zaista pocetak i kraj svih analiza i umovanja.
I tu je zaista pocetak i kraj svih analiza i umovanja.
Na ovogodišnjoj
zvaničnoj svečanosti dodele Gusi Peace Prize u Manili, Vladimir Megre, se na
najlepši mogući način obratio svim prisutnima, obraćajući se zapravo samoj
stvoriteljki ovog dela, predajući nagradu
Njoj-Anastasiji-Zeni, kao najiskreniji beočug ljubavi.Njegov upečatljiv
, sažet i nadahnuti govor,nikoga nije
ostavio ravnodušnim,jer je izrečen od srca i bez primesa oficijelne
kurtoazije koja je uvek prisutna na takvim manifestacijama.
Predstavljanje gospodina Megrea je bio cist izraz bezuslovne
ljubavi prema ženi koja je iz korena promenila njegov život ,misao i delanje,
kao što je ,na isti,neobični i neopisiv
način promenila i osvetlila živote i poimanja, milionim onih koji su imali
prilke da se susretnu sa njenim rečima.Istovremeno njegov govor je bio i Oda svim zenama! Zena kao izvoriste
ljubavi, donosilac zivota,nezni kreator velike snage….
Pozeleo je svim
prisutnim muskarcima da svako pronadje
“svoju Anastasiju”, …lepu, jaku,inteligentnu zenu, koja ce biti njihova
“jasnooka vizija”, baš kao što je Anastasija iz Sibira-njegova.
Rec prevodioca...
Zoja Begolli
Anastasija!
Treba li ma šta drugo reći?
Mlada žena, usamljenica iz sibirske tajge, koja je
svojom vizijom pokrenula milione ljudi širom sveta na Stvaranje. Podarila je
svetu ideju zavičajnih imanja, izloživši običnim rečima svoju filozofiju o meri
života ljudskog, u potpunom saglasju sa prirodom, Vaseljenom i Bogom – kako su
živeli i naši veličanstveni preci. To je filozofija spajanja, ne na rečima, već
kroz istinske potrebe različitih naroda. Neprekidno izliva bujicu informacija,
a one, nesporno je, presecaju sve granice. Granica ne postoje za Svetla
stremljenja
Njena vizija i snoviđenja su – da vrati vajkadašnji
rajski vid Zemlje, kakvim ga je Bog – Otac naš stvorio. Sve na Zemlji postoji
od vajkada, od trenutka Stvaranja, u najsavršenijem vidu, bez ostatka. A
postoji i najsavršenije biće u Vaseljeni, kako On kaže „Nalik meni“ – Čovek!
U njemu su sve energije vaseljenske sabrane. On je
savršenstvo!!! I zato sve u prirodi njemu teži i želi da mu služi – da bi ih
ogrejala neizmerna čovekova energija Ljubavi. A kada Duša ljudska kroz svoju viziju nečemu stremi,
neizostavno će se u životu ostvariti. Raj zemaljski će iznova nastati kao odraz
zajedničkog stvaranja, i život istinski će se nastaviti, zato što je svakom
čoveku dato da prekrasni oblik života sazda. Ljudska
misao ja najmoćnija energija
Vaseljene, njenim moćima kraja nema! Data je isključivo čoveku. I ukoliko
spozna šta poseduje, nauči da se njom valjano služi u punoj meri, postaće
gospodar cele Vaseljene.Anastasija je svojim Zrakom ogrejala milione Duša
ljudskih. Podarivši nam novu spoznaju moći čovekovih, pokrenula je zajedno sa
Vladimirom Megreom ogromnu, pozitivnu lavinu – koja poziva na Stvaranje
istinskog života na planeti Zemlji. Bez nasilja, ratova, bolesti, narkomanije...
Sa početkom novog milenijuma, sa novom spoznajom
života, na Zemlju nova era stiže. Doba prekrasnog preobražaja Zemlje. Spoznaja
ljudi, tvoraca novih zavičajnih imanja jesu vesnici nove ere planete Zemlja, i
to je apsolutna novina za svet.Da bi Zrak svakog čoveka bio delotvoran, neizostavno
su potrebne potpuna čistota pomisli, Svetla osećanja i osećaji. Neophodno je
sve zamisliti do najsitnijih pojedinosti, i svakako, izuzetna hitrina misli.
Tada Zrak postaje izuzetno moćan i ne postoje nikakve prepreke na njegovom putu.
Čovek je dete Tvorca. I, kao bilo koji roditelj, On
nije mogao da poželi za svoje dete ništa manje od onoga što je imao sam. Dao mu je sve. I više! Slobodu izbora!
Ko
odabere život i život stvara istinski – prebivaće večno, izjednačivši se sa Tvorcem uzvišenim
Vaseljene. Večno će živeti, život u Vaseljeni stvarajući.I
pogrešan put svako bira sam. Ko u
pomislima svojim smrt oblikuje – na smrt je osuđen svojom mišlju.
Anastasija je podarila svetu svoju viziju zavičajnih
imanja, koja će potpuno promeniti sliku planete Zemlje. Sve više Duša ljudskih
poima i prihvata njenu viziju i njihovi zraci joj uveliko pomažu. I biće ih sve
više i više. Njen Zrak i Megreov više nisu usamljeni. Tome su već potvrda - hiljade
stvorenih zavičajnih imanja i kompletnih naselja širom sveta.I kako Anastasija kaže Megreu: „Samo poveruj,
Vladimire. U sebe veruj. Poveruj u mene. Ja nisam sama. Ti nisi sam. Ova vizija
mi je najdraža i najblistavija i zbiće se neizostavno. Još se misija moja nije
završila, a u Dušama mnogih se pokrenulo nastojanje ka onome što je očekivao
Tvorac – Stvaranju. To je najvažnije“.
Anastasija sa izuzetnom pažnjom i brigom govori o
deci, koja su istinska budućnost planete Zemlje. Naša obaveza je da im ponudimo
bar početna zrnca te nove, prekrasne budućnosti. Priroda i Razum Vaseljene
učinili su tako, da se svaki novi čovek rađa kao vlastelin, kao car! Sličan je
anđelu – čist i neporočan. Mogućnosti svakog novorođenčeta dozvoljavaju da
postane najmudrije biće u Vaseljeni, ukoliko mu roditelji omoguće potpuni,
prirodni razvoj. Vreme za koje ono spoznaje suštinu Svemira i smisao ljudskog
postojanja, jeste razdoblje od svega devet zemaljskih godina. Njegova uređena
veza sa planetama, dozvoljava mu da neprestano prima nove informacije. Prima to
njegova podsvest, i predaje svesti u vidu novih misli, otkrića. Spolja je
običan čovek, ali unutra... Takve ljude u našem svetu nazivamo genijima.
Smisao života je u Istini, Radosti i Ljubavi!
„Nema
ni u jednoj galaksiji strune, kadre da lepši ton ispusti, no što je zvuk pesme
ljudske Duše“.
Zdravlja Svetlim mislima Vašim, dragi čitaoci!!!
Zdravlja Svetlim mislima Vašim, dragi čitaoci!!!
Zoja Begolli
WAKE UP!!!
Cvetovi ne menjaju broj i oblik svojih latica.....vekovima.
More se povlaci i nadire u istovetnim ritmovima, nečujnim uhu, nevidljivim oku....vekovima.
Ćelije, svega zivućeg na ovoj planeti se umnožavaju po nepromenljivim geometrijskim shemama od svog postanja......vekovima.
Kristali ,pulsiraju svojim jednostavnim ritmom, ne dopuštajuci da ih išta poremeti u tome....vekovima.
Sunčeva svetlost odlazi i dolazi nepogrešivo precizno da nam obasja dan , i ušuška noć....vekovima.
Savršeni
mehanizam života, osmišljen i pokrenut savršenim intelektom,
funkcioniše po principu perpetuum mobille,nepogrešivo istinito, držeći
nevidiljivim nitima u sprezi i povezanosti sve elemente svoje savršene
kreacije.Nema prinude.
Nema agresije.
Sve je fluidno.Sveprožimajuće i višestrano nadahnjujuće. Svaka pojava na ovom savršenom staništu koje zovemo Zemlja,ima svoj nezamenjivi odraz i odgovor u nekoj drugoj pojavi. I to ne u bilo kojoj , već baš određenoj, jednoj ,jedinoj i nezamenjivoj za datu pojavnost. Kako je čovek, kao najkapitlnija karika ovog magičnog lanca , mogao da previdi, zanemari i konačno potpuno naruši, tu nenasilničku komponentu fenomena života, koji struji nepromenjenim intenzitetom od postanja do ovog momenta? „...U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime Zemlja-zvezda zivota i razuma-vecito se ubijaju! Hrane se mesom bilja.Hrane se mesom zivotinja.Pa sto ne vriste dok zvacu?!! Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?” ...pita se pre tridesetak godina , kada svet još nije bio uzdrman ekološkim kolpasom i kataklizmičkim snovima, bard Srpske poezije Miroslav Antić. Prozorljiv?
Duše , duboko povezane sa bićem i srcem Zemlje osećaju damare istine kojima nas Univerzum neprestano zapljuskuje. Zašto je onda čoveku postalo nemoguće da ostvari harmoniju sa svim ostalim komponentama koje egzistiraju oko njega, a i sa sobom samim? Otkuda i iz kojih izvora tolika destruktivnost i odsustvo ljubavi i empatije u biću čovekovom? Nemoguće je ,da se vrhunskom intelektu potkrao error bas na ovaploćenoj kreaciji samog sebe. To je jednostavno-nemoguće! Albert Einstein je tvrdio, da je: stvarnost samo iluzija, iako, veoma uporna. To se doduše tvrdi i u Vedama,ali suštinska istinitost ove tvrdnje ,nekako stalno izmiče ljudskoj percepciji. Šta je pisac hteo da kaže, pita se prosečni Zemljanin, dok proždire svoj kontaminirani fast food, teži ,mlitaviji i limfatičniji nego što ga je tvorac mogao osmisliti u svojim najgrđim snovima i najtrapavijim danima. Kažu, da je čovečanstvo pretrpelo veliki zaborav, i zahvaljujući toj nesreći je, danas na nivou na kojem jeste. Ispod nivoa Mrtvog mora! I takvo obesvešćeno i obeščašćeno, galopom juri ka zlokobnoj odrednici Majanskog kalendara, koju vidi kao konačni kraj svih početaka i krajeva,a i kao svoj portal za definitivni beg sa ovog groznog mesta gde svako svakoga proždire. Čovečanstvo vapi za zasluženim, višemilenijumskim ferijama. Vapi i boji se.
Da li je veći strah ili je veća obmana? Jedini način za izboriti se sa srahom i obmanama je, ostati centriran u svome srcu i ne dozvoliti da drugi impulsi nadvladaju glas srca. Ali ko danas čuje svoje srce od tolike larme spolja? Ko danas uopšte može da prepozna suptilni šapat srca pored tolikih borkera, političara,granata, jauka,expozija, dahtanja,vrištanja, kakofonije koju nazivaju muzikom... Kada bi neki extremno senzibilnim i moćnim prijemnikom mogli da sa neke druge planete ,uhvatimo i snimimo zvučni signal u kojem bi bili sažeti svi zvuci koji dolazi sa Plave planete,šta mislite, kakav bi to tonski i zvučni zapis bio?!! Ako se držimo teorije da je sve što postoji energija transponovana i manifestovana u različitim oblicima....Ako shvatimo da je sva postojeća materija zapravo simfonija te iste energije, simfonija koja se u celosti sastoji od svetlosti i zvuka...Ako svojim otupelim i usporenim mozgovima pokusamo da zamislimo i vizualizujemo te pojmove i uklopimo ih u nase svakodnevice ....Šta ćemo dobiti? Možda samo nervni slom. Možda nockout nevere, koja nam se uvek nađe pri ruci kada treba da poverujemo u nešto što ne može da se opipa , ili barem preračuna u neku stabilnu valutu. Da nije tužno, bilo bi smešno. Da nije tragično , bilo bi možda i simpatično....to, i takvo stanje obesvešćenosti vrhovnog bića ove planete-Čoveka. Razni vizionari, gurui, jasnovidi i dalekovidi, plemeniti i hrabri, teoretičari i praktikanti, svi zjedno strpani u jedan kovčeg pečatiran crvenim žigom- teorije zavere –pokušavaju da proniknu u najskrivenije tajne života i da nas probude iz hibernacije, šamarajući nas neoprezno i neuko raznim informacijama i istinama, od kojih se ne zna koja je pogubnija i opsanija za , i ovako shizofreno i pogubljeno društvo. Ali,kakvo sazanje i otkrovenje danas, ne bi bilo dolivanje ulja na vatru u već prokuvale i izraubovane mozgove ljudi? Kakva bi nas istina, zadovoljila, opustila, oplemenila, obljubavila, učinila poniznima pred veličinom duše bića, u čijem okrilju živimo vekovima....milenijumima..? Šta bi nas to privolelo da VOLIMO, da DAJEMO, da OSEĆAMO?
Australijski istraživač i tvorac serijala BUDJENJE, Max Igan kaže sledeće:
„ Svako od nas ovde ucestvuje u stvaranju ovog vremena za odredjenu svrhu. Ta svrha je stvaranje ove stvarnosti, dozivljaja iskustva i dobijanje znanja.Alati koje smo dobili za postizanje ovog zadatka su nase misli, osecanja i emocije. Dok je nas najmocniji alat –slobodna volja! Ona nam pruža slobodu izbora, a sloboda izbora
„ Svako od nas ovde ucestvuje u stvaranju ovog vremena za odredjenu svrhu. Ta svrha je stvaranje ove stvarnosti, dozivljaja iskustva i dobijanje znanja.Alati koje smo dobili za postizanje ovog zadatka su nase misli, osecanja i emocije. Dok je nas najmocniji alat –slobodna volja! Ona nam pruža slobodu izbora, a sloboda izbora
kontroliše u kakvoj energiji, mi,kao pojedinci, odlučujemo da se
fokusiramo i centriramo. Iz tog odabranog centra, svako posmatra svoju, posebnu
stavrnost, a naše pojedinačne percepcije stvaraju ono što se vidi u našoj kolektivnoj svesti, čiji smo , svi mi
,deo.Izbor i odluke kolektivne svesti,tj, pojedinačne slobodne volje ljudi, bukvalno stvaraju svet koji mi
doživljavamo svaki dan! „
Dakle-sami smo krivi! Ili nas je neko dobro upućen u misterije života,
gurnuo u žrvanj obeznanjivanja, kljukajući nas neprestano strahovima i
nepotrebnostima raznih vrsta, ne bi li
nas što bolje iskoristo....Za šta?
Biće da je Einstein bio u pravu... stvarnost je samo iluzija, iako, veoma uporna.
Probudimo se!
Probudimo se!
Sv.Djurovic.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Омогућава 
Преводилац
Преводилац
Нема коментара:
Постави коментар