среда, 2. септембар 2015.

  • EU direktiva o privatnosti

    Ova internet stranica koristi kolačiće (cookies) radi autentičnosti, navigacije i drugih funkcija.
    Koristeći naše internet stranice, prihvaćate da se na vaš uređaj pohrane ove vrste kolačića.
A+ R A-
9295
Miroslav Prvulović
Duhovni rast i ograničenja masovne svesti
Utorak, 21 Svibanj 2013 20:59
Autor Miroslav Prvulović
U nekim duhovnim tumačenjima duhovni rast je vezan za razgradnju negativne (svejedno da li je shvatamo kao karmičku ili ne) energije, koju nosimo u sebi ili u svojoj podsvesti (neko precizno lociranje za ovo tumačenje nam nije ni bitno).

Proces u kojem iz podsvesti (da uzmemo da se radi o podsvesti) izbijaju u svest te teške energije, koje mi tim proceom razgrađujemo, bolan je i težak. Imamo to opisano i u radovima o starim školama misterije (npr. kod A. Besant), ali i u raznim duhovnim učenjima (u budizmu, u objavama T. Mikušine, itd.). U vezi sa tim se govori o "noći duše". Što se te energije ubrzanije izlivaju u svest - to ih je teže podneti. U spisu o posvećenju u Starom Egiptu se kaže da taj proces ne mogu svi da podnesu, da se na određenim etapama "iskušeniku" postavlja pitanje: može li da izdrži dalje ili odustaje.

Kako je poslednjih dvadesetak godina povišavan "puls Zemlje" ili Šumanova rezonanca, valjda je sada dostigla nivo oko 13 Hz, to znači da su na celoj Zemlji uslovi slični onima koji su veštački stvarani nekada davno u egipatskim piramidama, gde su u komorama "polaznici" "kursa" intenzivnijeg duhovnog čišćenja i rasta bili izlagani povišenim vibracijama, kada je kretao opisani proces "noći duše", kao čišćenja od energija niskih vibracija. Simptome čudnih psiholoških dešavanja na kolektivnom planu imamo na sve strane: podaci o enormnom povećavanju konzumiranja antideprseiva ili "lekova za smirenje" imamo u svim zemljama, možda na balkanskom području posebno, čak postoji podatak da je i u EU, kao "obećanoj zemlji", konstatovan veliki porast broja ljudi koji pate od depresije ili nekih psiholoških poremećaja.

Neki svesno ili nesvesno zalaze ili su zalazili u taj proces, stupali u neku vrstu svoje "noći duše", neki su od njega bežali, pojačavanjem fokusiranosti na spoljašnje vrednosti i aktivnosti, neki ostaju zaglavljeni "negde između", jer, na jednoj strani - energije iz njih samih, sa kojima se suočavaju, vrlo su jake i onemogućavaju ih u njihovim nekadašnjim normalnim ili "normalnim" aktivnostima i funkcuonisanju, na drugoj strani - oni se u svojoj percepciji i težnjama još uvek vezuju za hijerarhiju vrednosti starog sveta.

Elem, između ostalog, i razgradnjom tih energija - svest se izdiže na viši nivo. Kaže se u tim tumačenjima. Pa se tu umeću razni termini, od "buđenja" do "prosvetljenja". DUHOVNI RAST BI TREBALO DA PODRAZUMEVA NEŠTO "MOĆNO", LEPO, PRIJATNO, UZVIŠENO... U nekim našim predstavama mi duhovno razvijenu osobu teško da možemo zamisliti bez nekih posebnih moći (prijem onostranih informacija, sposobnosti bioenergetskog delovanja, pozitivni energetski naboj koji mora da oseti svako ko je blizu takve osobe, itd.). Da se takva osoba oseća divno, poletno, da je puna energije i snage, uvek nasmejana i puna optimizma - već se i podrazumeva.

Za osobu koja se nalazi u dubokoj prirodi, daleko ili dalje od direktnijih uticaja tzv. masovne svesti, dakle, dalje od naseljenih mesta - možda i jeste tako, sve baš kao što je opisano, sa svim pobrojanim manifestacijama. Možda... Uostalom, svakako nije slučajno što su manastiri građeni van naselja, a usamljenički život i izolovanost istočnjačkih duhovnjaka je opštepoznata.

Međutim, šta je sa onima koji su u prethodne dve decenije prošli ili prolazili kroz proces čićenja i rasta, a žive u tzv. običnim životnim uslovima, dakle - imaju porodicu, o kojoj svakako moraju da brinu, imaju svoj obični posao, a to je svakako u gradu ili u gradskoj sredini, uz upućenost na manje ili više intenzivne kontakte sa većim brojem ljudi, imaju dodatno jedan krug ljudi za koje su, iz  familijarnih ili nekih drugih  razloga i obaveza, vezani? Da li i takvi mogu da se osećaju divno i poletno, da imaju neke "natprirodne" moći, da su puni energije...? Da li je svejedno da li smo, sa svojim potencijalnim duhovnim rastom, u okovima masovne svesti ili van nje? AKO JE SVEJEDNO, ZAŠTO SU TOLIKI ADEPTI ŽIVELI I OSTVARIVALI SVOJE DUHOVNE TEŽNJE VAN LJUDSKIH NASELJA? Pada mi na pamet priča o Babadžiju: on je imao svoj ašram negde u planini (čak postoji jedan video-zapis kako se on uspinje ka njemu). Povremeno je zalazio među ljude, da bi prenosio svoje učenje. Kaže se: nakon svakog takvog zalaženja - bilo mu je potrebno po nekoliko dana da se vrati u svoju ravnotežu, nekoliko dana da se očisti od uticaja i energija mase u kojoj je bio (svejedno da li je tu "masu" činilo desetak ili mnogo više  ljudi).

Svaki čovek je nosilac određene energije, svako svoju energiju emituje ili je usmerava u određenom pravcu. Svaku masu čine najmanje stotine, pa hiljade i milioni takvih pojedinaca. Saberimo svu energiju koju oni, bilo kroz samo svoje postojanje, još više - kroz svoje delovanje, misli i emocije, kroz sam govor, emituju, zrače. TO JE OGROMNA KOLIČINA ENERGIJE. Svako naselje, praktično, ima jednu svoju auru od skupa svih energija pojedinaca koje ga čine.

Kakav je kvalitet tih energija? Poznato je da u postojećoj civilizaciji dominiraju energije niskih vibracija (u vezi sa određivanjem visine vibracija energije, na primer emocija, postoje i naučna istraživanja, dakle, to nije samo duhovna "floskula"): fokusiranost na materijalne vrednosti, dominacija negativnih misli i emocija... Tome svemu treba dodati i teške vibracije koje naselja sama po sebi, kao objekti, imaju i zrače, na primer - gradska buka.

Neko, ko je duhovno napredovao u opisanim običnim životnim uslovima, dakle, nalazi se u zagrljaju, zaronjen je u ogromne količine energije niskih vibracija, u raljama tzv. masovne svesti. Viši nivo svesti znači i više vibracije. Ili, ako bismo to preveli na sigurniji teren psiholoških termina - znači pojačanu osetljivost, senzibilnost... JASNO JE KAKO SE MOŽE OSEĆATI POJEDINAC SA POJAČANOM OSETLJIVOŠĆU, SA VIŠIM VIBRACIJAMA SVESTI - URONJEN U MALI OKEAN GRUBIH I NISKIH VIBRACIJA. Ponajmanje se može osećati poletno i divno, ponajmanje je sličan nekom "nju-ejdžeru". Takav se mora teško osećati! Uzalud njemu sav duhovni nivo i rast - mali okean, u odnosu na njegove, drugačijih energija samo može da ga davi i guši. Kao što se onaj, čiji se sluh sve više navikava na sve suptilniju muziku (muziku viših vibracija) - sve teže može da podnosi bučnu i grubu muziku (muziku niskih vibracija) (kakvu masovno danas slušaju mladi). Uostalom, ako se držimo okvira ovozemaljske psihologije, čini mi se da je From negde objašnjavao: kako je pogrešno kada mi neki psihološki poremećaj ili problem samo posmatramo sa stanovišta individualne anamneze, a da ne zalazimo u kolektivnu svest ili kolektivno nesvesno, jer pojedinac ne može biti izolovan od tog konteksta  u kojem se našao. Odnosno, u slučaju duhovnosti - ne može neko, ko je duhovno napredovao,  da bude u masi, koja je sa energijama niskih vibracija, a da ga se te energije uopšte ne dotiču, da se apsolutno izoluje od uticaja i od energija te mase. Čak slobodno možemo reći - što je neko više duhovno napredovao, živeći u običnoj životnoj situaciji, u masi, to se teže i nepodnošljvije oseća. Drugi način je da on svojim energijama nadjača energije hiljade, stotine hiljada ljudi, što možda može biće sa nekog šestog denziteta, ali - takav se, u punoj svojoj snazi, ne bi ni mogao inkarnirati na Zemlji. Treća varijanta je da izgrađuje svoju "mikro"-snagu, kojom bi u svom ličnom okruženju eliminisao"otrovne" uticaje masovne svesti (a to je posebna šira tema).

Ako je neko "na duhovnom putu", tj. ima svoja duhovna interesovanja i bavljenja duhovnim tehnikama, i uronjen je u masovnu svest, a oseća se divno, kao u najlepšim duhovnim opisima ili obećanjima - samo može značiti da on nije uistinu ni prošao kroz proces znatnijeg izdizanja svesti. Jer mi ovde, u 3D-varijanti, možemo imati bilo koju iluziju koju smo spremni da "progutamo" (kao što se može progutati i bilo koja laž), pa tako i iluziju velikog duhovnog rasta. U tom smislu se u objavama T. Mikušine odlično objašnjava: oni, čiji je nivo svesti blizak nivou svesti mase - u samoj toj masi se osećaju kao ribe u vodi, dakle, kao u rodnim vibracijama; ko u pozitivnom smislu odskače od te mase - mora se osećati sve nekomfornije, sve teže, u meri u kojoj je to "odskakanje" veće.

Naravno, moramo imati u vidu i različite kvalitete energija masovne svesti, zavisno od društvenog ambijenta u kojem se onaj ko je duhovno napredovao nalazi. Živeti u jednom skoro haotičnom, kormupiranom, ekonomski zaostalom društvu, i živeti u ekonomski i socijalno sređenom društvu (kakva su, na primer, skandinavska) - znači i razliku u nijansama energija masovne svesti. Te onome ko je duhovno napredovao - u ovom drugom slučaju svakako da mora biti znatno, znatno lakše, možda čak i do mere u kojoj težinu energija masovne svesti i ne oseća kao značajniji teret.

Zašto se neko u ovim vremenima našao u raljama masovne svesti, a ipak odlučio da duhovno možda i znatnije napreduje - to iz ove perspektive svakako ne možemo znati.

Pitanje je: ako je već tako kako je, šta da se dalje radi? Dokle su takvi osuđeni na patnju, šta bi u njihovom slučaju bilo rešanje, ili izlaz, spasenje?

No, to je neka druga priča, za neki od sledećih tekstova...
Tags:     duhovnost      razvoj      iq      duh      svijest      4dportal

Нема коментара:

Постави коментар