Srednji putTheravāda budističko društvo

• Start
• Srednji put
• Uvod
• Pali kanon
• Tumačenja
• Praksa
• Knjige
• Linkovi
• Kontakt

Vi ste na: Home » Tumačenja » Nanaponika Thera » Kontemplacija osećaja

 

23. Bhikkhu sutta (SN XXXVI:23) — Govor monasima.
24. Pubbe sutta (SN XXXVI:24) — Znanje o prošlosti.
25. Ñana sutta (SN XXXVI:25) — Znanje.
26. Sambahulabhikkhu sutta (SN XXXVI:26) — Govor Sambahuli
27. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI:27) — Kontemplativci i bramani (1)
28. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI:28) — Kontemplativci i bramani (2)
29. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI:29) — Kontemplativci i bramani (3)

Ove sutte ponavljaju paragrafe 3-4 iz SN XXXVI:15; jedino se sagovornici menjaju.

---

30. Pročišćen od osećanja

Ova sutta sadrži jedino nabrajanje tri vrste osećanja – prijatna, bolna i ni-prijatna-ni-bolna.

---

31. Duhovno (preveo Branislav Kovačević)

Postoji, monasi, svetovna radost (piti), postoji duhovna radost i postoji još veća duhovna radost. Postoji svetovna sreća (sukha), postoji duhovna sreća i postoji još veća duhovna sreća. Postoji svetovna ravnodušnost, postoji duhovna ravnodušnost i postoji još veća duhovna ravnodušnost. Postoji svetovna sloboda, postoji duhovna sloboda i postoji još veća duhovna sloboda.
A šta je to, monasi, svetovna radost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho… mirisi koje raspoznaje nos… ukusi koje raspoznaje jezik… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Radost koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom radoću".
A šta je to duhovna radost? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja uma, monah dostiže i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praćeno zamišljanjem i razmišljanjem i sadrži radost rođenu iz osame. Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju praćenim unutrašnjim pouzdanjem i sabranošću uma, bez zamišljanja i razmišljanja, i sadrži radost i sreću rođene iz koncentracije. To se naziva "duhovnom radošću".
A šta je još veća duhovna radost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "još većom duhovnom radoću".
A šta je to, monasi, svetovna sreća? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho… mirisi koje raspoznaje nos… ukusi koje raspoznaje jezik… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Sreća koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom srećom".
A šta je to duhovna sreća? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja uma, monah dostiže u boravi u prvom meditativnom zadubljenju… Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju… Sa smirivanjem i radosti, boravi on u ravnodušnosti, sabran i potpuno svestan on oseća sreću u sebi, te dostiže i boravi u trećem meditativnom zadubljenju, za koje plemeniti kažu: "Ko je ravnodušan i paljiv, živi zadovoljno". To se naziva "duhovnom srećom".
A šta je još veća duhovna sreća? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "još većom duhovnom srećom".
A šta je, monasi, svetovna ravnodušnost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja želja i žudnja, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Ravnodušnost koja se javlja u odnosu na ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom ravnodušnoću".
A šta je to duhovna ravnodušnost? Sasvim daleko od zadovoljstva i bola, a pošto su u njemu iščezli radost i žalost, monah doseže i boravi u ćetvrtom meditativnom zadubljenju, koje karakteriše ni-bol-ni-zadovoljstvo i koje poseduje čistotu sabranosti zahvaljujući ravnodušnosti. I to se naziva "duhovnom ravnodušnoću".
A šta je još veća duhovna ravnodušnost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja ravnodušnost. I ona se naziva "još većom duhovnom ravnodušnošću".
A šta je, monasi, svetovna sloboda? Sloboda povezana sa materijalnim. A šta je duhovna sloboda? Sloboda povezana sa nematerijalnim. A šta je još veća duhovna sloboda? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja sloboda."

Različiti tekstovi
korisni u kontemplaciji nad osećanjima

Osećanja su kao mehuri.
Khandha samyutta, 95

Sve stvari se oslanjaju na osećanja.
Anguttara nikāya, IX:19

"Sva osećanja — bilo prošla, buduća ili sadašnja, bilo u nama ili u drugima, bilo sirova ili plemenita, niska ili uzvišena, daleka ili bliska — treba posmatrati sa ovakvim ispravnim razumevanjem: "Ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo."
Anatta-lakkhana sutta, Samyutta nikāya, XXII, 59.

Prijatno osećanje je prijatno dok je prisutno; bolno je kada se menja.
Bolno osećanje je bolno dok je prisutno; prijatno je kada se menja.
Ni-bolno-ni-prijatno osećanje je ugodno ukoliko ga razumemo; ono je bolno ukoliko ne postoji razumevanje.
44; Ćula-vedalla

Dobro podučen učenik… ne smatra da je osećanje sopstvo, niti da je sopstvo vlasnik osećanja, niti smatra osećanje kao uključeno u sopstvo, niti sopstvo kao uključeno u osećanje.

O tako dobro podučenom učeniku može se reći da je on nesputan ropstvom osećanja, nesputan ropstvom bilo unutrašnjim bilo spoljašnjim. On je video obalu, on je video drugu stranu, i on je potpuno slobodan od patnje — ovome ja podučavam.
Khandha samyutta 117

Rečeno je da bi trebalo poznavati osećanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihovo prestanak i put ka njihovom prestanku. Zato je ovo rečeno?

Šta su osećanja? Ovo troje: prijatnost, bol, i ni-prijatnost-ni-bol.

Šta je uslovljeno poreklo ovih osećanja? Čulni utisak je uslovljeno poreklo ovih osećanja.

Šta je raznolikost osećanja? Postoje prijatna osećanja, svetovna i duhovna; postoje bolna osećanja, svetovna i duhovna; i postoje neutralna osećanja, svetovna i duhovna.

Šta je posledica osećanja? To je ličnosna egzistencija (attabhava) zasnovana na ovome ili onome (osećanju), pohvalnog ili rđavog karaktera koji onaj što oseća prouzrokuje.

Šta je prestanak osećanja? To je prestanak čulnog utiska to je i prestanak osećanja.

Plemeniti osmostruki put je put koji vodi ka prestanku osećanja: ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravna akcija, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

Ukoliko plemeniti učenik poznaje na ovaj način osećanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihov prestanak i put koji vodi ka prestanku, on će spoznati ovaj pronicljivi svetački život, to jest prestanak osećanja.
Nikaye, Šestice, 63

Na osnovu čega je rečeno da su četiri plemenite istine ona Dhamma koju sam podučavao, koja je neosporna, neizbleđujuća, besprekorna i besprigovorna od strane inteligentnih asketa i brahmana?

Zasnovano na šest elemenata [20] postoji spuštanje u matericu. Kada se desi takvo spuštanje u matericu, nastaće um-i-telo (nama-rupa). Um i telo uzrokuju šestostruku osnovu čula. Šestostruka čulna osnova uzrokuje čulni utisak. Čulni utisak uzrokuje osećanje. Ovo je za onoga ko oseća [21] da sam ja podučavao: "Ovo je patnja", "Ovo je poreklo patnje", "Ovo je prestanak patnje", "Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje"

"Sestre, pretpostavite da postoji lampa koja je upaljena: tu je ulje, tu fitilj, tu je plamen, tu je sjaj, sve prolazno i podložno promeni. Sada, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: "Dok je ova lampa upaljena, ulje, fitilj i plamen su prolazni i podložni promeni, ali njen sjaj je stalan, trajan, večan i ne podložan promeni?" — " Svakako da ne, poštovani gospodine," "Zašto ne?" — "Zato što, poštovani gospodine, dok lampa gori, ulje je nestalno i podložno promeni, kao što su to i fitilj, plamen i sjaj."

"Na isti način, sestre, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: "Ovih šest (organa) utemeljenih u nama su nepostojani, ali ono što, zasnovano na njima, ja osećam kao prijatno ili bolno ili ni-prijatno-ni-bolno, jeste stalno, trajno, večno i nepodložno promeni. — "Svakako da ne, poštovani gospodine." "Zašto ne?" — "Zato što, poštovani gospodine, svaka vrsta osećanja se razvija zavisno od odgovarajućih uslova i sa prestankom odgovarajućih uslova prestaju i odgovarajuća osećanja.'

"Dobro rečeno, sestre, dobro rečeno! Kada plemenita učenica ovo opaža, ona to vidi sa ispravnim razumevanjem, kao što to zaista i jeste."
Iz Mađđhima nikāye, 146; Nandakin govor

Prijatna osećanja su prolazna, uslovljena, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iščezavanja i prestajanja. Bolna osećanja kao i neutralna takođe, su nestalna, uzrokovana, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iščezavanja i prestajanja.

Kada dobro podučeni učenik ovo opaža, on postaje neuzbuđen prijatnim osećanjima, neuzbuđen bolnim osećanjima i neuzbuđen neutralnim osećanjima. Budući neuzbuđen, njegova žudnja iščezava, a sa iščezavanjem žudnje on je oslobođen. Pošto je osobođen, u njemu se javlja znanje da je on oslobođen. On tada zna: "Rođenje je iscrpljeno, svetački život je iživljen, urađeno je ono što se trebalo uraditi, nema više povratka.

Monah čiji je um ovako oslobođen, ne slaže se niti spori sa bilo kim; on koristi jezik uobičajen u svetu, ali bez zabluda o njemu.
Iz Mađđhima nikāye 74, Dighanakha

Aforizmi iz komentarske literature

Znati, kakvo zaista jeste, poreklo, (prekid i put ka prekidu) osećanja, itd. vodi oslobođenju prianjanja, zato što sudeluje u putu.
Nedostatak punog pronicanja u poreklo, itd., osećanja vodi ka zatvaranju u zatvor samsare, zato što je (takvo neznanje) uslov za tvorevine kamme (sankhara).
Neznanje koje sakriva pravu prirodu osećanja, vodi ka uživanju u osećanjima.
Ali razumevanje osećanja onakvim kakva ona zaista jesu, vodi ka pronicanju u osećanja i neuzbuđenost njima.
Nerazumevanjem opasnosti i nesreće (adinava) u osećanjima, žudnja za osećanjima će se razviti; to se dešava zato što se razmatra samo ono što je prijatno u osećanjima (assada).
Kada postoji želja za onim što se osetilo, vijugaće se u zagrljaju misli o sebi i sopstvenom vlasništvu, u zagrljaju misli o večnosti i tako dalje. Ovo je određeno blizinom razloga za to, pošto vezivanje (za verovanje u sopstvo i gledišta) je uslovljeno željom.
Za one koji objavljuju učenja o večnosti, itd. ili osećaju (njima) odgovarajuće emocije, čulni utisak je uzrok (hetu). Ovo se javlja zato što se (posedovanje takvih ideja ili emocija) ne može javiti bez susreta sa čulnim organom, objektom i svešću (koji sačinjavaju čulni utisak).
Iz podkomentara Brahmajala sutte (pakarana-naya).
Beleške
[20] To su elementi zemlje, vode, vatre, vetra, prostora i svesti. Vidi Mađhima nikaya 140. [Natrag]
[21] Komentar ovo dodeljuje onome ko razume osećanja i navodi početak kontemplacije osećanja iz Satipatthana sutte — Drugačije, "onaj koji oseća" može da se odnosi i na sva bića koja osećaju patnju i traže oslobođenje od nje. [Natrag]

---